Иницијална каписала за почетак ове политичке кризе догодила се на црноморској обали. Опозициони политичар Христо Иванов, моторним чамцем покушао је доспети на јавну плажу у Бургасу у чему су га спречили припадници Националне безбедносне службе (НСО).
Појава вирусне инфекције Ковид 19 из темеља је уздрмала човечанство. Тешко да је ико могао и замислити колико ће се људска свакодневница изменити у року од само неколико недеља. Светска економија је заустављена, кретање људи огранично, а готово катаклизмичне сцене умрлих чија тела се износе из станова на улицу или из препуних болница одвозе камионима […]
У сваком случају, видећемо да ли ће овај бугарски аранжман куповине авиона „омекшати“ став САД, што је опет неизгледно. Макар привремено, када је у питању бугарска политичка елита, изгледа да у вези са реализацијом стратешких питања попут пројеката Турски ток и Један појас, један пут постоји консензус између власти и опозиције. Самим тим можемо очекивати наставак међупартијских обрачуна, али нема изгледа да на овај начин дати пројекти могу бити угрожени.
То што ради Ђукановић није ништа ново! Све заједно, то представља уходану мантру југословенских комуниста, тих идеолога и реализатора идеје посебности Црногораца и црногорске нације. Данас, из сведочења актера комунистичког пројекта црногорске нације, знамо за његове појединости и циљеве. Син Ивана Мештровића нас је недавно упознао са речима и размишљањима свог оца који је учествовао у рушењу Његошеве капеле и подизању Маузолеја управо како би дао свој допринос стварању црногорске нације. Можда је још важније сведочење једног од кључних креатора тог пројекта, Милована Ђиласа, који је потврдио свој допринос стварању црногорске нације, додуше уз дубоко кајање што је у свему томе учествовао. Наравно, ми данас знамо да су југословенски комунисти вођени паролом „што слабија Србија то јача Југославија“ пронашли разлог за спровођење политике расрбљавања Црногораца. Исто тако, знамо да су све нације које су издвојене из српског националног корпуса за време реализације комунистичке идеје, више или мање свој национални идентитет градили на антисрпству.
Очигледно, Пленковић је потценио екстремизам у сопственом друштву. Нетрпељивост према мањинама, нарочито српској, политика афирмације историјског ревизионизма у правцу рехабилитације усташтва и јавност која на то скоро да не реагује, били су очигледан доказ да је хрватско друштво у доброј мери екстремно орјентисана средина. Самим тим и резултати ових избора није потребно да нас изненаде, бар када је у питању висок проценат гласова за екстремну десницу, али узевши у обзир да су изашли на изборе у више колоне то на први поглед можда тако не изгледа. Међутим, саберемо ли проценте оних који су прешли цензус и оних који су остали испод црте добићемо готово 25 % гласова за екстремну десницу у Хрватској. Засигурно, то говори о једној политичкој опцији која има потенцијал и уколико се уједини прети да угрози сам ХДЗ, а по резултатима ових избора већ сад су најјача политичка групација у земљи.Очигледно, Пленковић је потценио екстремизам у сопственом друштву. Нетрпељивост према мањинама, нарочито српској, политика афирмације историјског ревизионизма у правцу рехабилитације усташтва и јавност која на то скоро да не реагује, били су очигледан доказ да је хрватско друштво у доброј мери екстремно орјентисана средина. Самим тим и резултати ових избора није потребно да нас изненаде, бар када је у питању висок проценат гласова за екстремну десницу, али узевши у обзир да су изашли на изборе у више колоне то на први поглед можда тако не изгледа. Међутим, саберемо ли проценте оних који су прешли цензус и оних који су остали испод црте добићемо готово 25 % гласова за екстремну десницу у Хрватској. Засигурно, то говори о једној политичкој опцији која има потенцијал и уколико се уједини прети да угрози сам ХДЗ, а по резултатима ових избора већ сад су најјача политичка групација у земљи.