fbpx

Борис Стојковски је ванредни професор средњовековне историје на Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Саду. Рођен је 3. VI 1982. године у Суботици где је завршио основну школу и Гимназију. Октобра 2000. године уписао је историју на Филозофском факултету у Новом Саду где је дипломирао 2005. године, а магистарску тезу под називом Трговина робљем на Медитерану у средњем веку је одбранио 22. децембра 2008. године. Тема докторске дисертације му је била Црквена историја Срема у средњем веку и она је одбрањена 21. фебруара 2014. године. Од 17. децембра 2007. године је у радном односу на факултету, у звању сарадника у настави из уже научне области Медијевистика, на предмету Општа историја средњег века. А за асистента је изабран 1. октобра 2009, а звање доцента је стекао 2014. године. Од 2019. године је у звању ванредног професора.
Од октобра 2006. до 1. фебруара 2007. године, као стипендиста Фонда за младе таленте Министарства просвете Владе Србије и један од 100 најбољих младих научника, био је у Мађарској на истраживању везаном за свој магистарски рад. Фебруара 2010, јуна 2011, марта-априла 2013, фебруара-марта 2015, марта 2016, као и априла-маја 2017, односно маја 2018. године као стипендиста Института DOMUS Hungarica Мађарске академије наука и уметности, провео је по 4-6 недеља на истраживачким боравцима у Будимпешти. Члан је Међународног комитета за преотоманске и отоманске студије (CIÉPO), Мађарског византолошког друштва, Спољног тела Мађарске академије наука за истраживаче ван Мађарске, затим Друштва за античке студије Србије, Међународног центра за православне студије, Међународног друштва за мађарске студије и Научног друштва војвођанских Мађара.
Бави се историјом Медитерана у средњем веку, историјом Војводине у средњем веку, историјом Угарске и њеним везама са Византијом и муслиманским земљама, као и историјом Византијског царства и исламских држава и њиховим везама са југоисточном Европом у средњем веку. Боравио је у Будимпешти као гостујући предавач по позиву Мађарског историјског друштва, и предавање је држао 20. марта 2014. године на Филозофском факултету Универзитета Лоранда Етвеша у Будимпешти. Студентима србистике истог универзитета одржао је предавање по позиву 11. марта 2015, 29. марта 2016, као и 2. маја 2017. године, док је предавање по позиву на Теолошком факултету Реформатског универзитета Гашпар Кароли у Будимпешти одржао 16. марта исте године. У периоду од 5. до 9. децембра преко CEEPUS пројекта је гостовао и држао наставу на Универзитету Палацки у Оломоуцу, Чешка Република. Од 26. марта до 1. априла 2017. године у оквиру програма Еразмус плус био је гостујући професор на Универзитету у Пизи, а на истом универзитету у оквиру истог програма размене држао је наставу и у периоду од 24. до 31. марта 2019. године.
Учествовао је на неколико десетина домаћих и међународних научних скупова у Француској, Русији, Турској, Мађарској, Чешкој, Словачкој, Пољској, Румунији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Северној Македонији. Био је активан на четири пројекта- једном финансираним од стране Републике (Војвођански простор у контексту европске историје) и два од стране Покрајине (Средњовековна насеља на тлу Војводине. Историјски процеси и догађаји и на краткорочном пројекту израде дидактичко-едукативне игрице за унапређење наставе историје). Био је ангажован на покрајинском пројекту под називом Интеракција култура, привредни токови и социјалне структуре на тлу Војводине као историјски процес дугог трајања (од Антике до 16 века), који је трајао од 2016-2020. године и био руководилац краткорочног покрајинског пројекта под називом Развој културе путовања у историографији и култури код Срба. Сем тога члан је и тима на пројектима Европског центра за словенске студије (CEES) Универзитета у Поатјеу, Француска, као и на пројекту Мађарског државног архива у вези са припремом за објављивање дефтера Сремског санџака. Био је и део тима на пројекту српско-словачке сарадње финансираном од обе државе, као и на CEEPUS пројекту којим је руководио Универзитет Коменског из Братиславе. Има објављено две самосталне и две коауторске монографије, неколико десетина радова у домаћим и међународним часописима и зборницима радова, као и колективним монографијама. Говори енглески, француски, мађарски и македонски језик. Служи се италијанским и бугарским, а може основно да користи (као језике извора) грчки, латински, арапски и турски.
Од фебруара 2018. године држи трибине и пише есеје за Културни центар Новог Сада на разнородне средњовековне теме. Држао је и низ трибина по Србији, а одржава веома блиске везе са српском националном мањином у Хрватској и посебно Мађарској, за које је такође држао трибине и одржавао друге видове сарадње.