Архива

У деценији након стицања независности, а посебно од времена сецесије косметских Албанаца од Републике Србије 2008. године, афирмисани су процеси насилног удаљавања „црногорске националне свести“ од њених идентитетских „корена“, утемељених у српској националној заједници, њеној култури, духовности и традицији. Светоназори и платформе политичко-интелектуалних елита Црне Горе, отелотворених у владавини председника Мила Ђукановића и његове Демократске партије социјалиста у протеклих 30 година, усвојили су начела „комунистичко-дрљевићевских“ схватања о идентитетским питањима сопственог народа.

 ШВЕДСКА У нову годину Шведска улази са техничком владом, јер од 9. септембра 2018. године, када су одржани избори, није изабрана нова влада, иако је било више покушаја оба блока. Црвеног блока кога чине Социјалдемократска партија и Зелена партија потпомогнуте Левом партијом и Плавог блока, такозване Алијансе коју чине четири партије, Модерати, Централна, Либерална и […]

Гост Немање Старовића и Предрага Рајића у другом издању емисије Стабилократија у продукцији Центра за друштвену стабилност био је српски члан и председавајући Председништва Босне и Херцеговине Милорад Додик.

Стабилократија је емисија у продукцији Центра за друштвену стабилност /czds.rs/. Централна тема емисије јесте геополитика, уз осврт на бројна друга питања која обликују друштвену стварност.

Блиски односи са председником Турске, Реџепом Тајипом Ердоаном (Recep Tayyip Erdoğan), загонетне релације са Русијом и чврст „загрљај са Трамповом администрацијом“, можда пре указују на визију Бориса Џонсона о потреби обнове мултиполарног света, где би Велика Британија, заиста, наново, макар и делимично изградила своје „господство на океанима“, при чему би постојање Европске уније, са својим нормама и недефинисаним интересима, као и чланство Британије у истој, представљало само бреме „непотребног терета“, у реализацији „опробаног, али од 1990. године, „запуштеног рецепта британског „надзора“ над целом планетом у новој ери „равнотеже сила“, тј. политичке платформе и стратегије „зачете“ у „тјудоровској епоси“, а утемељене након Рестаурације из 1660. године. Можда је Борис Џонсон један од протагониста, никада уобличене, „нове доктрине“, према којој Вашингтон, Москва и Лондон имају само једног, недостижног такмаца – оног на Далеком Истоку… који све ближи…