Архива

У сарадњи са Заводом за равноправност полова, ЦЗДС је организовао трибински програм који је понео наслов „РОДНА РАВНОПРАВНОСТ У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ“. Трибина је одржана у просторијама Центра за друштвену стабилност, 20. јуна 2019. године са почетком у 19 часова. Програм је представљао наставак активности ЦЗДС у сфери борбе за афирмацију родне равноправности и положаја жена […]

Ко су Иранци? Ко су шиити? Које групације живе у Ирану? Ко влада Ираном? У чему се огледају иранско-амерички односи? Кога данас представља Револуционарна гарда? Ко су реформатори а ко принциписти међу чуварима револуције? На ова и друга питања одговарали су Немања Старовић и Предраг Рајић.

То што ради Ђукановић није ништа ново! Све заједно, то представља уходану мантру југословенских комуниста, тих идеолога и реализатора идеје посебности Црногораца и црногорске нације. Данас, из сведочења актера комунистичког пројекта црногорске нације, знамо за његове појединости и циљеве. Син Ивана Мештровића нас је недавно упознао са речима и размишљањима свог оца који је учествовао у рушењу Његошеве капеле и подизању Маузолеја управо како би дао свој допринос стварању црногорске нације. Можда је још важније сведочење једног од кључних креатора тог пројекта, Милована Ђиласа, који је потврдио свој допринос стварању црногорске нације, додуше уз дубоко кајање што је у свему томе учествовао. Наравно, ми данас знамо да су југословенски комунисти вођени паролом „што слабија Србија то јача Југославија“ пронашли разлог за спровођење политике расрбљавања Црногораца. Исто тако, знамо да су све нације које су издвојене из српског националног корпуса за време реализације комунистичке идеје, више или мање свој национални идентитет градили на антисрпству.

Многи истичу да је остварен знатан напредак у еманципацији жена у свим подручјима живота и на свим светским меридијанима. Посебно је Србија остварила поменути напредак, али реалност указује да је остало много простора где се жена налази у подређеном, угроженом, па и у потпуно нехуманом положају и то у многим деловима данашњег савременог света. Мноштво […]

Грађани (још увек 28) држава чланица Европске Уније имали су прилику да бирају 751 члана Европског парламента у последњој недељи маја месеца 2019. године. Избори за чланове ЕП по правилу не изазивају ни близу онолико пажње, колико избори за националне парламенте држава чланица ЕУ. Ипак, овог пута је пажња медија, европске али и светске јавности […]