fbpx

АНАЛИЗА РЕДОВНИХ ПАРЛАМЕНТАРНИХ ИЗБОРА У МАЂАРСКОЈ 2018. ГОДИНЕ

12/04/2018
Аутор :
Анализе/Геополитика

АНАЛИЗА РЕДОВНИХ ПАРЛАМЕНТАРНИХ ИЗБОРА У МАЂАРСКОЈ 2018. ГОДИНЕ

 

САДРЖАЈ:

САЖЕТАК

ИЗБОРНИ СИСТЕМ

ПОЛИТИЧКЕ ПАРТИЈЕ

РЕЗУЛТАТИ ИЗБОРА

МАПА ИЗБОРНИХ РЕЗУЛТАТА

ИЗБОРИ У ХОДМЕЗЕВАШАРХЕЉУ

ЗАКЉУЧАК

САЖЕТАК

 

8. априла 2018. године у Мађарској су одржани редовни парламентарни избори. Ово су били осми демократски, парламентарни избори у Мађарској, од укидања комунистичке диктатуре. У Мађарској модерној историји нису одржани ниједни ванредни парламентарни избори.

На овим изборима убедљиву победу је однела владајућа коалиција ФИДЕС-ХДНП коју предводи премијер Виктор Орбан. Владајућа коалиција је освојила 133 од 199 места у парламенту. Поред победничке, у новом сазиву мађарског парламента ће бити кандидати са још четири изборне листе.

Избори у Мађарској су потврдили изузетно висок степен подршке грађанства политици Виктора Орбана и најавили континуитет политике Будимпеште и у наредне четири године.

ИЗБОРНИ СИСТЕМ

 

На парламентарним изборима у Мађарској гласа се по мешовитом изборном систему. Мађарски парламент броји укупно 199 чланова, од којих се 106 бира по већинском, једнокружном систему, где кандидат који је добио највећи број гласова, аутоматски бива изабран без обзира на то, да ли је остварио натполовичну већину или не.

По пропорционалном систему се бирају 93 посланика. Они се бирају као кандидати политичких партија на затвореним изборним листама. Изборни цензус износи 5% за једну кандидовану политичку партију. За коалицију две он износи 10%, а за коалицију три и више партија 15%. Обрачун мандата се врши по Д’онтовом систему.

Националне мањине могу имати своје политичке представнике, уколико освоје захтеван број гласова по посебној формули. На овогодишњим изборима, израчунат број гласова неопходан за освајање једног посланичког мандата за представника националне мањине је био 0.26% по пропорционалном систему. Укупно 13 националних мањина има ово право: јерменска, бугарска, хрватска, немачка, грчка, пољска, ромска, румунска, русинска, српска, словачка, словеначка, украјинска. Неопходно је да се политичка партија која представља неку од наведених мањина, тако и пријави у изборном процесу. Након ових избора,  мањина која је успела да се избори за једно место у парламенту јесте немачка.

Право гласа на изборима имају сва лица стара 18 и више година. Гласање је тајно.

Овај изборни систем је у примени други пут на парламентарним изборима. Први пут су избори организовани по овим правилима 2014. године.

ПОЛИТИЧКЕ ПАРТИЈЕ

 

ФИДЕС  је  владајућа и најпопуларнија политичка партија у Мађарској. Партија је настала 1990. године, под именом ФИДЕС, што је акроним за Fiatal Demokraták Szövetsége, односно Омладински демократски савез.

Партија је чланица Европске народне партије, идеолошки се налази на позицији десног центра, заступа демохришћанске ставове, конзервативне погледе када су у питању идентитетске теме, као и традиционалне вредности мађарског друштва. Такође, у области економске политике, партија се залаже за умерени протекционизам.

ФИДЕС је на власти у Мађарској од 2010. године. Претходно, партија је владала у периоду од 1998. до 2002. године.

Партија се противи прописивању квота Европске Уније за обавезан пријем имиграната са Блиског истока.

На челу партије се од њеног оснивања налази Виктор Орбан (председник Владе Мађарске у периоду 1998 – 2002 и 2010 – до данас), који се снажно залаже за што скорији пријем Републике Србије у Европску Унију. ФИДЕС –Мађарски грађански савез у Републици Србији блиско сарађује са Српском напредном странком и Савезом војвођанских Мађара.

Орбан

 

Хришћанско-демократска народна партија (ХДНП) – је владајућа политичка партија у Мађарској и представља мањег коалиционог партнера политичкој партији ФИДЕС, са којом је формирала листу и на парламентарним изборима 2014. године.

Партија је чланица Европске народне партије, идеолошки се налази на позицији десног центра, политика партије је креирана под снажним утицајем хришћанских вредности и учења. Партија је конзервативних погледа, када су у питању друштвене теме. Противи се истополним брачним заједницама и абортусу.

На челу ХДНП-а налази се Жолт Шемјен, који је и заменик председника Владе Мађарске.

Мађарска социјалистичка партија – је опозициона политичка партија у Мађарској. Партија је настала 1990. године, као делимични наследник Мађарске социјалистичке радничке партије, која је владала државом у време комунизма, након гушења Мађарске револуције 1956. године, па све до пада комунистичког режима 1989. године.

Партија је вршила власт у периодима 1994. – 1998. и 2002. – 2010. године.

Партија се идеолошки налази на позицијама левог центра, чланица је Партије европских социјалиста и социјалдемократске је оријентације.

На челу партије, од јуна 2016. године, налази се Ђула Молнар.

Јобик – Покрет за бољу Мађарску – је опозициона политичка партија у Мађарској. Партија је настала 2002. године као Десничарска омладинска асоцијација – Jobboldali Ifjúsági Közösség – JOBBIK.

Године 2003. покрет је прерастао у политичку партију. Партија је прешла изборни цензус 2010. и 2014. године.

Партија је годинама заступала ултранационалистичку идеологију, екстремно десну политичку оријентацију, антисемитизам и залагала се за поништавање Тријанонског споразума из 1921. године и последичну промену граница у региону, као и напуштање Европске Уније од стране Мађарске.  

Ипак, у последњих годину дана, Јобик је променио своје ставове по бројним питањима, покушавајући да се удаљи од позиција екстремне деснице и приближи десном центру. Такође, према речима лидера партије, Јобик се више не залаже за напуштање Европске Уније од стране Мађарске.  На челу партије налази се Габор Вона од 2006. године.

Јобик није чланица ниједног политичког савеза у Европи.

Орбан

 

ЛМП – Политика може бити другачија (Lehet Más a Politika) – је опозициона политичка партија у Мађарској. Партија је настала 2008. године. Партија се налази на либералним идеолошким позицијама, залаже се за очување животне средине и чланица је Европске зелене партије.

На челу партије се налазе два копредседника – Акош Ходхази и Бернадет Сел. Највећу подршку ужива у урбаним подручјима и нарочито у појединим деловима Будимпеште.

Демократска коалиција – је опозициона политичка партија на чијем челу је Ференц Ђурчањ, некадашњи лидер Мађарске социјалистичке партије и бивши премијер Мађарске (2004 – 2009).

Партија је настала након расцепа у Мађарској социјалистичкој партији 2011. године.

Партија је на политичким позицијама левог центра и чланица је Партије европских социјалиста.

 

РЕЗУЛТАТИ ИЗБОРА

 

Излазност је износила 70.22% односно 5.570.797 бирача. Бирачка места су била отворена од 07.00 до 19.00 часова. Упркос томе, мађарски закон прописује да сваки бирач који се нађе пред гласачким местом у време затварања биралишта, мора имати право да гласа. С обзиром на ту чињеницу, поједина бирачка места у центру Будимпеште су била отворена чак и после 22.00 часа.

Са друге стране, ниједан медиј или политичка партија није имала право да објављује прелиминарне резултате, све док се не оконча гласање на свим бирачким местима. Стога су, након затварања последњих бирачких места, први објављени прелиминарни резултати већ јасно показивали коначне тенденције.

Орбан

 

 

МАПА ИЗБОРНИХ РЕЗУЛТАТА

На горњем приказу, наранџастом бојом су означене изборне јединице у којима су по већинском систему победу однели кандидати ФИДЕС-ХДНП коалиције.

Црвеном бојом кандидати коалиције МСП – ДЗМ. Плавом бојом Демократска коалиција.
Браон бојом Јобик. Зеленом бојом ЛМП. Жутом бојом „Заједно“. Сивом бојом независни кандидат.  На доњем приказу, види се распоред гласања по већинском систему у Будимпешти.

ИЗБОРИ У ХОДМЕЗЕВАШАРХЕЉУ

 

Ходмезевашархељ (Hódmezővásárhely) је град у јужној Мађарској, у Чонградској жупанији, недалеко од границе са Србијом и границе са Румунијом. Град према службеним проценама данас има око 44.000 становника и не би нарочито привлачио пажњу да нису присутна два политичка елемента.

У фебруару 2018. у овом граду су одржани локални избори. Комплетна опозиција се у другом изборном кругу ујединила око једног кандидата Петера Марки-Зеја који је поразио кандидата владајуће партије Золтана Хегедуша. Резултат је био изненађујуће убедљив 57.5% према 41.6% и опозициони кандидат је постао градоначелник. Овај  резултат није био очекиван и представљао је ударац за ФИДЕС с обзиром на чињеницу да је до њега дошло у граду који је годинама био упориште партије Виктора Орбана.

Други битан елемент јесте чињеница да из овог града долази Лазар Јанош, један од најближих сарадника Виктора Орбана и члан Владе, који обавља функцију сличну секретару Владе, са нешто ширим овлашћењима. Лазар Јанош је и бивши градоначелник овог града и лице које је ФИДЕС предвидео као кандидата на већинској листи на овогодишњим парламентарним изборима. Лазар Јанош је перципиран као једна од најутицајнијих политичких личности у Мађарској, веома конзервативних ставова и често врло оштрих изјава и иступа у јавности.

Лазар Јанош се нарочито нашао на удару лево-либералних медија не само у Мађарској, него и у друим европским државама, након видеа који је снимио и објавио на свом Фејсбук профилу 06. марта 2018. године, у ком стоји на улици у Бечу и говори о томе како је овај град „преплављен мигрантима, како је криминал у порасту, да је град све неуреднији, а да се на улици тешко може чути немачки језик“.  Упркос великој бури коју је изазвао овај снимак у јавности, Лазар Јанош није одступио од својих ставова, покушавајући да на тај начин, продужи континуитет сопствене врло отворене и нескривене подршке политици своје партије када је у питању мигрантска криза и одлуке званичне Будимпеште да не прима имигранте из азијских земаља, мимо ранијим законима предвиђене процедуре.

Опозиција у овом граду је гајила наду да би „стратешким гласањем“, могла поразити Лазара и тако нанети озбиљан политички ударац и Орбану Виктору лично. Ипак, то се није догодило, пошто је уз излазност од 71.5% Лазар забележио победу освојивши 51.78% гласова односно око 8.000 гласова више него ли 2014. године.

Орбан

 

ЗАКЉУЧАК

 

При анализи последњих парламентарних избора у Мађарској, не можемо пренебрегнути чињеницу да је излазност била осетно виша него ли на претходним изборима (64% 2010. године и 61% 2014. године). Сасвим је сигурно да је Виктор Орбан успео да у последње две године, наметне мигрантску кризу као кључну тему и то не само у Мађарској. Наиме, Виктора Орбана широм западне Европе, лево-либерални медији перципирају као најтвђег заговорника одбијања наметања квота за пријем миграната из азијских држава. Орбанов став свакако деле и преостале три државе Вишеградске четворке (Чешка, Словачка, Пољска), али је он својим медијским умећем и врло храбрим иступима, успео да се наметне као кључни репрезент опозитног става слободном пријему миграната из Азије у државе Европске Уније.

Висока излазност говори о томе, да је Орбан врло фреквентном кампањом последњих недеља пред изборе, успео у намери да личним учешћем и обиласцима мађарске унутрашњости, подигне политички набој међу својим присталицама. Такође, мађарске опозиционе партије су успеле да у својим упориштима изведу највећи број сопствених гласача, стварајући атмосферу, како је кључни политички циљ на овим изборима, оборити Фидес испод 100 посланичких мандата и на тај начин отворити могућност за формирање неке техничке Владе свих опција, ма колико оне међусобно удаљене биле.

Резултати избора и убедљива победа Фидеса, нам говоре и о следећем:

  • Фидес је успео да се учврсти у својој бази, у руралним подручјима Мађарске је неприкосновен и партијска инфраструктура је далеко изнад сопствене конкуренције.
  • Фидес је и даље рањив у урбаним срединама. У Будимпешти постоје одређени квартови („керулети“), у којима опозиционе политичке партије, чак и када наступају разједињено, успевају да однесу победу.
  • Фидес је наметнуо кључну тему кампање у виду мигрантске кризе. Опозиционе партије су говориле различитим гласовима. Превише времена и енергије су трошиле на покушаје обједињавања и нису имале превише избора него да се бране од политичких оптужби из Орбановог табора, да ће у случају победе, изменити политику спрам прихватања миграната из Азије. Политичке поруке опозиције у смислу оптужби на рачун Фидеса по питању корупције, непотизма и присвајања заједничких добара од стране појединих политичких фигура из владајуће странке нису оставиле довољно снажан утисак на јавност и остале су у сенци питања мигрантске кризе.
  • Фидес је успео да одбрани не само натполовичну и него и апсолутну, двотрећинску већину у парламенту. Са 133 посланика владајућа коалиција Фидес-ХДНП може поново да мења Устав, иако такав потез није на видику. Међутим овако убедљива победа је још важнија на психолошком плану. Политичка опција коју предводи Виктор Орбан, има прилику да већ сада почне са кампањом за наредне изборе и ствара по себе најповољнију политичку климу.
  • Висока излазност у свим крајевима Мађарске и међу свим друштвеним категоријама, као и истовремено убедљива победа Фидеса, говоре да укорењени ставови лево-либералних снага о просечном бирачу Фидеса који је времешан, руралан и мање образован немају потребну аргументацију и политичке стратеге, превасходно лево оријентисане опозиције, воде у озбиљне заблуде.
  • Опозиција социјал-демократске оријентације се ни осам година након губитка власти није опоравила и консолидовала. Након последњих избора и оставке председника Ђуле Молнара, социјалисти су пред избором четвртог председника у року од осам година. Даље, Мађарска социјалистичка партија, која је била предводница шире, лево оријентисане коалиције 2014. године, у међувремену не само што није успела да се наметне као пијемонт опозиције, него је читаве месеце током 2017. године проводила преговарајући са Демократском коалицијом свог бившег лидера Ференца Ђурчања, да би напослетку коалицију формирала само са једном себи сродном партијом – Дијалог за Мађарску и тако заправо угрозила и сопствени улазак у парламент. Наиме, изборни резултати говоре да је ова двојна коалиција освојила тек 1,91% гласова више, него што је било неопходно да би по пропорционалном систему, остварили право на своје представнике. Демократска коалиција бившег премијера и бившег лидера МСП Ференца Ђурчања је још еклатантнији пример, како политичка сујета појединца може довести читав покрет на границу политичког опстанка. Демократска коалиција је успела да освоји тек 0.37% гласова више него ли што је било потребно да остане парламентарна и након ових избора. Разједињена социјалдемократска опозиција, без не само јасног вођства једне партије, већ и без јасног вођства унутар Мађарске социјалистичке партије, а са алтернативом у компромитованом, бившем премијеру Ференцу Ђурчању, не може се надати клими у којој ће бити способна да сама намеће питања на која би пружила бољи одговор у односу на актуелну власт.
  • Јобик је политичка партија која се може окарактерисати и као мало изненађење ових избора. Наиме, Јобик је годинама гајио програм који је био иредентистички, национал-шовинистички, расно-шовинистички, антисемитски, антидемократски и у великој мери фашистички. Јавни наступи посленика ове партије су служили за скандалоизовање мађарске јавности. Јобик је чак организовао и сопствену гарду, њене маршеве и смотре, претећи на тај начин мађарским властима и остављајући могућност да креира и паравојну формацију у одређеном моменту. Последњих година Јобик је драстично променију своју политику. Очигледан циљ лидера ове партије Габора Воне, био је да Јобик од екстремно десне, постане умерено десна политичка опција, конзервативне провенијенције и да временом заузем оно место на ком је Фидес. Габор Вона је са овим процесом отпочео пре две године, наишао на отпор дела сарадника и чланства, отворио унутарстраначки сукоб из ког је изашао као победник елиминисавши конкуренцију и поставивши себи лојалне људе на кључне страначке позиције. Вона је тако током претходне године често посећивао ромска насеља, учествовао у хуманитарним акцијама, трудећи се на симболичан начин да докаже истинску трансформацију ове партије. Свакако највећа промена до које је дошло, јесте одустанак од идеје напуштања Европске Уније од стране Мађарске. Јобик се данас залаже за корените реформе ЕУ, али са Мађарском у њеном саставу под одређеним условима, док је ранији тврди став који је водио ка апсолутном одбијању европског пројекта напуштен. Упркос овако коренитим променама и одласку дела чланства, Јобик је готово поновио резултат са избора одржаних пре четири године освојивши непун проценат гласова мање по пропорционалном изборном систему, али и три мандата више. Узрок чињеници да је Јобик успео да очува гро сопственог бирачког тела и део бирача који су напустили ову партију надомести другим, пре свега лежи у чињеници да се Јобик у последњих 8 година, чак и пре последњих, коренитих промена, успео профилисати не само као националистичка, већ и као социјално одговорна опција. Јобик у унутрашњости Мађарске најбоље резултате остварује у појединим пограничним подручјима према државама које нису чланице ЕУ због своје још рестриктивније реторике спрам имиграције из азијских земаља, али и оно што је још важније, у некада индустријским областима и радничким насељима Мађарске, где је бирачко тело традиционално било наклоњено левичарским опцијама. Јобик се поставља као борац против корпорација, против глобализма, за очување права угрожених, просечних радника који сматрају да се власт о њиховим интересима не стара довољно. Јобик је дефинитивно успео да привуче себи део тог бирачког тела и постави се као најмоћнија опозициона странка. Ипак, у изборној ноћи, председник партије Габор Вона је упркос свим разлозима за успех, одлучио да поднесе оставку на место лидера партије након 12 година проведених на њеном челу, истакавши како жели да одржи обећање да ће се повући, уколико не победи Виктора Орбана. Свакако, сасвим је реална опција да након краћих превирања и процедура унутар партије, Габор Вона поново преузме председничку функцију у овој странци.
  • Либерали имају разлога за задовољство. Након гашења Либерално-демократске партије (СДС) 2013. године, ЛМП се профилисао као кључна либерална снага у Мађарској. На минулим изборима, успели су да остваре и бољи резултат него ли 2014. године и поврате од Фидеса једно од својих упоришта у Будимпешти. Чињеница да је ова партија годинама константно у опозицији, а да упркос томе успева да одржи парламентарни статус, говори о приличној доследности њене гласачке базе.

 

На спољнополитичком плану, треба очекивати наставак противљења не само наметању мигрантских квота, већ и појачавању и повишавању броја имиграната са глобалног југа из Азије и Африке у Европску Унију и борбу за истицање и јачање „јудео-хришћанског идентитета Европе“, што је честа крилатица и Виктора Орбана и других посленика владајуће коалиције.

Такође, Мађарска свакако неће правити нагле заокрете у погледу своје оријентације. Трудиће се да у оквирима у којима се мора кретати заступа своје виђење глобалних криза. И даље ће критиковати продужавања санкција Руској Федерацији од стране Европске Уније, али неће улагати вето. Остаће чланица НАТО пакта без изражене жеље за учешћем у интервенцијама у далеким земљама. Мађарска дипломатија ће радити у кругу три престонице на које Орбан Виктор обраћа нарочиту пажњу – Берлина, Москве и Анкаре, уз свакако коришћење чињенице да је у Вашингтону још најмање 20 месеци на власти лидер са којим мађарски премијер дели бројне ставове.

Мађарска ће се изразито залагати за убрзавање европског пута Републике Србије. У најбољем интересу Будимпеште јесте што бржа интеграција свих држава са постјугословенског простора у Европску Унију. Актуелна мађарска политичка елита сматра да би на тај начин не само била ојачана повезаност мађарске заједнице у Панонском басену, него и да би се кроз нарастајаћу привредну моћ држава Вишеградске четворке, отворио атрактиван пут ка југу, где би и Мађарска могла да оствари своје економске интересе и временом их ојачава.

Српско-мађарски односи ће с обзиром на политички констелацију снага у две државе, имати све погодности да и у наредном периоду напредују у досежу нове висине.

Орбан

 

 

Аутор анализе : Предраг Рајић