АНАЛИЗА ПОЛИТИЧКЕ СИТУАЦИЈЕ У РЕГИОНУ НА ИЗМАКУ СЕПТЕМБРА 2018. ГОДИНЕ
ОД РЕФЕРЕНДУМСКИХ ИЗБОРА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ДО ИЗБОРНОГ РЕФЕРЕНДУМА У МАКЕДОНИЈИ
Бугарска
НЕИЗВЕСНА БУДУЋНОСТ ОДНОСА ПОЛИТИЧКИХ СНАГА
Према свим озбиљним и компетентним политичким анализама, потребно је да очекујемо динамичну „политичку сезону“ у последњем кварталу текуће године. Истраживачка делатност политичких партија усмерених на прикупљање анкетних резултата испитивања опредељења грађана у Бугарској показују да је подршка за сваку од две водеће политичке партије – Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ), премијера Бојка Борисова и Бугарску социјалистичку партију (БСП), веома изједначена. Према резулататима датих истраживања, економско окружење и раст цена основних производа за широку потрошњу могу узроковати социјалне напетости, што би додатно угрозило политичку ситуацију. На тој основи, владајућа коалиција показује знаке нестабилности. Све наведено подразумева веома напету политичку сезону, на крају ове године, као и на пролеће следеће године, када су заказани избори за Европски парламент. Поменути избори представљаће одређену врста теста политичке подршке поменутим партијама на националном нивоу. Међутим, до тада не можемо говорити о потенцијалним могућностима за избијањем одређене озбиљније политичке кризе, па ни до могућности расписивања превремених парламентарних избора. За сада, једино је сигурно да је резултат предстојећих избора за Европски парламент у приличној мери непредвидљив.
Малу непријатност за владу бугарског премијера Бојка Борисова, представљала је расправа у државном парламенту у вези са избором нових министара, као чланова његовог кабинета. Парламент је 20. септембра гласао о избору три нова министра, али је Народно собрање, претходно, прихватило оставке Иваила Московског, Николаја Нанкова и Валентина Радева, да би на „упражњене“ положаје у влади изабрало Росена Желајкова за министра саобраћаја, информационих технологија и комуникација, Петју Аврамову за министарку регионалног развоја и јавних радова и Младена Маринова за министра унутрашњих послова. Поменута три бивша министра повукли су се са својих дужности након што је премијер Бојко Борисов исте позвао на одговорност и затражио њихове оставке, због пропуста у вези са безбедносно-техничком и стручном истрагом страховите саобраћајне несреће са смртним исходом, која је задесила један локални транспортни аутобус у близини града Своге, 25. аугуста, када је погинуло 17 људи.
Румунија
КРИЗА СОЦИЈАЛДЕМОКРАТА
Главни одбор румунске владајуће Социјалдемократске партије одржаће веома важну седницу, услед непрестаних позива упућених председнику странке, а недавно осуђеном политичару, који је проглашен кривим за злоупотребу службеног положаја, да поднесе оставку. Још увек није дефинитивно установљено да ли ће на датом састанку бити присутан довољан број чланова поменутог политичког тела који би подржали смену Ливиа Драгнеа, са положаја лидера партије. У складу са позитивним правним прописима, али и са пресудом, Драгнеу је забрањено обављање дужности на било којој јавној функцији, због осуђујуће пресуде за изборне преваре из 2016. године.
У писму од прошле недеље, три водећа партијска званичника, међу којима и градоначелник Букурешта, Габриела Фиреа, позвали су актуелног председника партије да одступи са поменутог положаја. У јуну ове године Драгнеа је осуђен за злоупотребу положаја на власти и осуђен на три и по године затвора. Међутим, поменута судска одлука још увек није постала правоснажна, те Драгнеови политички сарадници сматрају да лидер социјалдемократа не може бити окарактерисан као личност која је прекршила закон.
Македонија
ИЗБОРНИ РЕФЕРЕНДУМ
Упркос упозорењима председника Француске Емануела Макрона да је неопходно спровести „Преспански споразум“ и успешно окончати предстојећи референдум о имену државе, пред путовање у Њујорк, где ће узети учешће у раду Генералне скупштине Организације уједињених нација, македонски председник Ђорђе Иванов, поновио је да неће пружити подршку заговорницима одржавања референдума заказаног за 30. септембар, на коме ће се грађани изјаснити о томе да ли ће назив ове балканске земље у будућности гласити „Северна Македонија“.
Грађани Македоније гласаће о предлогу за промену назива земље, чиме би требало да буде окончан вишедеценијски спор који постоји између ове државе и њеног јужног суседа Грчке, која се од стицања 
македноске независности противила употреби уставног назива поменуте земље. Председник Ђорђе Иванов разговарао је са члановима македонске дијаспоре у Детроиту претходног викенда, где је поновио свој став да је договор са Грчком „штетан и поражавајући“ за Македонију. Анкете указују на потенцијалну могућност масовне подршке грађана за „Преспански споразум“ са Грчком, али остаје нејасно да ли ће одзив бирача на референдуму задовољити потребни праг од 50 одсто да би гласање било валидно.
Као што је познато, питање на референдуму концпирано је веома пажљиво и неспорно сугестивно: „Да ли сте за чланство у ЕУ и НАТО, уз прихватање Споразума Републике Македоније и Републике Грчке?“. Премијери Македоније и Грчке, Зоран Заев и Алексис Ципрас, од јануара 2018. године водили су компликоване разговоре који су за циљ имали решење проблема старог 27 година. Последица разговора је идеја на столу: Република Северна Македонија у којој живе Македонци који нису наследници Македонаца из античког доба, а који говоре македонским-словенским језиком. Због овог договора, оба премијера наишли су на жестоке критике опозиције у својим државама, али и на благонаклоност европских званичника. Крајем наредне године, Алексис Ципрас суочава са изборима на којима су му шансе за нову победу потпуно неизвесне, како нас обавештавају резултати тренутних анкета, али решавање дугогодишњег проблема и подршка ЕУ могли би да наруше политичке планове његовог главног противника на „општем изјашњавању грчког народа“, Кирјакоса Мицотакиса, лидера Нове демократије. Са друге стране, Зоран Заев и даље успева да одржи популарност и подршку грађана његовој влади. Према анкетама које су до сада објављене, на референдуму ће већина грађана Македоније заокружити опцију „Да“.
Премијер Заев успео је да окупи широку коалицију проевропских странака и уз помоћ албанских странака делује да је осигурао већину за своју опцију. Уз то, оснивачи ВМРО-ДПМНЕ, највеће опозиционе странке, подржали су опцију „Да“ сматрајући да се тиме ставља тачка на 27 година дугу борбу за независност Македоније. Међутим, Заев има противнике у круговима актуелног руководства у ВМРО-ДПМНЕ, које је позвало грађане да гласају према сопственој савести, али и појединих странака за које се верује да имају подршку Русије. Ипак, у овом тренутку делује да је највећи противник Зорану Заеву неуређени бирачки списак. Према подацима из 2017. године, Македонија има око 2.100.000 становника, а право гласа на референдуму имаће око 1.800.000 грађана што представља изузетно вискок проценат бирачког тела у односу на укупан број становника. Према проценама одређених демографских експерата, у овом тренутку у Македонији живи само 1.600.000 људи. Да би референдум био успешан, потребно је да на исти изађе барем половина грађана са правом гласа (900.000).
У Македонији није страно да на изборе изађе мање од половине гласача, па је тако 2014. године у првом кругу избора за председника државе гласало мање од 48% људи. Позитиван пример могу бити парламентарни избори из 2016. године након којих је ВМРО-ДПМНЕ прешао у опозицију, а Зоран Заев испред социјалдемократске опције постао премијер. Тада је на изборе изашло око 67% грађана са правом гласа. У овом тренутку чини се да ће излазност бити таква да референдум буде успешан, али постоји реална могућност да гласачи који нису сигурни и који су против договора са Грчком не изађу на референдум и на тај начин онемогуће успех планова македонског премијера.
Хрватска
ИЗАЗОВИ ДЕСНИЧАРСКОГ ЕКСТРЕМИЗМА
Готово сви хрватски медији директно су преносили обраћање посланика Самосталне српске демократске странке (СДСС), Милорада Пуповца, новинарима у Сабору, када је исти изрекао ствари о стању у хрватском друштву, нарочито када је реч о „положају Срба и дивљању филоусташког хрватског национализма“, дакле, на питања на која објективни посматрачи „хрватске збиље“, већ дуже време забринуто указују. Ситуација у хрватском друштву заиста је алармантна, када је реч о „рехабилитацији усташлука“, јер тај политички пројекат не спроводи само „екстремна десница“ (за коју се у међувремену без проблема може рећи и да је клерофашистичка), него и неки министри у влади премијера Андреја Пленковића.
Пленковићева влада, за разлику од осталих политичких власти у земљама Европске уније не обележава ни Дан победе над фашизмом, нити државни празник Дан антифашистичке борбе. Приметно је да се влада Андреја Пленковића, као уосталом, ни извршне власти хрватске државе које су имале мандат пре поменуте, озбиљно не супротставља многим примерима „рехабилитације усташке идеологије“. Једноставно, Пленковићева влада, иако у перманентном сукобу са десничарским елементима у владајућој Хрватској демократској заједници, апсолутно не показује намеру да се одлучно обрачуна са „идеолошки компромитованим и спорним“ кадровима унутар сопствених редова. Узрок тој „неодлучности“ можда бисмо могли да потражимо у „идејама“ политичког прагматизма“, како би Пленковић очувао поверење значајног дела бирачког тела у Хрватској, које показује „симпатије“ према популистичкој агресивној реторици „ратних елемената у оквирима ХДЗ“.
Да је ситуација у вези са стањем у ХДЗ веома озбиљна, указује и чињеница да је „Глас Концила“, водеће гласило Римокатоличке цркве у Хрватској, подржало најављени протестни скуп у Вуковару, због наводног „непроцесуирања ратних злочинаца“: Занимљиво је и то да поменути скуп организује градоначелник Вуковара Иван Пенава, уз подршку десног крила ХДЗ. Коментар главног уредника овог листа, Ивана Микленића, насловљен „Политика против правде“, садржи тешке оптужбе против актуалне Владе, где се указује на наводну одговорност Пленковића, због маргинализовања „српских злочина над хрватским бранитељима и цивилима у току рата за независност“.
Црна Гора
ИЗБОРНО ЗАКОНОДАВСТВО
У оквирима црногорских политичких елита, перцепција „изборне легислативе“ изазива велике поделе и снажну политичку кризу. Високи функционер Демократа, Борис Богдановић упорно тврди да је европски комесар за проширење, Јоханес Хан недвосмислено поручио свим политичким снагама у овој држави да се „европска администрација у Бриселу“, и те како противи изменама и обесмишљавању Плана Демократа и Грађанског покрета УРА о концепту новог изборног закона. Подсетимо да је Хан тај план већ оценио као веома „конструктиван“.
„…Неопходно је избјећи уцјене и политичка подметања у вези реформе изборног законодавства…“, рекао је посланик Демократског фронта (ДФ) Јован Вучуровић, наглашавајући да се овај закон доноси за Црну Гору, а не за Брисел или неку другу међународну адресу. При томе, Демократски фронт изнео је тврдње да је постигнут договор и успостављена сарадња између Демократа, УРА и владајуће Демократске партије социјалиста у вези са реформом изборног законодавства. Политички директор ГП УРА, Раде Милошевић позвао је посланика Демократског фронта Јована Вучуровића да изнесе доказе о тврдњама да су се УРА и Демократе договорили са ДПС. Из покрета УРА су одбацили тврдње посланика ДФ да је та партија, заједно са Демократама, било шта договорила са ДПС.
Босна и Херцеговина
РЕФЕРЕНДУМСКИ ИЗБОРИ – КОМЕ ЈЕ ДЕЈТОН ДОДИЈАО
У ситуацији у којој резултати предстојећих октобарских Општих избора у Босни и Херцеговини, макар у оквиру политички веома „нестабилног“ бошњачког бирачког тела, постају све извеснији, у заједници стабилног српског бирачког тела, појавила се запажена изборно-политичка неизвесност. Истраживања јавног мнења, као да не занимају политичке субјекте у Републици Српској, те исте нико ни не објављује, али резултати анкета из прошле септембарске недеље указују на следеће пројекције: у „изборној трци“ за члана Председништва Босне и Херцеговине из реда српског народа, актуелни председник Републике Српске и лидер владајућег Савеза независних социјалдемократа, Милорад Додик, убљедљиво води испред кандидата Савеза за промене или победу и актуелног члана поменутог државног органа, Младена Иванића, у размери 46% од 25% укупног бирачког тела, које се изјаснило да ће се одазвати својој грађанској дужности, те приступити гласању на изборима. Такође, кандидаткиња СНСД и актуелна премијерка Републике Српске, Жељка Цвијановић добила је подршку 38% анкетираних, а њен главни противкандидат и представник опозиције у поменутом ентитету, Вукота Говедарица, освојио је „симпатије“, свега 20% испитаника.
Постављамо питање, зашто је одједном постало толико важно неизвесно сазнање у вези са питањем 
која ће политичка странка или њен представник добити подршку бирачког тела у Републици Српској? У поменутом питању налазе се и разлози због којих бисмо политичку атмосферу и предстојеће изборе могли окарактерисати са својеврсним епитетом „референдумског карактера“. Политички програми опозиционих странка (Партија демократског прогреса Републике Српске, Српска демократска странка, Српска радикална странка Републике Српске, итд) окупљених у наведеном савезу, постали су доступни сазнањима јавности и исте бисмо могли да оценимо као веома изненађујуће. Опозициони савез заступа програм јачања државних институција Босне и Херцеговине на штету уставних позиција ентитета, а у смислу успостављања јединствене безбедносне политике путем структуирања централне полицијске службе у БиХ, на шта изјаве министра безбедности у Савету министара БиХ, Драгана Мектића, недвосмислено указују.
Изјаве учесника протеста противника политике актуелне Владе Републике Српске на централном тргу у Бањалуци, недвосмислено указују на став опозиције да је коначни циљ платформе Савеза за промене садржан у оквирима намера да се изврши темељна измена уставне структуре Босне и Херцеговине, која је дефинисана одредбама Дејтонског споразума, чему се противи Милорад Додик и његова администрација.
Са друге стране, постоје веродостојне информације да је план опозиционих снага у Републици Српској, да у случају њиховог неуспеха на изборима, оптуже актуелну владајућу коалицију да је „прибегла мерама изборних махинација“, те да се разлози поменутог неуспеха налазе у „избопрној крађи и сумњивим утицајима Русије и владе Србије“ на целокупан изборни процес. На веома недипломатски начин, Младен Иванић саопштио је да власти БиХ неће допустити Александру Вучићу, председнику Републике Србије „да се меша у изборе у Босни“. Подсетимо, да ниједним својим гестом, државни органи Србије, па ни председник Вучић, никада нису показали неки недипломатски или некоректан однос према било којој политичкој опцији, како у БиХ, тако и у Републици Српској.
Међутим, поуздане безбедносне информације показују да је неколико десетина припадника британске обавештајне службе већ месецима присутно у БиХ, те да су припремили јасан план, према коме у случају неуспеха опозиције у Српској на предстојећим изборима, потребно је покренути масовне демонстрације грађана у свим градовима наведеног ентитета, чиме би, буквално „преко улице“ био поништен „непожљан изборни резултат“. Према томе, постављамо још два питања: Ко се то, заправо меша у изборни процес у БиХ, те која политичка снага жели рушење резултата Дејтонског мировног споразума?! Јасно је да то, сигурно не чини председник Србије, Александар Вучић.
Актуелне власти Републике Српске, очигледно су спремне да се супротставе наведеним потенцијалним „пројекцијама“ постизборне политичке стварности у Српској. У датом контексту морамо посматрати најављени сусрет Милорада Додика са председником Русије, Владимиром Путином у Сочију, али и посету Срегеја Лаврова, министра спољних послова Руске федерације званичним, Сарајеву и Бањалуци.