ИЗБОРНА ПРАВИЛА И ДРЖАВНО УСТРОЈСТВО
У Мађарској су 13. октобра 2019. године одржани локални избори. Материја локалних избора у Мађарској је регулисана Уставом из 2011. године и посебним законима. Члан 23. Устава Мађарске регулише активно и пасивно бирачко право на локалним изборима.
Од 2011. године се Мађарска више званично не назива „Република Мађарска“ него „Мађарска“, као део пројекта владајућег Фидеса који је за циљ имао потпуни раскид са комунистичком прошлошћу и обједињавање различитих историјских фаза у процесу развоја мађарске државности.
Поред мађарских држављана који су житељи одређених локалних самоуправа, право гласа на овим изборима имају и сви држављани неке друге чланице Европске Уније који су испунили резиденцијални услов, односно имају пријављено пребивалиште на територији Мађарске. Исто правило важи и за сва лица којима је признат статус избеглице или који су уживаоци политичког азила.[1]
Држављани неке друге чланице ЕУ који имају пријављено пребивалиште у Мађарској, а нису држављани Мађарске, не могу гласати на парламентарним изборима, већ само на локалним. Истовремено, држављани Мађарске који немају пријављено пребивалиште у Мађарској не могу гласати на локалним изборима, али могу гласати путем поште на изборима за државни парламент. Поседовање непокретности није законски услов за одобрење пријаве пребивалишта на територији одређене локалне самоуправе.
Гласање је тајно, а старосни услов за конзумацију активног и пасивног бирачког права износи навршених 18 година живота. Бирачи се морају регистровати у законом прописаном року како би могли да гласају на изборима, такође резиденцијални услов подразумева да је бирач уредно пријавио пребивалиште на територији локалне самоуправе за чије органе гласа најмање три месеца пре датума одржавања избора.
Мађарска је унитарна држава, која се дели на седам статистичких региона. Када је о управи реч, средњи ниво власти у Мађарској су жупаније. Укупно, постоји 19 жупанија, које имају своје парламенте и своје административне центре. Такође, главни град државе Будимпешта ужива посебан статус. Будимпешта се дели на 23 градске општине (градски дистрикти – мађ. kerület), које имају сопствене органе локалне самоуправе.
У Мађарској по пресеку од 01.01.2018. године постоји 3154 градова и села, који имају сопствене органе локалне самоуправе. У Мађарској поред града Будимпеште са посебним статусом, 23 насеља уживају статус „града од жупанијског значаја“, што укључује и 18 жупанијских центара. Још 321 насеље ужива статус „града“. Преосталих насеља, углавном руралног карактера, је 2.809 и она уживају статус општине (község), што је најнижи ниво територијалне организације у Мађарској. Статус општине ужива свако насељено место које је територијално повезано и у ком стално живи најмање 300 лица.
Градови и општине имају своје локалне органе власти, сопствене парламенте, градоначелнике/председнике општина (polgármester) и старају се о одржавању јавне хигијене, обезбеђују приступ предшколском нивоу образовања, старају се о локалним путевима, имају сопствени буџет и у склопу администрације матичарско-нотарску службу које врше најосновније бирократске услуге. У сваком месту се одржавају избори на којима се бирају локални органи власти. Сходно мађарским прописима, мандат одборницима и градоначелницима траје пет година.
На локалним изборима се гласало и за нови састав парламената 19 жупанија (средњи ниво власти) као и за парламент града Будимпеште и парламенте преосталих 18 жупанијских центара и других насељених места са статусом града или општине. Будимпешта као главни град државе ужива посебан статус, међутим, парадоксално, она је истовремено и административни центар Пештанске жупаније иако у састав ове жупаније сама не улази. Град Егер је највеће насеље у Пештанској жупанији и једино је насеље у Мађарској које не ужива статус административног центра жупаније у чији састав улази а унутар које представља истовремено и највеће насеље. Број чланова жупанијских парламената условљен је бројем грађана који живе на територији конкретне жупаније.
Коалиција ФИДЕС/КДНП је забележила апсолутну победу у свим жупанијским парламентима. Овај резултат говори у прилог тврдњи да је Орбанова коалиција и даље најдоминантнија политичка снага у Мађарској, гледано појединачно, да поседује најбољу страначку инфраструктуру и да је у руралним деловима земље и даље неприкосновена.
Ипак, резултати у највећим мађарским градовима говоре о синергијском ефекту уједињења мађарске опозиције, као и о све дубљем јазу између Орбана и урбаних бирача, који је истина и раније био уочљив, мада је тек на овим изборима у потпуности дошао до изражаја.
Избори за чланове жупанијских парламената одржавају се по пропорционалном систему, где изборни цензус износи 5% за једну листу. Уколико листу чини коалиција две партије цензус износи 10%, а уколико је реч о коалицији три и више партија цензус износи 15%.
Локални избори за чланове градских и општинских парламената (у даљем тексту одборници) се разликују у односу на то колико конкретна јединица локалне самоуправе има становника.
Уколико је реч о ЈЛС са најмање 10.000 грађана, одборници се бирају по већинском, једнокружном систему, а територија ЈЛС се дели на онолико изборних јединица колико је потребно изабрати одборника, поново сходно броју становника, уз одређени број компензацијских места у локалним парламентима.
Уколико је реч о ЈЛС са мање од 10.000 грађана, одборници се бирају по већинском систему, где грађани имају право да гласају за онај број кандидата, колико локални парламент броји места, али не више од тог броја (слично изборима за највећи број савета месних заједница у Републици Србији).
Избори за градоначелнике се одржавају по једнокружном, већинском систему и за њих се гласа на посебном листићу. Стога је могућа ситуација у којој градоначелник долази из једне политичке опције, а већину у локалном парламенту формира њему супротстављена политичка опција.
Избори за жупанијске парламенте:
УЧЕСНИЦИ ИЗБОРА
ФИДЕС је владајућа и најпопуларнија политичка партија у Мађарској. Партија је настала 1990. године, под именом ФИДЕС, што је акроним за Fiatal Demokraták Szövetsége, односно Омладински демократски савез.
Партија је чланица Европске народне партије, идеолошки се налази на позицији десног центра, заступа демохришћанске ставове, конзервативне погледе када су у питању идентитетске теме, као и традиционалне вредности мађарског друштва. Такође, у области економске политике, партија се залаже за умерени протекционизам. ФИДЕС је на власти у Мађарској од 2010. године. Претходно, партија је владала у периоду од 1998. до 2002. године када је држава постала пуноправна чланица НАТО савеза и начинила велики искорак ка пуноправном чланству у ЕУ. Партија се противи прописивању квота Европске Уније за обавезан пријем имиграната са Блиског истока.
На челу партије се од њеног оснивања налази Виктор Орбан (председник Владе Мађарске у периоду 1998 – 2002 и 2010 – до данас).
Хришћанско-демократска народна партија (КДНП) – је владајућа политичка партија у Мађарској и представља мањег коалиционог партнера политичкој партији ФИДЕС, са којом је формирала листу и на парламентарним изборима 2018. године. Ова странка је чланица Европске народне партије, идеолошки се налази на позицији десног центра, политика партије је креирана под снажним утицајем хришћанских учења. Партија је конзервативних погледа када су у питању друштвене теме. Противи се истополним брачним заједницама и абортусу. На челу КДНП-а налази се Жолт Шемјен, који је и заменик председника Владе Мађарске.
ЛМП – Политика може бити другачија (Lehet Más a Politika) – је опозициона политичка партија у Мађарској. Партија је настала 2008. године. Партија се налази на либералним идеолошким позицијама, залаже се за очување животне средине и чланица је Европске зелене партије.
Највећу подршку ужива у појединим урбаним подручјима Будимпеште. Ипак, појава политичког покрета Моментум је осетно наштетила ЛМП-у који у последњих годину дана рапидно губи подршку.
МОМЕНТУМ – је опозициона политичка партија у Мађарској. Странка је настала 2017. године, као грађански покрет који се противио апликацији Будимпеште за одржавање Летњих олимпијских игара. Странка је еврофедералистичке оријентације, чланица
Покрета за обнову Европе (бивши АЛДЕ), десно-либералних погледа. На спољнополитичком плану, странка је отворено антимосковске оријентације.
Демократска коалиција – је опозициона политичка партија на чијем челу је Ференц Ђурчањ, некадашњи лидер Мађарске социјалистичке партије и бивши премијер Мађарске (2004 – 2009). Партија је настала након расцепа у Мађарској социјалистичкој партији 2011. године. Чланица је фракције Прогресивне алијансе социјалиста и демократа (бивши ПЕС) у Европском парламенту.
Мађарска социјалистичка партија – је опозициона политичка партија у Мађарској.
Партија је настала 1990. године, као делимични наследник Мађарске социјалистичке радничке партије, која је владала државом у време комунизма, након гушења Мађарске револуције 1956. године, па све до пада комунистичког режима 1989. године. Партија је вршила власт у периодима 1994. – 1998. и 2002. – 2010. године.
Партија се идеолошки налази на позицијама левог центра, чланица је Прогресивне алијансе социјалиста и демократа. МСП од пада са власти 2010. године не успева да се политички опорави све до данас.
Партија се дословно распала, њен бивши лидер и бивши премијер Ференц Ђурчањ, који је због својих коруптивних радњи и скандала „Балатонски говор“ или „Őszödi beszéd“[3] и међу најзаслужнијима за Орбанову победу 2010. године, формира сопствену странку („Демократска коалиција“). Скандал „Балатонски говор“ се односи на чувену аферу из 2006. године, непосредно након парламентарних избора на којима се Ђурчањ изборио за свој нови премијерски мандат.
Маја месеца 2006. године, недуго након парламентарних избора на којим је МСП забележила победу, партија је одржала затворену конференцију, на којој су анализирани резултати, у летовалишту, на обали чувеног језера Балатон.
Ђурчањ је отворено говорио о корупцији у редовима партије, али и на државном нивоу. Чувени су његови цитати: „Лагали смо у последњих годину и по, две године смо лагали“; „Мајка ме пита да ли се то стварно здравство тако поправило, а ја јој одговарам није мама, него препознају да си моја, па ти зато повлађују“; „Немамо много избора. За***али смо и то не мало, него много!“; „Не можете навести ниједну озбиљнију меру владе која је дала резултат. Ниједну“ и др.
Иако је састанак био затвореног типа, до данас непознати појединац, кришом је снимао премијеров говор, који је обиловао вулгарностима, те га септембра месеца послао на адресе бројних мађарских медија. Објава овог говора је довела до велике кризе владе, вишемесечних насилних демонстрација у Будимпешти и јачања екстремне деснице у виду Јобика али и до дефинитивног пада популарности МСП-а и самог Ђурчања, што је Орбан умео да искористи. Иако се Ђурчањ повукао са места премијера априла месеца 2009. године и није био кандидат за премијера на изборима 2010. године, пораз социјалиста више нико није могао спречити.
Ђурчањ се након успеха на овогодишњим изборима за Европски парламент поставио и као лидер опозиције. Занимљиво, иако је ДК чланица левоцентристичке Алијансе социјал-демократа, Ђурчањ је преговарао о преласку у либерални Покрет за обнову Европе (бивши АЛДЕ) након избора, али до овог политичког трансфера ипак није дошло.
Из МСП су изникле још неке политичке партије, које сада егзистирају на политичкој сцени захваљујући коалирању управо са остатком партије коју су напустили. МСП је променила чак четири председника од како је прешла у опозицију и налази се у стању континуиране политичке конфузије.
Мађарска социјалистичка партија, која је била предводница шире, лево оријентисане коалиције 2014. године, у наредним годинама не само што није успела да се наметне као пијемонт опозиције, него је читаве месеце током 2017. године проводила преговарајући са Демократском коалицијом свог бившег лидера Ференца Ђурчања, да би напослетку коалицију формирала само са једном себи сродном партијом – Дијалог за Мађарску и тако заправо угрозила и сопствени улазак у парламент на парламентарним изборима 2018. године. Наиме, изборни резултати говоре да је ова двојна коалиција освојила тек 1,91% гласова више, него што је било неопходно да би по пропорционалном систему остварили право на своје представнике.
Демократска коалиција Ференца Ђурчања је још еклатантнији пример како политичка сујета појединца може довести читав покрет на границу политичког опстанка. Демократска коалиција је успела да освоји тек 0.37% гласова више него ли што је било потребно да остане парламентарна и након поледњих избора.
Није МСП са својим дериватима био замајац победе опозиције у Будимпешти и другим урбаним центрима, него нова политичка снага оличена пре свих у Моментуму и појединцима који су успели да обједине подршку широког круга бирача, као и референдумска атмосфера којој је и сам Орбан допринео током последње изборне кампање.
Јобик – Покрет за бољу Мађарску – је опозициона политичка партија у Мађарској. Партија је настала 2002. године као Десничарска омладинска асоцијација – Jobboldali Ifjúsági Közösség – JOBBIK.
Године 2003. покрет је прерастао у политичку партију. Партија је прешла изборни цензус 2010., 2014., 2018. године на парламентарним изборима.
Партија је годинама заступала ултранационалистичку идеологију, екстремно десну политичку оријентацију, антисемитизам и залагала се за поништавање Тријанонског споразума из 1921. године и последичну промену граница у региону, што би довело и до припајања АП Војводине Мађарској. Такође, партија се годинама залагала и за напуштање Европске Уније од стране Мађарске. На спољнополитичком плану заговарали су приближавање Москви и подржавали руске операције у Украјини 2014. године.
Јобик није чланица ниједног политичког савеза у Европи.
Ипак, у последње две године, Јобик је променио своје ставове по бројним питањима, покушавајући да се удаљи од позиција екстремне деснице и приближи десном центру. Јобик се више не залаже за напуштање Европске Уније од стране Мађарске. На челу партије се од 2006. године налазио Габор Вона, који је након избора 2018. године поднео оставку.
Од овог момента Јобик слаби и бележи драстичан пад на изборима за Европски парламент. Овај тренд се наставио и на последњим локалним изборима. Јобик је у последње две године са просечне подршке од 20% пао на просечних 7% потпоре у бирачком телу.
ГУБИТАК УРБАНИХ ГЛАСОВА
Овогодишњи локални избори представљали су најозбиљнији тест за мађарског премијера Виктора Орбана током друге ере његове владавине. По први пут од 2010. године Орбан је наспрам себе имао два опасна фактора, која су се у симбиози показали као непремостиве препреке и који су довели до првог великог пораза Фидеса у овој деценији, који има и конкретне политичке импликације.
Пре последњих локалних избора Фидес је већ бележио одређена попуштања пред лево-либералном опозицијом, која нису имала дубље последице. Наиме, 2014. године Орбан се суочио са масовним демонстрацијама и више десетина хиљада људи на улицама који су недељама упорно протестовали, за кључним захтевом – повлачење законског предлога владе који је имао за циљ да се опорезује употреба интернета у земљи. Увидевши озбиљну решеност дела урбаног грађанства да истраје у својим, тада још увек политички недовољно артикулисаним захтевима, Орбан је повукао спорни законски предлог.
Други озбиљан ударац Орбан је задобио пре три године.
Тада је пропао референдум који је расписао у јеку мигрантске кризе и сукоба са Бриселом и Берлином на овом питању. Референдум није успео јер на њега није изашао законом прописан број грађана (50% + 1 уписан бирач).
Питање на референдуму је гласило: Да ли желите дати мандат Европској Унији на основу ког би могла населити немађарске држављане у Мађарску и без одобрења Националне скупштине?
Референдум је проглашен неуспелим због недовољне излазности бирача.
Излазност на референдуму 2016. године.
Убедљиво најнижи ниво излазности у Будимпешти на референдуму је још 2016. био јасан сигнал да се политички процеси у иначе, доминантно либералној Будимпешти, враћају уназад.
Ипак, ни први ни други ударац нису имали конкретне импликације по Орбана и владавину Фидеса, пошто су на наредним изборима за Државни дом (национални парламент) и Европски парламент забележили убедљиве победе.
Ипак, 2019. године многе околности нису биле наклоњене Орбану.
Свесни да је популарност Виктора Орбана и Фидеса и даље веома висока, да је конзервативно бирачко тело чврсто везано уз мађарског премијера, те да је на наративу „одбране хришћанске Европе“ и борбе против наметнутих имигрантских квота из Брисела, успео годинама наметати кључне теме које су окупирале медијски простор, опозициони прваци су одлучили да превазиђу међусобне разлике и направе савез који је идеолошки потпуно неконзистентан. Савез који је за циљ имао само и искључиво победу над кандидатима Фидеса и превазилажење околности изборног система који опозицији у овом моменту не иду на руку, с обзиром на доминацију Фидеса као појединачно најснажније опције.
Уједињење опозиције се наметнуло као императив, јер би у супротном Фидес неометано наставио да врши власт, док би се из избора у изборе постављало само питање новог лидера опозиције.
Опозициони прваци су месецима преговарали о заједничком кандидату. Како би избегли ситуацију у којој би политичка арбитрарност пресудила и надјачала вољу бирача, организовани су чак и избори унутар опозиционог савеза за кандидата који ће се супротставити градоначелнику престонице Иштвану Тарлошу.
На овим изборима је победио Гергеј Корачоњ (чије презиме се буквално може превести као Божић – прим. аут.) Реч је о младом (рођен 1975. године) универзитетском професору, политикологу, грађанском активисти либералне оријентације. Корачоњ је од 2009. године био члан лево-либералног ЛМП-а, да би га 2013. године напустио, када је дошло до великог раскола у странци и прикључио се новооснованом „Дијалогу за Мађарску“. Годину дана касније, победио је на изборима за председника 14. градске општине у Будимпешти.
Корачоњ се показао као кандидат који може објединити не само партијске вође, него и активисте свих опозиционих опција, од своје бивше партије ЛМП, до новоформираног Моментума. Шта више, Корачоњ је уживао и тиху подршку идеолошки удаљеног Јобика, који није званично стао уз њега, али је одлучио да на изборе не изађе са својим кандидатом, како не би допринео расипању опозиционих гласова.
Корачоњ
Ипак, до расипања је дошло. Престонички блогер и публициста Роберт Пусир, повукао се из примарних избора и објавио сопствену кандидатуру, незадовољан током овог процеса.
Пусир је напослетку освојио 4.46% или 30.972 гласа што ипак није било довољно да се угрози победа Корачоња.
Током изборне кампање, Фидес је начинио две стратешке грешке. Потценио је противкандидата и лансирао кампању која је била директно усмерена на његову личност, недовољно истичући резултате које је партија остварила, током вођења престонице у последњих 9 година. Треба ипак бити свестан и чињенице да је Будимпешта од обнове вишестраначја 1989. године била нахерена либерално. Постављало се само питање да ли ће доминирати партије које су у економским политикама више наклоњене левим или десним идејама, али када је о социјалним политикама реч, Будимпешта деценијама није плодно тле за конзервативизам.
Ово се делимично променило у другој деценији 21. века, будући да је Будимпешта једини град у Мађарској који континуирано бележи пораст броја становништва, те да у град долазе и традиционализму наклоњенији бирачи из руралних подручја, као и да талас емиграције из Будимпеште континуирано расте нарочито у круговима који су финансијски добростојећи, али су незадовољни влашћу Фидеса из идеолошких, а не егзистенцијалних разлога.
Ови социолошки моменти, као и изборни систем, али и потпуна разједињеност опозиције, омогућили су Орбановом човеку од поверења и дугогодишњем лидеру престоничког Фидеса Иштвану Тарлошу да побеђује на изборима за градоначелника 2010. и 2014. године.
Тарлош је по много чему био идеалан кандидат Фидеса 2010. године. Реч је о рођеном Пештанцу, који потиче из породице високих интелектуалаца, који се није бавио политиком у време комунизма и који је своју политичку каријеру започео као члан СДС (Либерално-демократски савез). СДС је био формиран по угледу на немачки ФДП и доминирао је политичком сценом Будимпеште годинама, пре него што је доживео бродолом на изборима 2010. године и потом формално нестао са политичке сцене. Такође, реч је о религиозном и породичном човеку, што га, између осталог, чини прихватљивим и Фидесовим бирачима.
Тарлош је још 2006. године доказао колико у политичком смислу значи својој партији ФИДЕС. Иако је изгубио на тадашњим локалним изборима од кандидата СДС за само 1%, његов резултат је био историјски максимум ФИДЕС-а у престоници.
Његове мандате нису пратиле велике корупционашке афере и умногоме је допринео јачању инфраструктуре престонице. У првом мандату је успео да оконча деценијама одлагани пројекат изградње четврте линије метроа у Будимпешти. Занимљиво, Будимпешта је други град у Европи који је добио метро, након Лондона. Прва линија је направљена још 1896. године.
Уз визионарске подухвате попут апликације за Летње олимпијске игре 2024. за шта није добио подршку опозиције, Тарлош је спроводио велике пројекте финансиране из фондова ЕУ. Ипак, чини се да није поражен у борби за трећи мандат због сопственог рада, колико због симбиозе неколико фактора.
- Опозиционо уједињење је мотивисало либералне бираче да у већем броју изађу на биралишта. Створен је снажан синергијски ефекат, чему је свакако допринела и Корачоњева лична харизма.
- Ови избори су имали референдумски карактер. Орбанова реторика је била и оштрија него иначе (претња да неће улагати у капиталне пројекте у градове у којима победи опозиција), континуирана негативна кампања, уз мало фокуса на позитивне одлике сопственог кандидата, што је додатно мотивисало опозицију.
- Апатија и очигледан губитак одређених урбаних гласача Фидеса. Годинама је у Мађарској Орбан стављао акценат на идентитетска питања, а мање на социјална. Оптужбе за корупцију и бахаћење носиоца власти су потцртане у финишу кампање, када је објављен снимак градоначелника Ђера Жолта Боркаија и члана Фидеса, са луксузне јахте, наводно начињен у Хрватској, где номинално конзервативни и ожењени Боркаи, који се залаже за породичне и хришћанске вредности, ступа у сексуални однос са млађом женом.
- Иако самог Боркаија овај инцидент није коштао позиције градоначелника, пошто је поново забележио победу, он сигурно јесте наштетио Фидесу у целини. Томе је допринела и немушта реакција самог Орбана, који је већ долазио у сукоб са Боркаијем и удаљио га са места председника Олимпијског комитета Мађарске 2017. године, али се ипак није усудио да се са њим политички разрачуна до краја, иако је имао довољно инструмената да поступи тако. Показало се још једном да половична решења током сукоба овог типа, не могу дати праве резултате.
- У Будимпешти је такође дошло и до пасивизације фидесовског бирачког тела и због осећаја већ остварене победе. Наиме, у последњих месец дана кампање, објављено је 7 великих истраживања реномираних организација, које се годинама баве овим послом. Свих 7 истраживања је прогнозирало Тарлошеву победу (од 1% до 13% разлике у корист кандидата Фидеса). И свих 7 је било погрешно.
Губитак Будимпеште није једини проблем за Фидес. Од преостала 23 града жупанијског статуса, опозиција је пре ових избора контролисала 3. Сада контролише њих 10 и то 4 од 5 највећих (Будимпешту, Сегедин, Мишколц и Печуј). Протестантски бастион Дебрецин (и сам Орбан је протестант) и други по величини град у Мађарској, остао је једини из прве петорке под Фидесовом контролом.
Избори у Будимпешти.
Нарочито је болан ударац задат Фидесу у Ходмезевашархељу.Пре ових избора, од 5 највећих градова, опозиција је контролисала само Сегедин, који и јесте кључно опозиционо упориште и којим од 2002. године суверено влада Ласло Ботка. Због своје левичарске оријентације и наношења губитака Фидесу, чак и у моментима када је ова партија побељивала у свим другим жупанијским центрима, Сегедин у политичкој јавности Мађарске носи надимак „Piros város“ („Црвени град“).
Ходмезевашархељ (Hódmezővásárhely – буквалан превод „Вашариште даброве ливаде“) је град у јужној Мађарској, у Чонградској жупанији, недалеко од границе са Србијом и границе са Румунијом. Град према службеним проценама данас има око 44.000 становника и не би нарочито привлачио пажњу да нису присутна два политичка елемента.
У фебруару 2018. у овом граду су одржани локални избори. Комплетна опозиција се у другом изборном кругу ујединила око једног кандидата Петера Марки-Зеја који је поразио кандидата владајуће партије Золтана Хегедуша. Резултат је био изненађујуће убедљив 57.5% према 41.6% и опозициони кандидат је постао градоначелник. Овај резултат није био очекиван и представљао је ударац за ФИДЕС с обзиром на чињеницу да је до њега дошло у граду који је годинама био упориште партије Виктора Орбана. Занимљиво, реч је о граду којим доминира агностицизам (што је тренд у целој Мађарској), док су од опредељених верника, у благој већини римо-католици у односу на протестанте.[4]
Други битан елемент јесте чињеница да из овог града долази Лазар Јанош, један од најближих сарадника Виктора Орбана и бивши члан Владе, који је обављао функцију сличну секретару Владе, са нешто ширим овлашћењима. Лазар Јанош је и бивши градоначелник овог града и лице које је ФИДЕС кандидовао на већинској листи на овогодишњим парламентарним изборима. Лазар Јанош је перципиран као једна од најутицајнијих политичких личности у Мађарској, веома конзервативних ставова и често врло оштрих изјава и иступа у јавности.
Лазар Јанош се нарочито нашао на удару лево-либералних медија не само у Мађарској, него и у другим европским државама, након видеа који је снимио и објавио на свом Фејсбук профилу 06. марта 2018. године, у ком стоји на улици у Бечу и говори о томе како је овај град „преплављен мигрантима, како је криминал у порасту, да је град све неуреднији, а да се на улици тешко може чути немачки језик“.
Упркос великој бури коју је изазвао овај снимак у јавности, Лазар Јанош није одступио од својих ставова, покушавајући да на тај начин, продужи континуитет сопствене врло отворене и нескривене подршке политици своје партије када је у питању мигрантска криза и одлуке званичне Будимпеште да не прима имигранте из азијских земаља, мимо ранијим законима предвиђене процедуре.
Опозиција у овом граду је гајила наду да би „стратешким гласањем“, могла поразити Лазара и тако нанети озбиљан политички ударац и Орбану Виктору лично. Ипак, то се на парламентарним изборима прошле године није догодило, пошто је уз излазност од 71.5% Лазар забележио победу освојивши 51.78% гласова односно око 8.000 гласова више него ли 2014. године.
Но, Фидес није успео да задржи овај тренд. Тако је упркос озбиљном труду и уложеним средствима великог обима, опозиција успела да поново забележи победу у овом граду, на минулим локалним изборима.
ЗАКЉУЧЦИ
- Фидес је и даље најдоминантнија политичка опција у Мађарској и у прилици је да креира политичку атмосферу у држави. Ипак, Орбан мора извући поуке из овог, најснажнијег ударца који му је задат током друге ере његове владавине од 2010. године. Фидес никако не сме игнорисати чињеницу да губи подршку у урбаним центрима и то чак и на оним местима где демографска структура није тако негативно наклоњена највећој партији десног центра. Игнорисање пораза у интерним анализама, може само довести Фидес у још неповољнију ситуацију. Стога би најделотворније било посветити се подмлађивању широког слоја локалних функционера, уместо креирања политичких еуфемизама.
- Опозиционо уједињење је довело до синергијског ефекта. Охрабрени овим резултатом, опозициони прваци ће вероватно наставити у истом правцу и када се буду приближили неки нови избори. Ипак, борба за место партијског лидера у идеолошки шароликој и крајње фрагментираној, али и у великој мери, невољној коалицији, биће први велики наредни тест, са којим ће мађарски опозиционари морати да се суоче. Ипак, ресурси које ће контролисати опозиционе партије у наредном периоду, иако нису круцијални, нешто су на шта до сада нису могле да рачунају.
- Фидес мора извући озбиљне поуке из овог пораза и за почетак га назвати правим именом, како се у скоријој будућности не би суочио са још већим изазовима.
РЕФЕРЕНЦЕ
- https://www.constituteproject.org/constitution/Hungary_2011.pdf ↑
- https://www.valasztas.hu/helyi-onkormanyzati-valasztasok-2019 ↑
- https://www.youtube.com/watch?v=SQkl87o1JfE ↑
- http://www.ksh.hu/apps/hntr.telepules?p_lang=HU&p_id=08314 ↑