27. октобар 2020.
Искуство је показало да колико год европски новац био привлачан различитим субјектима у државама кандидатима за чланство у ЕУ, они и даље имају недовољно знања или информација у вези са доступним ЕУ средствима. Под различитим субјектима, подразумевамо универзитете, истраживачке институте, мала и средња предузећа, пољопривреднике, омладинске, културне, едукативне, спортске и туристичке организације, као и многе друге којима су европска средства на располагању. Такође, недостатак знања и информација је примећен и међу институцијама, разуме се, претежно на локалном нивоу. Зато Центар за друштвену стабилност доноси целокупну анализу предстојећег буџета ЕУ за период 2021-2027 која ће бити стављена на располагање странама са Западног Балкана, односно субјектима у Србији.
Буџет ЕУ се назива Вишегодишњи финансијски оквир (ВФО),(енг. Multiannual Financial Framework) и изгласава се за финансијски период од седам година. Пратећи актуелне бриселске преговоре око изгласавања оквира за предстојећи период од 2021. до 2027. године, ова анализа издваја најважније предлоге који су значајни за кандидате са Западног Балкана, односно Србију. Важно је разумети да ВФО за предстојећи програмски период још увек није усвојен, те да су такви преговори део веома комплексне актуелне ситуације, епидемиолошке и финансијске кризе, са којом се суочавају све државе чланице ЕУ. ВФО мора бити ратификован, од стране свих држава чланица, након што предлози добију зелено светло најважнијих ЕУ институција. На путу до ратификационог поступка, потешкоће су бројне, од питања изласка Уједињеног Краљевства из ЕУ, до питања условљености средстава оценом стања у области владавине права, где неке земље прете блокадом целокупног процеса. Ипак, оно што је кроз документе европских институција до сада познато, као предлог, је сасвим довољно за разумевање перспектива које ће субјектима са Западног Балкана бити на располагању у наредном периоду.
У генералним оквирима, важно је рећи да је постигнут начелан политички договор једног веома амбициозног финансијског оквира, који у седам општих области, треба да мобилише око 1074 милијарде евра, док је поред тога, у односу на изазове актуелне кризе договорен и Фонд за опоравак, који би требало да располаже са 750 милијарди евра, где ће 390 милијарди бити намењено грантовима, а остатак кредитима. Тиме би нови ВФО укупно могао адресирати 1824 милијарде евра![1]
Ова анализа ће бити конципирана у два дела, прво ће се у начелу бавити предлогом Инструмента за претприступну помоћ (ИПА) који је директно стављен на располагање земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима за чланство, односно Србији, а затим другим програмима који ће бити стављени на располагање у предстојећем ВФО. Ова анализа инсистира на помињању страна са Западног Балкана, из разлога што је већина инструмената тако насловљена, односно већина доступних програма подразумева регионалну сарадњу са различитим субјектима, тзв. прекограничну. Сем тога, такође је важно рећи да постоје програми који су намењени искључиво републичким институцијама и сродним агенцијама, већином су то министарства у различитим ресорима, али исто тако програми који су намењени локалним нивоима власти, тј. ономе што смо навели као ”различити субјекти”. Ова анализа ће свакако већи акценат ставити на програме који ће бити на располагању субјектима на локалним нивоима власти, чак правним и физичким лицима. Такође, уз опис онога што програм подразумева, трудићемо се да у додатном линку дамо информације о примерима успешне праксе из Србије, који могу користити као подстицај субјектима за будуће иницијативе. Сходно томе, позивамо вас да детаљније истражите линкове, како бисте сазнали све детаље о већ финансираним пројектима.
Најзначајнији је свакако, Инструмент за претприступну помоћ (ИПА). Европска комисија је за предстојећи финансијски период 2021-2027, тзв. ИПА III, предложила увећање од 13% у односу на тренутни инструмент. У реалним бројкама, новац који ће бити на располагању претприступним земљама јесте око 14,5 милијарди евра, а до сада је истакнуто да ће бар 9 милијарди бити искључиво резервисано за Западни Балкан. Иако је коначни износ још увек у преговорима, можда је извесно рећи да ће сигурно бити више од 14 милијарди стављено на располагање у оквиру ИПА III. Политички приоритети предстојећег инструмента биће владавина права, миграције (јачање безбедносне сарадње, борба против радикализације и организованог криминала), добросуседски односи и регионална сарадња, и прекогранична сарадња. ИПА ће на тај начин бити усклађена са приоритетима Стратегије проширења за Западни Балкан која је објављена почетком 2018. године. Усклађивање са приоритетима биће један од кључних начина за прерасподелу средстава, односно подстицај оним земљама које доприносе наведеним политичким приоритетима.
Док ћемо за коначан износ сачекати још неко време, сасвим је извесно да нова ИПА доноси пар значајних новина. Пре свега, прерасподела средстава ће бити резервисана за горе поменуте теме, а не за државе појединачно, као што је био случај до сада. То ће повећати конкурентност, али свакако отворити прилику да ЕУ располаже средствима на основу политичке воље, што је кроз редове и најављено у пар званичних докумената. Ипак, досадашње стратешко планирање на основу предвиђених средстава је у већини земаља, не само тренутних кандидата, већ и оних које су постале државе чланице, давало веома ефикасне резултате. Такође, у том политичком смислу, могуће је да посебан документ буде сачињен за Турску, па самим тим конкурентност у оквиру прерасподеле буде искључиво за стране са Западног Балкана, што ће спремнијим кандидатима отворити више могућности.
Европски и инвестициони план за Западни Балкан (ЕИП), који је представљен у октобру ове године, ће такође реализацију својих циљева наћи у оквиру средстава предвиђених у новом аранжману ИПА III, а вероватно и из неког ширег спектра гарантних шема. Ипак, ЕИП може да укаже на кључне инфраструктурне пројекте који ће бити обухваћени кроз ИПА III. Сходно томе, важно је бар укратко навести да ће у оквиру те иницијативе бити финансирани велики инфраструктурни пројекти, као што су аутопут Ниш – Приштина, различити транспортни, као и енергетски коридори. Посебну пажњу, али и прилику за шире учешће различитих субјеката представља најава већих издавања у областима заштите животне средине, тј. ревитализације објеката у циљу постизања веће енергетске ефикасности као и управљање отпадом. Такође, од значаја за развој привреде ће свакако бити улагања у дигитализацију и конкурентност приватног сектора, што је посебна категорија у оквиру предложеног плана, као и подршка младима. Када је реч о великим инфраструктурним инвестицијама, важно је у оквиру ИПА, односно предложеног ЕИП, поменути Инвестициони оквир за Западни Балкан (Western Balkans Investment Framework – WBIF). Овај инструмент је формиран још 2009. године са циљем подршке друштвено-економском развоју целог региона, користећи више различитих фондова, као и средства директних донатора.
Најважније за наше пољопривреднике, инструмент о којем је до сада било доста речи, али и недоумица јесте тзв. ИПАРД, инструмент за подршку у области руралног развоја. Такође засебан инструмент, чија су средства предвиђена у оквиру ИПА III. ИПАРД свакако заслужује засебну анализу, те због тога нећемо детаљније анализирати потенцијале за наредни период. Вероватно да ће се тежити континуитету досадашњих пракси и обима, мада је такође веома важно ускладити ИПАРД са могућношћу значајних промена у оквиру Заједничке пољопривредне политике ЕУ.
Наведени инструменти јесу најдиректнија финансијска подршка странама на Западном Балкану, односно Србији. Ипак, оно што је можда интересантније различитим субјектима, јесу управо остали програми где већи интерес могу наћи субјекти са локалног нивоа. Зато ћемо анализирати финансијске програме ЕУ који би требало да у потпуности или делимично буду стављени на располагање ширем спектру субјеката са Западног Балкана, односно Србије.
Хоризонт Европе (Horizon Europe) је свакако најсвеобухватнији програм ЕУ, а намењен је истраживању и иновацијама. Овај програм ће бити наставак програма Хоризонт2020 (Horizont2020), а субјекти из Србије су добијали средства у различитим областима биоекономије, дигитализације пољопривреде, обновљивих извора енергије, информационих технологија и др. Погледајте успешне примере у којима су учествовали субјекти из Србије, а које је Европска комисија издвојила као примере добре праксе. Овај свеобухватни и веома подстицајни програм остаје на располагању субјектима из Србије, а предложено је да за пројекте у оквиру овог програма у наредном периоду буде издвојено више од 100 милијарди евра.
Погледајте дванаест пројеката из Србије у области енергетске ефикасности на интерактивној мапи Хоризонти 2020, као и двадесет пројеката из области животне средине. Ове области ће имати посебну улогу у оквиру предстојећег ВФО, односно политика које се подразумевају у оквиру Европског зеленог договора (European Green Deal), амбициозног плана за одрживост и декарбонизацију континента. Главни линк Европске комисије за преглед већег броја примера добре праксе, пројеката одобрених и имплементираних у Србији, могуће је добити преко портала Кордис (CORDIS). Већи број примера на линку је финансиран у оквиру програма Хоризонт 2020.
У области истраживања и иновација, предвиђен је и Програм за истраживање и обуку Европске заједнице за атомску енергију, ЕУРАТОМ (Research and Training Programme of the EURATOM) у оквиру којег је предвиђено учешће земаља у процесу приступања, али због специфичности програма, нећемо се детаљније бавити његовим перспективама у овој анализи.
ИнвестЕУ (InvestEU) ће бити још један нови и свеобухватан програм који ће бити на располагању различитим субјектима са Западног Балкана, односно Србије. Са предвиђених нешто мање од 35 милијарди евра, овај програм има за циљ подстицање инвестиција, иновација и стварања радних места широм Европе. Важно је рећи, да ће под овим именом бити обухваћен досадашњи Европски фонд за стратешко инвестирање али и 13 других финансијских инструмената који су до сада били на располагању. Међу тих 13 инструмената налазиће се и финансијски инструмент програма Косме (COSME). Ипак о суштинском наставку програма Косме, који је од интереса за мала и средња предузећа, писаће у наставку ове анализе.
У оквиру предложеног ВФО, предвиђен је Инструмента за повезивање Европе (Connecting Europe Facility), програм намењен развијању тзв. транс-европских мрежа, у области транспорта, енергетике и дигитализације. Укупно, у свим областима, предвиђено је више од 22 милијарде евра за унапређење инфраструктуре, а у подношењу пројеката моћи ће да учествују земље кандидати за чланство, као и потенцијални кандидати за чланство у ЕУ. Такође, ту је и Програм дигитална Европа (Digital Europe Programme), који има за циљ да кроз различите програме својим средствима од скоро 9 милијарди евра подржи пројекте у циљу дигиталне транзиције континента, односно повећања дигиталних капацитета и шире примене дигиталних технологија које ће користити различити субјекти.
Програм за јединствено тржиште (Single Market Programme), иако ће такође обухватити неке старе инструменте, представља још један од нових програма намењених јединственом тржишту, конкурентности, предузетницима, малим и средњим предузећима и европској статистици. Са фондом од нешто више од 4 милијарде евра, посебно ће инструмент намењен малим и средњим предузећима бити од интереса за наше субјекте, јер се ради о наставку инструмента КОСМЕ (COSME). Узимајући у обзир да су мала и средња предузећа основа сваке привреде са правом је очекивати да би много значајније могао бити коришћен од стране наших субјеката у наредном периоду. Путем ове интерактивне карте можете лако видети какви су пројекти до сада финансирани у Србији, али и целој Европи, кроз овај програм. Косме има за циљ да малим и средњим предузећима кроз пројекте омогући приступ изворима финансирања, приступ тржиштима, створи бољи оквир услова за конкурентност, као и да подстакне предузетништво у целини.
У одељку предложених политика јединственог тржишта, предвиђени су и други програми, који су пре свега намењени институцијама у нивоу ресорних министарстава. Сходно томе, само таксативно ћемо навести да је предвиђено да странама са Западног Балкана буду на располагању Програм ЕУ у области борбе против превара (EU Anti-Fraud Programme), то ће бити наставак програма под називом Херкул III; затим Програм за сарадњу у области опорезивања, ФИСКАЛИС, (The EU’s Tax Cooperation Programme – FISCALIS), у којем је Србија већ учествовала, а биће на располагању и осталим странама са Западног Балкана; још један програм у сродној области, у којем Србија учествује а остаје отворен и за друге на Западном Балкану, јесте Програм за сарадњу у области царина (CUSTOMS). Укупно, сва три програма имаће нешто више од милијарду евра на располагању. Поред тога, треба напоменути и програм Перикле IV, који подразумева стручну сарадњу у области заштите евра од фалсификовања, а у којем ће бити укључене и стране са Западног Балкана.
Свемирски програм (The Space Programme), подразумева свемирски програм ЕУ и Европске агенције за свемирски програм, а од значаја за субјекте из Србије јесте чињеница да ће у оквиру овог програма бити укључени некадашњи Коперникус, али и Галилео у којем Србија није учествовала до сада. Овај програм ће свакако бити значајан из позиције размене резултата истраживања и специфичних сазнања у циљу раног реаговања, посебно у погледу опасности од природних непогода. Овде своју прилику могу видети различити субјекти који се баве информационим технологијама али и технологијама дигитализације привреде.
Европски социјални програм + (European Social Fund +) је још један свеобухватни предложени програм који ће објединити више постојећих програма, као што су Европски социјални фонд, Иницијатива за запошљавање младих, Фонд за помоћ најсиромашнијима, Програм ЕУ за запошљавање и иновације (EaSI) и Програм ЕУ за здравље. Последња два програма су већ била на располагању Србији, а слично је најављено и за наредни период. Србија и стране са Западног Балкана би могли искористити део од скоро 98 милијарди евра који је предложен у склопу овог фонда, а у областима запошљавања, социјалних иновација и здравства. Вреди напоменути да социјални и кохезиони фондови ЕУ, имају највећу видљивост међу грађанима, ЕУ овај новопредложени социјални фонд рекламира као наставак улагања у људе. Ипак највећи део социјалних и кохезионих фондова је на располагању искључиво земљама чланицама ЕУ.
Ерасмус + (Erasmus +) јесте један од познатијих програма за грађане Западног Балкана, посебно међу младим људима, а намењен је образовању, обуци, омладини и спорту. За овај ресор биће издвојено скоро 28 милијарди евра, а Србија је пуноправан партнер у оквиру програма, потпуно изједначен са државама чланицама ЕУ. То значи да сви појединци, универзитети, институти, као и друге образовне институције, спортски клубови и удружења могу аплицирати у оквиру свих позива програма. Узимајући у обзир да су универзитети и студенти из Србије реализовали већи број пројеката кроз овај програм, ова анализа ће у том смислу, скренути пажњу на област спорта, у којој субјекти из Србије имају заиста доста простора. Пре свега, спортска удружења и клубови би могли много више да се укључе у Ерасмус + у наредном периоду. Погледајте који су све пројекти до сада финансирани у области спорта из овог програма током 2019. године. Посебно радује чињеница да примери добре праксе могу бити пресликани у другим земљама партнерима, уколико у тој земљи већ није реализован сличан пројекат. То практично значи, да спортски клубови и удружења могу организовати турнире, такмичења за специфичне социјалне категорије, обуке и др. по узору на већ реализован пројекат у некој од других земаља Европе. Сличном интернет претрагом, можете наћи и успешне пројекте из претходних година, који вам могу служити као пример.
Као показатељ да је могуће, ми у овој анализи издвајамо пример добре праксе из 2019. године Универзитета у Новом Саду, који је заједно са партнерима обезбедио скоро 300.000 евра за пројекат Sport4HealthNetwork, који има за циљ да повећа спортску активност грађана кроз алтернативе методе бављења спортом у свакодневном животу. Уверени смо да овај, али и многи други примери које можете пронаћи на линку горе, представљају велики путоказ за све субјекте из Србије који ће у будућности аплицирати кроз програм Ерасмус +.
Европске снаге солидарности (European Solidarity Corps), је још један од програма намењен младима, у оквиру којег ће поједине активности бити стављене на располагање земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима за чланство. Различите НВО и друге омладинске организације би могле аплицирати, како би младима омогућили волонтирање и рад на пројектима од значаја у својим земљама. За овај програм биће укупно издвојено око милијарду евра.
Креативна Европа (Creative Europe) је програм, у којем ће Србија наставити своје учешће у областима културе и медија. Милијарду и више од седамсто милиона евра биће издвојено за пројекте у области заштите културних и језичких разноликости, културног наслеђа, креативности и др. У оквиру линка који достављамо, можете пронаћи све успешне примере пројеката који су до сада финансирани у оквиру овог програма. На овом линку је издвојено чак 225 пројеката у којима је учествовао бар један субјекат из Србије. Овај програм је прилика за различите институције у области културе које желе модернизовати/унапредити своју понуду, своје односе са другим културним институцијама, производити нове садржаје и слично. Овај програм је заиста у могућности да привуче широк спектар корисника са различитих нивоа, те се надамо да ће субјекти из Србије пронаћи још више прилика током наредног буџетског периода.
Програм правде (Justice Programme) је нови програм, који ће као и горе наведени обухватити више постојећих програма. Наиме, иако је било различитих предлога, овај програм ће бити намењен темама као што су правда, право, једнакости, грађанство и слично. Најављено је да ће овај програм бити отворен за државе у процесу приступања ЕУ, а требало би да буде укупно издвојено више од 700 милиона евра за пројекте у овим областима. Србија је до сада учествовала у два програма који ће постати део овог програма, а то су Европа за грађане и грађанке (Europe for Citizens) и Права, једнакост и грађанство (Rights, equality and citizenship).
Једна од значајнијих новина, предложених у новом ВФО, а од које Србија и стране са Западног Балкана могу имати вишеструку корист, јесте Програм за заштиту животне средине и климатске акције (LIFE). Овом програму ће бити на располагању 5,5 милијарди евра, а циљеви овог програма требају да подрже иницијативе предвиђене Европским зеленим договором, о којем је већ било речи у овој анализи. Иако још непознаница, који ће тачно инструменти, односно модалитети сарадње бити на располагању земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима, сваки пројектни позив биће добра прилика јер земље региона највише заостају за европским просеком управо у области заштите животне средине. Такође, отварање средстава у овој области може за собом да носи пуно изазова националним, регионалним и локалним администрацијама, али исто тако, може мобилисати и већа приватна, односно банкарска средства у циљу подизања целокупног сектора.
Механизам за цивилну заштиту (RescEU) имаће на располагању око 3 и по милијарде евра, а Србија је учесник овог програма још од 2014. године, са једнаким правима и обавезама као и чланице ЕУ, односно друге земље учеснице. Овај веома важан програм, који може унапредити организацију, тј. отпорност и одговор на кризе, посебно је значајан у ситуацијама попут актуелне здравствене кризе. Ипак, ово неће бити и једини програм на располагању странама са Западног Балкана, а који ће покушати да умањи негативне ефекте епидемије вируса Корона.
ЕУ Програм за здравље (EU4Health Programme) са више од 10 милијарди евра биће свеобухватан програм који има за циљ да унапреди здравствене капацитете у одговору на претње, ојача здравствене системе и омогући лакши приступ лековима и медицинској опреми различитим субјектима. Наиме, Европска комисија је такође предложила да се оформи посебан инструмент за борбу против актуелног вируса Корона, највеће здравствене претње у протеклих стотину година.
Инструмент за суседство, развој и међународну сарадњу (NDICI), треба са амбициозних скоро 100 милијарди евра да се позабави свеобухватним питањима третирања и последица актуелне здравствене кризе. Иако је дебата по овом питању веома широка и на моменте веома осетљива, извесно је да ће овај инструмент омогућити ЕУ да подржи партнере, укључујући Западни Балкан, у борби против Ковид19.
У оквиру горе поменутог инструмента биће и тзв. Европски фонд зa одрживи развој (EFSD), који представља инвестициони инструмент ЕУ намењен политикама у области одрживог развоја у суседству и Африци, успостављен 2016. године. У оквиру предложеног ВФО, предвиђа се проширење надлежности фонда за одрживи развој и на стране са Западног Балкана, односно Србију, како би се ојачала перспектива Уније у развоју и међународној сарадњи. Биће то још један веома значајан механизам у циљу достизања амбициозних циљева одрживог развоја, али и укупног унапређења различитих техника и технологија у више области. За наше субјекте је важно поменути и инструмент који се до сада користио, а биће део овог програма – Инструмент за техничку подршку и размену информација (TAIEX). Под овим инструментом различити субјекти, у сарадњи са европским партнерима, могу добити стручну подршку/саветовање/обуку у реализацији важних питања, посебне секторске прилике јесу у заштити животне средине, енергетским питањима и сл.
Остају за крај још два питања, која су такође непознаница, а то је расположивост средстава у односу на нову методологију проширења ЕУ, која подразумева отварање свих поглавља из одређеног кластера, а по затварању изједначавање, у одређеном обиму, права и обавеза са државама чланицама. У том смислу, можда би Србија и Црна Гора имале прилику да до 2027. године добију приступ и неким програмима, или деловима програма, ван листе која је покривена овом анализом. Те друго питање, укључивања претприступних земаља у програм Заједничке спољне и безбедносне политике, што је свеукупно веома интригантна тема.
Горе наведеним програмима, бар у начелу, поменути су сви програми који би требало да буду стављени на располагање различитим субјектима из Србије, односно странама са Западног Балкана током наредног финансијског периода 2021-2027.
Званични документи Европске комисије коришћени за наводе у анализи:COM(2018) 98 final; COM(2018) 465 final; COM(2020) 641 final; COM(2018) 435 final; COM(2020) 403 final; COM(2018) 438 final; COM(2018) 434 final; COM(2018) 441 final; COM(2018) 386 final; COM(2018) 443 final; COM(2018) 442 final; COM(2018) 447 final; COM(2018) 382 final; COM(2018) 366 final; COM(2018) 383 final/2; COM(2018) 384 final; COM(2018) 385 final; COM(2020) 220 final; и COM(2018) 460 final.