РЕГИОН У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ МАЈА 2019. ГОДИНЕ
Очигледно, Пленковић је потценио екстремизам у сопственом друштву. Нетрпељивост према мањинама, нарочито српској, политика афирмације историјског ревизионизма у правцу рехабилитације усташтва и јавност која на то скоро да не реагује, били су очигледан доказ да је хрватско друштво у доброј мери екстремно орјентисана средина. Самим тим и резултати ових избора није потребно да нас изненаде, бар када је у питању висок проценат гласова за екстремну десницу, али узевши у обзир да су изашли на изборе у више колоне то на први поглед можда тако не изгледа. Међутим, саберемо ли проценте оних који су прешли цензус и оних који су остали испод црте добићемо готово 25 % гласова за екстремну десницу у Хрватској. Засигурно, то говори о једној политичкој опцији која има потенцијал и уколико се уједини прети да угрози сам ХДЗ, а по резултатима ових избора већ сад су најјача политичка групација у земљи.Очигледно, Пленковић је потценио екстремизам у сопственом друштву. Нетрпељивост према мањинама, нарочито српској, политика афирмације историјског ревизионизма у правцу рехабилитације усташтва и јавност која на то скоро да не реагује, били су очигледан доказ да је хрватско друштво у доброј мери екстремно орјентисана средина. Самим тим и резултати ових избора није потребно да нас изненаде, бар када је у питању висок проценат гласова за екстремну десницу, али узевши у обзир да су изашли на изборе у више колоне то на први поглед можда тако не изгледа. Међутим, саберемо ли проценте оних који су прешли цензус и оних који су остали испод црте добићемо готово 25 % гласова за екстремну десницу у Хрватској. Засигурно, то говори о једној политичкој опцији која има потенцијал и уколико се уједини прети да угрози сам ХДЗ, а по резултатима ових избора већ сад су најјача политичка групација у земљи.
Стабилократија / Поуке европских избора
Избори за ЕУ парламент су окончани. Ова чињеница са собом носи велики број питања. Kо је победио? Kо је изненадио? Kолико су ојачале еврофедералистичке снаге, а колико евроскептици? И од каквог је то значаја за европски пут Србије? На ова и друга питања одговарали су Немања Старовић и Предраг Рајић.
Извештај са трибине „НОВИ САД И СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ПОКРЕТ У РЕВОЛУЦИЈИ 1848/49. ГОДИНЕ“
У намери да обележимо један тужан јубилеј, 170 година од бомбардовања Новог Сада са Петроварадинске тврђаве у Револуцији 1848/49. године, који се догодио 12. јуна 1849. године, али и крах грађанске револуције, која је потресла, не само регион Балкана и Панонског басена (посебно његових јужних крајева), па и данашњих простора северне српске покрајине, већ и […]
ИНТЕРВЈУ ПРЕДРАГА РАЈИЋА ЗА ФЕДЕРАЛНО ИЗДАЊЕ РУСКОГ НЕДЕЉНИКА „ВЕРЗИЈА“ НА ТЕМУ ИЗБОРА ЗА ЕВРОПСКИ ПАРЛАМЕНТ
Превод текста преносимо интегрално
Стабилократија / Снимак који је потресао Аустрију
Права медијска бомба у виду снимка начињеног пре безмало две године, а објављеног прошлог петка, уздрмала је саме темеље политичке сцене у Аустрији. Слободарска партија, млађи партнер у владајућој коалицији, једна од три најснажније партије у земљи и узданица несистемске деснице налази се у можда никад тежој ситуацији. Након оставке челних људи, очекује изборе за […]
БРЕГЗИТ ДЕМОКРАТИЈА И ПОСЛАНИЦИ БЕЗ ПОРТФЕЉА
Foto: Reuters / The Sun За свега недељу дана, грађани држава чланица Европске уније (ЕУ), почеће са непосредним изјашњавањем на изборима за чланове Европског парламента (ЕП), јединим директним изборним циклусом за институције ЕУ који се одржавају од 1979. године. У зависности од националних изборних правила, грађани ЕУ ће на изборе излазити од 23. до 26. […]
ТРИБИНА „НОВИ САД И СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ПОКРЕТ У РЕВОЛУЦИЈИ 1848/49. ГОДИНЕ“
Навршило се 170 година од завршетка историјских догађаја насталих у вези са знаменитом Револуцијом из 1848/49. године. Поједини историчари тврде да су после ове револуције Срби и Хрвати награђени оним чиме су Мађари кажњени – националном обесправљеношћу. Одмах након пораза мађарске војске, на територији данашње и ондашње Војводине је заведена војна управа под командом генерала […]
Стабилократија / Европа лево у центар
Да ли је у предвечерје избора за Европски парламент левица у никад горој позицији? Kоји су узроци пада социјалдемократа? Постоји ли несистемска левица? Чему либерали дугују раст и може ли АЛДЕ бити изненађење избора? Да ли је Емануел Макрон лидер либералне Европе? Kо су десни а ко леви либерали? Шта представљају зелени? На ову и […]
РЕГИОН У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ МАЈА 2019. ГОДИНЕ
Представници разједињене екстремне деснице у Хрватској се такође надају неком изненађењу. Суверенисти окупљени око Руже Томашић верују да могу доћи до чак два мандата, што је како видимо мало вероватно. Да су којим случајем успели направити договор са Бруном Есих и Златком Хасанбеговићем из покрета Независни за Хрватску свакако би имали неку шансу, овако и једни и други највероватније остају испод цензуса. Очигледно је да сујете политичких лидера у Хрватској онемогућавају укрупњавање мањих опозиционих партија. Несумњиво то може довести до расипања великог броја гласова због тога што ће многе мале партије и савези остати испод цензуса. Томе се засигурно радују и ХДЗ и СДП, као највећа политичке партије којима ће се ти гласови, у највећој мери, захваљујући пост-изборној математици прелити.
Стабилократија / Европа (не)свесно у десно?
Европску Унију очекују избори. Нови сазив заједничког парламента ће свакако бити другачији у односу на претходне, али у којој мери? Шта је нова, несистемска европска десница? Kо је чини? Kо су њени кључни представници? И колико се међусобно разликују? Да ли ће се заиста Европа променити након ових избора и у ком смеру? Шта данас […]
ДИРЕКТНИ И ПРИКРИВЕНИ УТИЦАЈИ АМЕРИЧКЕ КУЛТУРЕ НА СРПСКО ДРУШТВО
У глобализованом свету, српско друштво је данас под све снажнијим утицајима доминантнијих, експлоатисанијих и видљивијих културних образаца. Овај однос, иако не увек једносмеран, свакако утиче и на обликовање српске политичке мисли, правне науке и колективног погледа на свет. Српска култура интегрални је део европске баштине и од ње је неодвојива. Српски народ припада Европи како […]
Стабилократија / Поуке Берлинског самита
У Берлину је одржан самит држава региона и две најмоћније континенталне силе ЕУ. Шта нам је донео овај самит? Јесмо ли ближе компромису у вези Kосмета? У каквим је односима Србија са земљама региона, а у каквим са ЕУ? У чему се разликују Париз и Берлин? На ова и друга питања одговарали су Немања Старовић […]
