fbpx

УХНАГИН ХУРЕЛСУХ – ПОЛИТИЧКИ ПОРТРЕТ ПРЕМИЈЕРА МОНГОЛИЈЕ

25/09/2018
Аутор :
Анализе/Политичке биографије

УХНАГИН ХУРЕЛСУХ

ПОЛИТИЧКИ ПОРТРЕТ ПРЕМИЈЕРА МОНГОЛИЈЕ

Ухнагин Хурелсух (монголски: Ухнаагийн Хүрэлсүх) је угледни политичар из Монголије и актуелни председник владе, односно премијер поменуте државе, који је на наведени положај изабран у октобру 2017. године. У својој политичкој и државничкој каријери, Хурелсух је до сада три пута обављао дужност посланика у Великом државном куралу, односно у националном парламенту Монголије и то у једнаком броју изборних циклуса за наведено народно представништво, 2000, 2004. и 2012. године. Такође, Ухнагин Хурелсух стекао је велико професионално искуство у обављању дужности у органима извршне власти Монголије, као и у „државној управи“.

У периоду између 2004. године и 2006. године био је министар у Влади Монголије задужен за ванредне ситуације, док је у наредне две године обављао дужност министра за инспекцијске послове. Дужност заменика премијера Монголије обављао је у периоду од 2014. године до 2015. године, као и у наредне две године (2016-2017). Истовремено, професионалне успехе Хурелсуха у сфери „државничких одговорности“ и послова у „парламентарном животу“ Монголије, условили су предани рад и активности у дневнополитичком животу ове државе, односно у делатностима и ангажманима актуелног монголског премијера у Монголској народној партији, где је од 2008. године до 2012. године обављао дужност генералног секретара странке, а од 21. новембра 2017. године налази се на положају председника, тј. лидера поменуте политичке организације.

Биографија и образовање Ухнагина Хурелсуха

 

Будући монголски премијер рођен је у Уланбатору, главном граду наведене државе, 14. јуна 1968. године. Хурелсух је похађао и успешно окончао образовање у оквиру средњошколске установе „Број 2“ у Уланбатору. Уписао се на студије у оквиру Универзитета одбране Монголије 1989. године, где је за главни студијски предмет изабрао „политиколошке науке“, на којима је успешно и дипломирао. Након наведеног програма, студијско образовање наставио је у оквиру Института за државну администрацију, где је дипломирао на предмету „јавна администрација“. Постдипломске студије наставио је у оквиру Националног универзитета Монголије 1994. године, где је у наставно-програмским областима „правних наука и управљачких вештина“ са највишим оценама и запаженим успехом дипломирао 2000. године. У датом периоду, ступио је у брак са својом садашњом супругом Болорцецег. У браку су рођене две ћерке.

 

Почетак политичке каријере будућег премијера Монголије

Почетак професионалне каријере политичара, Хурелсух је остварио у статусу административног службеника у оквирима организационе структуре Централног комитета Монголске народне револуционарне партије 1991. године, односно у првим месецима након великих демократских промена у овој држави после чувене „треће“ Монголске револуције из 1990. године. Управо, у описаном социјалном и историјском „амбијенту“, формиран је политички „идентитет“ и „профил“ Ухнагина Хурелсуха.
У време самог почетка тих демократских реформи, Хурелсух је обављао дужност заменика политичког комесара у 152. дивизији Монголске народне армије и то у оквиру својих грађанских и партијских обавеза комплетирања регрутне војне обуке у оквирима оружаних снага његове отаџбине. Међутим, био је први војни официр који је својевољно одступио од поменутих дужности, како би очувао сопствени политички положај у МНРП, када је нова монголска државна администрација усвојила одлуку од одвајању војних од цивилних дужности у оквиру организације власти у Монголији, где је била предвиђена забрана за „руководилачки кадар“ у владајућој партији да, истовремено обавља и различите дужности у оквиру државних органа, посебно оних војног карактера.
Након престанка вишедеценијске владавине ауторитативног просовјетски опредељеног комунистичког вође Јумџагина Цеденбала, која је наступила са његовом сменом са положаја генералног секретара МНРП и председника Монголске Народне Републике 1984. године, власт је „доспела у руке“ Јамбина Батмунаха, у том периоду, „пролибералног“ државника, који је иницирао значајне привредно-економске и социјално-политичке реформе у монголском друштву. Међутим, реформе покренуте од стране комунистичких националних елита, слично перцепцији и успешности „Перестројке“ и „Гласности“ у Савезу Совјетских Социјалистичких Република, нису наишле на широку подршку свих социјалних слојева у Монголији, што је посебно било изражено у ставовима омладине. Поменута политичка ситуација у земљи изазвала је наведену Револуцију, која је за резулатат имала организовање првих демократских, слободних и вишестраначких избора у земљи, одржаних 29. јула 1990. године.
Без обзира на чињеницу да је у складу са изборним законом МНРП однела убедљиву победу, када је освојила 357 посланичких места од могућих 430 мандата у Великом државном хуралу, односно парламенту, уз велике социјалне и политичке потресе, до почетка новог миленијума монголско друштво и нација доживели су корените трансформације њиховог социјално-политичког система и структуре. Уосталом, поменуте промене потврђене су и изменом званичног назива државе, која је од 1924. године носила име Народне Републике Монголије, да би 1992. године преименована у Републику Монголију, са полупредседничким, демократским и политичко-плуралистичким системом у организацији власти.

Професионална политичка каријера

 

Између 1994. године и 1996. године, Хурелсух је био ангажован на месту политичког саветника Секретаријата једне омладинске фракције владајуће Монголске народне револуционарне партије у државном парламенту. У датом периоду, а посебно у потоњим годинама био је иницијатор и један од главних протагониста у турбулентним процесима привредно-економских реформи спроведених на фундаментима трансформације политичког система из типично „просовјетског“ обрасца у организацији власти до модела државног уређења који је у највећој мери устројен према нормама структуре друштава и држава тзв. „западних демократија“. У поменутом интервалу снажно је заступао политичке ставове који су се односили на одлучне процесе у контексту „отварања“ монголског друштва, посебно у домену економије, где је бранио становишта о потреби доследне примене принципа „тржишне привреде“.

Након окончања његовог посланичког мандата 1996. године, формирао је Монголску демократску социјалистичку омладинску федерацију у оквиру МНРП, где је у периоду од 1997. до 1999. године, као и од 2000. до 2005. године обављао дужност председника поменте организације. У првим годинама новог миленијума, наведена партијска омладинска организација приступила је Федерацији левице, односно асоцијацији социјалдемократски опредељених политичких странака и удружења грађана. Упечатљив успон Хурелсухове политичке каријере остварен је после 2000. године, односно од тренутка када је изабран у Главни одбор МНРП, тј. у управно тело поменуте партије, које је, заправо имало све руководеће надлежности у делокругу свог рада. Ухнагин Хурелсух изабран је за генералног секретара монголске народне револуционарне партије 2008. године.

У поменутим годинама, Хурелсух одржава веома блиске и садржајне релације са председником владајуће странке Сухбатарином Батболдом, иначе тадашњим монголским премијером (2009-2012). Управо у сарадњи са председником Владе и другим истомишљеницима у „руководећим“ структурама владајуће странке, Хурелсух је успео да обнови првобитно име партије. Наиме, под утицајем Коминтерне, Монголска народна партија, основана 1920. године, променила је своје име у Монголска народна револуционарна партија, како би се на поменути начин демонстрирала солидарност са бољшевичким револуционарним покретом у Совјетској Русији и другим деловима света. „Повратком“ старог имена странке, Хурелсух је недвосмислено исказао намеру да постојеће, демократске реформе монголског друштва верификују и јасном изменама у политици владајуће партије.

Премијер Монголије

До 2012. године Монголија је имала највећи економски раст на свету и то од 17 процената. Међутим, стрмоглави пад вредности рударског сектора на глобалној „сцени“ повукао је и ту земљу у понор. Кинески премијер обећао је да ће Монголији опростити дуг од 18 милијарди долара. Са титулом најпродуктивније економије на свету, Монголија је је била пример другим земљама у развоју. Њен раст зависио је од извоза у суседну Кину. Када је раст, тада друге светске економске силе био успорен, цене сировина су се стрмоглавиле, повукавши за собом и Монголију. Чак 80 посто монголског извоза чине сировине попут бакра, угља и злата. Како би преживела, монголска влада била је приморана да позајми милијарде долара путем аранжмана са Међународним монетарним фондом, тако да је дуг ове земље порастао на 80 посто бруто домаћег производа. Поменута, незавидна привредна и економска ситуација у Монголији, довела је до победе дотадашње опозиционе Демократске партије на изборима.

Након снажних протеста незадовољних грађана и немира на улицама Уланбатора и других монголских градова, расписани су нови избори 2016. године, после којих је Монголска народна партија поново освојила потребну парламентарну већину (65 од могућих 75 мандата у парламенту). Мађутим, парламент Монголије гласао је 7. септембра 2017. године за смену премијера и владе те земље због наводне неспособности и корупције повезане са склапањем уговора између владе и компанија које се доводе у везу са нелегалним делатностима три министра.

Део посланика владајуће Монголске народне партије (МПП) придружио се опозиционим посланицима и изгласао захтев да премијер Жаргалтулгин Ерденебат и чланови његове Владе поднесу оставке због склапања „сумњивих“ уговора вредних 328 милиона долара. Опозициона Монголска демократска партија и независни посланици имају укупно 11 мандата у монголском парламенту. Као што смо навели у ранијем излагању, Хурелсух је до 2017. године обављао дужности у многим важним органима државне управе и организације власти у Монголији, да би у октобру 2017. године био изабран на положај председника Владе ове државе.

 

 

Аутор анализе : мср Огњен Карановић, историчар