TALAT DŽAFERI
OD JUGOSLOVENSKOG OFICIRA, PREKO TERORISTE DO DRUGOG ČOVEKA MAKEDONIJE
Kada je u aprilu 2017. godine, u jednoj kontroverznoj izbornoj proceduri i teškoj političkoj atmosferi u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, Talat Džaferi (Talat Xhaferi) izabran za predsednika Sobranja, odnosno parlamenta ove države, deo javnosti u regionu i Evropi ostao je u priličnoj meri zetečen, ali i zabrinut, zbog činjenice da je nekadašnji vojni komandant terorističke Oslobodilačke nacionalne armije (ONA), zapravo jedne ispostave Oslobodilačke vojske Kosova (OVK ili UČK), postao „drugi čovek“ države protiv čijeg postojanja se i oruženim putem, grčevito borio. Naravno, kada kažemo „drugi čovek“, svakako mislimo na činjenicu da predsednik makedonskog parlamenta, ne samo da predstavlja najviši zakonodavni i predstavnički državni organ u organizaciji vlasti pomenute zemlje, već isti, u skladu sa nacionalnim ustavom, ima i nadležnosti da obavlja dužnosti predsednika Republike, odnosno „prvog čoveka Makedonije“ u slučaju da šef države nije u prilici da vrši svoje obaveze koje su mu poverene na staranje.
Svakako, rad javnih medijskih ustanova, umnogome je uticao na formiranje navedenog „kolektivnog emocionalnog šoka“ u delu javnosti Makedonije i regiona, iz razloga što je fokusiranjem interesa javnosti prema nespornim činjenicima u kriminalnoj biografiji novog predsednika Sobranja, koje su trebalo da kompromituju ugled ličnosti izabrane na dati odgovorni položaj u nomenklaturi državne vlasti, potpuno zanemarile fakt da je Talat Džaferi u nekoliko navrata do tada, već obavljao dužnosti na sličnim odgovornim položajima u pravno-političkom sistemu makedonske države. Ukoliko želimo objektivno da posmatramo i na kraju da ispravno razumemo pomenutu političku okolnost da se „na čelu“ parlamenta jedne države nalazi ličnost, koja je od strane te iste zemlje okrivljena za zločinačke i terorističke aktivnosti, morali bismo prethodno sveobuhvatno da sagledamo specifikum ustavno-političkog ustrojstva Makedonije, kompleksnost političkih i međunacionanih odnosa u istoj, ali i životnu, profesionalnu i političku biografiju Talata Džaferija.
Ko je Talat Džaferi?ž
Talat Džaferi rođen je u porodici pripadnika albanske nacionalne manjine 15. aprila 1962. godine u naselju Forino u blizini Gostivara, u tadašnjoj Socijalističkoj Republici Makedoniji, koja je bila jedna od šest federalnih jedinica nekadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Osnovno obrazovanje uspešno je okončao u osnovnoj školi koju je pohađao u obližnjem selu Čegrane. Srednji stepen obrazovanja Džaferi je nastavio u okviru Visoke vojne škole u Beogradu, gde je ostvario zapažen uspeh, ali i stekao veoma nepovoljne ocene pretpostavljenih oficira i nastavno-prosvetnih delatnika u pogledu kadetove „političko-ideološke podobnosti“. Naime, politički profil Talata Džaferija okarakterisan je kao nacionalistički sa upečatljivim sklonostima u delovanjima usmerenim u pravcu podrške albanskom separatizmu u Jugoslaviji. U ideološkom pogledu, karakter Talata Džaferija ocenjen je u okvirima posmatranja „doktriniranog albanskog marksiste-nacionaliste“, sklonog separatističkim uverenjima.
Bez obzira na pomenute negativne ocene u analizi karaktera Talata Džaferija, iznetim od strane njegovih nastavnika u Visokoj vojnoj školi u Beogradu, budući komandant ONA i predsednik makedonskog parlamenta, neometano je upisao studije roda Pešadije Kopnene vojske na Vojnoj akademiji Jugoslovenske narodne armije (JNA) u Beogradu, da bi potom studijske programe nastavio u obrazovnim ustanovama u Sarajevu. Specijalističke studije iz oblasti komandovanja i štabno-oficirskih dužnosti uspešno je završio na Vojnoj akademiji „General Mihailo Apostolski“ u Skoplju. Upravo, 1985. godine počela je oficirska karijera Talata Džaferija u redovima Jugoslovenske narodne armije, a istu je okončao krajem 1991. godine, kada je stupio na odgovorne dužnosti u novoformiranoj Armiji Republike Makedonije (ARM).
Džaferijev odlazak iz JNA nije bio nimalo uobičajen, čak ni za oficire koji su u agoniji raspada jugoslovenske države i njene vojske odlučili da svoja znanja i veštine povere oružanim snagama novih država, nastalih u plamenu Ratova za jugoslovensko nasleđe 1991-1999. godine. Talat Džaferi dezertirao je iz jedinica JNA u spektakularnoj akciji koju sigurno nije mogao da organizuje i na kraju realizuje bez određene pomoći drugih lica. Nije bilo nepoznato da pripadnici JNA iz reda albanske nacionalne zajednice, a pogotovo isti, čije poreklo je poticalo iz republika SFRJ koje su svoje secesionističke tendencije pokazale do kraja 1991. godine, dotadašnju službu u jugoslovenskoj vojsci prekinu na, uslovno rečeno, legalan način, uz podnošenje pisanog zahteva o prekidu radnog angažmana nadležnoj vojnoj komandi. Međutim, Džaferi je odlučio da JNA napusti na sasvim suprotan način. Krajem osamdesetih godina prethodnog veka, svoju aktivnu profesionalnu karijeru u JNA vršio je u Niškom garnizonu, a do 1991. godine, u oficirskom činu pešadijskog kapetana, Džaferi je bio raspoređen na određene dužnosti u službi u Pirotu, da bi ubrzo iz pomenute brigade bio prekomandovan na slične dužnosti u vojnu jedinicu u Kuršumliji. U datom periodu, Džaferijeva supruga bila je zaposlena kao blagajnica u računovodstvenom birou brigade u Pirotu.
Pretpostavljena vojna lica iz jedinica u Nišu, Pirotu i Kuršumliji, tvrdili su da je Džaferi bio veoma sposoban oficir, koji je izvanredno dobro usvojio veštine za koje je smatrao da su mu potrebne ili koje su mu poveravane u dužnost, pa je ocenjen kao vrstan snajperista i rafinirani rukovalac svim vrstama pešadijskog vatrenog oružja. Bezbednosne strukture u nadležnom Prištinskom korpusu, spontano ili tendenciozno, ali sasvim nesmotreno, propustile su da ustanove da je Talat Džaferi, u poslednjim mesecima 1991. godine, prodao povereni mu porodični stan u Pirotu, koji se nalazio u statusu društvene, nikako privatne svojine, te da je otuđio nekoliko komada ličnog pešadijskog naoružanja i municije, uz pravila i uniforme i sve pomenute predmete i vrednosti pohranio u gepek službenog automobila, koji je tada koristio. U međuvremenu, njegova supruga, koja je nakon Džaferijevog odlaska u Kuršumliju nastavila da obavlja opisane radne zadatke u Pirotskoj brigadi, otuđila je novac iz blagajničkog trezora date jedinice, namenjen za isplatu 700 zarada zaposlenih kolega, oficira i vojnika. U društvu supruge i dvoje dece, Džaferi je napustio svoju jedinicu i kao dezerter zaputio se prema rodnom Gostivaru.
U navedenom službenom automobilu, porodica u dezerterstvu i begu, prešla je administrativni prelaz između centralnog dela Srbije i njene južne pokrajine Kosova i Metohije u blizini naselja Merdare, da bi nastavila putovanje prema Podujevu. Uskoro, Džaferijev službeni automobil bio je zaustavljen od strane lokalne policijske patrole, koja je obavljala svoje redovne dužnosti kontrole saobraćaja i putnika. U uobičajenom postupku legitimisanja putnika u automobilu, na pitanje policajaca o profesionalnom zanimanju, Džaferi je pružio odgovor da je on pekar iz Gostivara, koji se u društvu porodice zaputio prema svom domu. Međutim, pomenuti policajci pronašli su u gepeku datog vozila opisani arsenal naoružanja, ratne i logističke opreme, te je kompletan Džaferijev odgovor o identitetu putnika u automobilu postao krajnje sumnjiv. Suočen sa dokazima, Džaferi je priznao da se ne bavi pekarskim zanatom ili uslugama, te da je on aktivni oficir u JNA. Nije umeo na adekvatan način da objasni razloge zbog kojih je odlučio da prikrije svoj pravi identitet, te su prisutni policajci odlučili da o daljim postupcima prema licima iz zaustavljenog vozila primene savete i uputstva koja su dobili u konsultacijama sa nadležnim organima i licima iz komande Prištinskog korpusa i službi bezbednosti u Beogradu. Pomenuti organi i lica uputili su pripadnike policijske patrole da Džaferija i njegovu porodicu sa otuđenom opremom i naoružanjem oslobode daljeg zadržavanja, uz obrazloženje da će isti biti provereni i dokumentovani prilikom prelaska graničnog prelaza između Srbije i Makedonije, kod naselja Đeneral Janković.
Međutim, Džaferi i članovi njegove porodice nisu se uputili prema pomenutom graničnom prelazu, već su granicu prešli na jednom „malom“ prelazu kod naselja Globočice, te je dezerterstvo navedenog jugoslovenskog oficira izvedeno bez daljih ometanja od strane bezbednosnih struktura SFRJ i JNA, koji su imali nadležnost i obavezu da dato krivično delo spreče i na kraju sankcionišu. Frapantnu činjenicu da nadležne službe nisu adekvatno reagovale u ovom događaju, objašnjene su odsustvom profesionalnih odgovornosti kod pojedinih lica koji su se nalazili na odgovarajućim položajima u obaveštajno-bezbednosnom sektoru Komande Prištinskog korpusa. Navodno, načelnik i zamenik načelnika pomenutog sektora bili su makedonskog i albanskog nacionalnog porekla, te su isti, uskoro i sami napustili službu u JNA. Uprkos svim navedenim saznanjima, Talat Džaferi nastavio je svoju profesionalnu vojnu karijeru u okvirima novoformirane Armije Republike Makedonije, gde je stekao i generalski oficirski čin. Navedeni angažman trajao je do 2001. godine, kada je Džaferi ponovo izvršio krivično delo dezerterstva, da bi se i formalno pridružio aktivnostima terorističke Oslobodilačke nacionalne armije u njenom ratu protiv makedonske države.
Komandant Forino
U godinama nakon pristupanja ARM, Talat Džaferi ostvario je mnoge kontakte sa rukovodiocima albanskih terorista iz OVK na Kosovu i Metohiji, ali o datim činjenicama iz navedenog segmenta njegove biografije ne postoje značajnija saznanja. Ime budućeg predsednika Sobranja Makedonije dospelo je u fokus javnosti u aprilu 2001. godine, kada su izbili građanski nemiri, a potom i oružani sukobi između organa bezbednosti BJRM i albanskih pobunjenika i terorista. U datom periodu, Talat Džaferi obavljao je dužnosti komandanta garnizona ARM u tetovskoj kasarni, dakle u gradu i opštini koja je u to vreme imala nesto više od 50 hiljada stanovnika, od kojih je 55% pripadalo albanskoj nacionalnoj zajednici, a 35% konstitutivnom makedonskom narodu. U kasnim poslepodnevnim časovima, 28. aprila 2001. godine, u blizini sela Vejče na padinama planine Šare, u tetovskoj opštini, albanski teroristi izvršili su prethodno pripremljeni napad iz postavljene zasede na Specijalnu jedinicu Armije Republike Makedonije „Vukovi“, koja je u datom momentu bila sastavljena od 16 komandosa. Naime, osam pripadnika ove jedinice dobilo je zadatak da izvrše operaciju izviđanja terena u oblasti pomenutog sela, kada je teroristička grupacija u snazi od 50 pripadnika okružila navedenu operativnu grupu, da bi istu potom i zarobila.
Na osnovu svedočenja jedinog preživelog makedonskog specijalca, koji je, iako ranjen, uspeo da umakne zločincima, ustanovljeno je da su napadači bili muškarci sa bradama. Makedonska javnost bila je šokirana izveštajima, prema kojima su teroristi upotrebili hladno oružje, prvenstveno noževe, kako bi zarobljenim vojnicima izvadili oči, odsekli uši i genitalije, kao i na druge monstruozne načine ih unakazili i osakatili i to dok su specijalci još uvek bili u životu. Gubici u terorističkim snagama bili su minimalni, jer je samo jedan njihov pripadnik bio ranjen, dok poginulih nije bilo. Masakr u selu Vejče, strahote otkrivene u činjenici na koji način su makedonski specijalci svirepo umoreni, kao i saznanja o prisustvu islamskih terorista iz organizacije Alkaida u pomenutom regionu, pokrenule su nekontrolisane nemire, nasilje na ulicama makedonskih gradova, kao i međunacionalne oružane sukobe u ovoj državi. Osnovno pitanje koje su javnost i državni organi u početku postavljali sastojalo se u nerešenoj dilemi u vezi sa nepoznanicom na koji način je teroristička jedinica dobila saznanja o aktivnostima Specijalne jedinice „Vukovi“. Ubrzo, radom obaveštajno-bezbednosnih organa BJRM, otkriveno je da je podatke o kretanju i planovima „Vukova“, terorističkim rukovodiocima dostavio Talat Džaferi, komandant garnizona ARM u kasarni u Tetovu.
Nekoliko dana posle „Masakra u Vejču“, Džaferi je dezertirao iz ARM i formalno se pridružio albanskoj paravojnoj terorističkoj organizaciji ONA, gde je uskoro postao komandant tzv. 116. brigade. Sve do jula iste godine Džaferi je komandovao pobunjeničkim snagama, gde se istakao u borbama iz kojih je dobio kodni nadimak „komandant Forino“, prema imenu svog mesta rođenja. Na osnovu Ohridskog sporazuma iz avgusta 2001. godine, postignutog između albanskih političkih snaga u Makedoniji, sa jedne strane i makedonske vlade, sa druge strane, Džaferi je oslobođen odgovornosti za sve zločine u pomenutom albansko-makedonskom sukobu, kao i za dezerterstvo iz ARM i terorističke aktivnosti, te je uskoro u potpunosti amnestiran. Data amnestija postala je važan predložak za buduću političku karijeru Talata Džaferija.
Političar i ministar
U mesecima nakon potpisivanja Ohridskog sporazuma, usledio je veoma komplikovan proces pacifikacije zemlje i implementacije usvojenih rešenja u okviru pomenutog mirovnog plana. Najvažniji zadatak u vezi sa sprovođenjem Ohridskog sporazuma i ujedno najznačajnija odredba istog, odnosila se na identifikovanje albanskog jezika kao 
zvaničnog u onim lokalnim samoupravama, gde je procenat populacije sa albanskim etničkim poreklom iznosio preko 20% u ukupnom udelu stanovnika date zajednice. Političke snage albanskog naroda u Makedoniji aktivno su se uključile u proces implementacije sporazuma i u tom cilju 5. maja 2002. godine, svega tri meseca pre održavanja prvih parlamentarnih izbora posle oružanih sukoba iz 2001. godine, osnovana je Demokratska unija za integraciju-DUI (Bashkimi Demokratik për Integrim ili BDI ), politička partija, koja je sve do danas ostala najuticajnija u biračkom telu albanskog etniciteta, a formirana je od dela pripadnika Oslobodilačke nacionalne armije. Od osnivanja, predsednik pomenute stranke je Ali Ahmeti, nekadašnji vrhovni komandant ONA. Talat Džaferi izabran je za poslanika ispred DUI na pomenutim parlamentarnim izborima 2002. godine i uz nekoliko prekida u periodima dok je obavljao dužnosti u oblastima izvršne vlasti, ostao je član Sobranja Republike Makedonije i posle parlamentarnih izbora iz 2012. godine.
U proteklih 14 godina, Demokratska unija za integraciju predstavljala je treću po snazi političku snagu i stranku u državi i parlamentu. Na svim izborima od 2002. godine, DUI je osvajala oko 10 procenata glasova u ukupnom biračkom telu, odnosno između 60 i 70 procenata glasova birača iz reda albanskog nacionalnog kolektiviteta, što je stranci omogućilo prostor da u Sobranju, koje broji 120 poslaničkih mesta, uvek bude zastupljena sa 10 do 16 svojih predstavnika. Nakon izbora 2016. godine, DUI je zastupljena sa 10 poslanika u Sobranju Makedonije, a takođe, 10 od 81 predsednika opština ili gradonačelnika, na lokalnim izborima kandidovala je, upravo ova stranka. Od 2004. do 2006. godine Talat Džaferi obavljao je dužnosti zamenika ministra odbrane u Vladi BJRM, koju je formirao premijer Vlado Bučkovski. U datom periodu DUI se nalazila u koalicionoj alijansi sa Socijaldemokratskim savezom Makedonije (SDSM) i Liberalno-demokratskom partijom (LDP). Ministar odbrane u ovo vreme bio je Jovan Manasievski iz LDP.
Neke Džaferijeve bivše kolege iz Ministarstva izjavile su za njega da je on „pravičan čovek koji ne deli ljude po nacionalnosti…“. „…Radila sam u kabinetu tadašnjeg zamenika ministra. Kada je Džaferi došao, doveo je sa sobom svoju albansku pomoćnicu… Međutim, nije bio zadovoljan njenim radom i odlučio je da me zadrži kao svoju saradnicu. Rekao mi je da mu je potreban neko ko poznaje posao, a da nacionalnost nije važna…“, kazala je svojevremeno jedna Makedonka koja je zahtevala da ostane anonimna. U izbornom ciklusu 2006. godine, DUI je nastupila u koaliciji sa Partijom demokratskog prosperiteta i Demokratskom ligom Bošnjaka, kada je osvojila 12,2% glasova birača i 14 poslaničkih mesta u parlamentu. Međutim, većinski partneri DUI iz vlade premijera Bučkovskog, SDSM i LDP izgubili su na izborima, a umesto najuticajnije albanske partije, u novu vladu premijera Nikole Gruevskog, predvođenu od strane izbornih pobednika VMRO-DPMNE, pozvana je druga albanska stranka, Demokratska partija Albanaca. U jednom kratkoom vremenskom intervalu, Džaferi je obavljao dužnost predsednika Opštine Tetovo, 2007. godine.
Međutim, nakon održanih vanrednih parlamentarnih izbora 2008. godine, DUI je uspostavila savez sa vladajućom VMRO-DPMNE, te je 21. februara 2013. godine Talat Džaferi izabran za ministra odbrane, čime je postao član vlade premijera Gruevskog. Pomenuti izbor, svakako je usledio nakon Džaferijevih uspešnih nastupa u parlamentarnom životu Makedonije u prethodnoj godini. Naime, u 2012. godini, Džaferi se istakao u političkom životu po svojim čuvenim „maratonskim govorima“ u parlamentu, kada je iskoristio taktiku „filibastera“, odnosno mogućnost „legalne zloupotrebe“ utvrđene parlamentarne procedure, pri čemu je dužim izlaganjima, replikama, amandmanima blokirao usvajanje zakona o isluženim makedonskim borcima, kojim su različite beneficije bile garantovane samo pripadnicima oružanih snaga Republike Makedonije, dok je taj isti predlog zakonskog propisa, beneficije za nekadašnje pobunjenike ili teroriste iz ONA, u potpunosti izostavio. Džeferi je sprečio usvajanje predloga zakona, još dok se isti nalazio u proceduri razmatranja u okvirima nadležnih parlamentarnih komisija i odbora. Navedenu sabotažu sprovodio je na veoma nekonvencionalan način, čitanjem poezije, citiranjem rečenica iz književnih dela inostrane literature, koji su se odnosili na Makedoniju ili putem nerazumljivog vokalnog izražavanja, pa čak i korišćenjem vremena određenog za njegovo izlaganje u potpunoj tišini.
Izbor Talata Džaferija za makedonskog ministra odbrane izazvao je veliko uzbuđenje, nemire i proteste u Makedoniji, kako među građanima makedonske nacionalnosti, tako i delimično kod dela građana albanske nacionalnosti, ali ekstremističke političke provenijencije. Imenovanje bivšeg komandanta albanskih pobunjenika i terorista, a u to vreme, već afirmisanog političara za novog ministra odbrane, izazvalo je veliku kontroverzu u Makedoniji. „Oslobodilačka nacionalna armija je sada na čelu vojske”, napisala je na svojoj stranici veb-sajtu Fejsbuk Džaferijeva stranka, Demokratska unija za integraciju, nakon što je isti postao ministar u Vladi. Međutim, navedeno imenovanje izazvalo je oštru reakciju makedonskih veterana iz sukoba 2001. godine, koji su pokrenuli proteste zbog nezadovoljstva biografijom novog ministra, odnosno nekadašnjeg komandanta 116. brigade ONA. „…Zbog jedinica na čelu sa Džaferijem i njenih metaka, nemam pola svojih unutrašnjih organa…“, rekao je tada u izjavi za medije penzionisani general Stojanče Angelov, pokazujući svoje ožiljke koji su ga još podsećali na mnoge hirurške operacije kojima je bio podvrgnut 2001. godine. U međuvremenu, Džaferi je izjavio da je njegov cilj da oružane snage pretvori u „…simbol suživota, tolerancije i poštovanja različitosti…“. U Džaferijevoj zvaničnoj biografiji na internet stranici Ministarstva odbrane nije se pominjao njegov angažman u tragičnim događajima iz 2001. godine. Za građane albanske nacionalnosti, imenovanje bivšeg komandanta predstavljalo je veliku pobedu vojnog krila bivše ONA, koja se sada nalazila u strukturama DUI. Zaista, do izbora Džaferija za ministra, veterani ONA nalazili su se na marginama političkih zbivanja u stranci i državi, pa su i retko imenovani na određene značajnije položaje. Inače, Džaferi je postao ministar u okvirima rekonstrukcije vlade Gruevskog, koja je usledila nakon što je nekoliko ministara albanske nacionalnosti podnelo ostavke na svoje položaje, kako bi na predstojećim lokalnim izborima došli u priliku da postanu kandidati za predsednike i gradonačelnike lokalnih samouprava u Makedoniji. Na taj način, Džaferi je na položaju ministra odbrane nasledio svog prethodnika i kolegu iz DUI, Fatmira Beslimija.
Predsednik Sobranja – „drugi čovek Makedonije“
Decenijska vladavina VMRO-DPMNE okončana je nakon izbora u novembru 2016. godine. Ranije, u junu 2014. godine izbio je veliki raskol unutar koalicionog saveza između VMRO-DPMNE, sa jedne strane i DUI, sa druge strane, te je Džaferi odstupio sa mesta ministra odbrane, da bi nastavio svoj dalji angažman u Sobranju, kao izabrani poslanik navedene političke stranke albanskog naroda. Podržan od strane Pokreta Besa sa pet poslanika, DUI sa deset poslanika, a prema koalicionom sporazumu i od strane „Alijanse za Makedoniju“, predvođene SDSM, koja je brojala 49 poslanika, Talat Džaferi je izabran za predsednika Sobranja Makedonije 27. aprila 2018. godine. Nova vladajuća većina, predvođena SDSM, DUI i Besom imala je zajedno podršku 64 poslanika, dok su buduće opozicione partije VMRO-DPMNE (51), Demokratska partija Albanaca (2) i Alijansa za Albance (3), okupile ukupno 56 poslanika. Međutim, prilikom izbora novog predsednika Sobranja nisu ispoštovane procedure predviđene ustavom i poslovnikom o radu parlamenta, te je bilo sasvim očigledno da ne postoji predviđeni kvorum poslanika za neometani rad najvišeg zakonodavnog tela Makedonije. Pomenuta činjenica je ignorisana od strane vladajuće većine, što je izazvalo bes i proteste pristalica VMRO-DPMNE i predsednika Republike Đorđa Ivanova. U noći izbra Džaferija za predsednika parlamenta, demonstranti ispred zgrade Sobranja probili su policijske korodone i nezadrživo ušli u objekat. Nastali su veliki nemiri u kojima je desetine poslanika povrđeno, a među njima i budući predsednik Vlade, Zoran Zaev. Međunacionalna „atmosfera“ između Albanaca i Makedonaca ponovo je bila antagonizovana.
Ipak, novi predsednik Sobranja i prema ustavu, „drugi čovek države“, položio je zakletvu i pristupio svojim dužnostima. Džaferijev rad obeležen je sukobima sa članovima parlamenta iz reda opozicije. Svesrdno je podržao usvajanje Zakona o zvaničnom jeziku 2018. godine, kojim je i albanski jezik sada postao drugi zvanični jezik u Makedoniji. Takođe, snažno podupire međudržavni sporazum Makedonije i Grčke o novom nazivu zemlje u kojoj obavlja dužnost predsednika parlamenta, te je ostao veliki zagovornik pridruživanja države Evropskoj uniji i NATO paktu. U 
parlamentarnom radu, član je nekoliko komisija i odbora u Sobranju: Saveta za administrativna pitanja, Komisije za odbranu i bezbednost, Komisije za finansije i budžet, Odbora za saradnju sa parlamentom Kraljevine Švedske, Odbora za saradnju sa parlamentom Republike Austrije, te Odbora za saradnju sa Parlamentarnom skupštinom Bosne i Hercegovine, zatim, obavlja i dužnost zamenika člana Komisije za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Takođe, predsednik je Delegacije Sobranja Republike Makedonije pri Parlamentarnoj skupštini NATO pakta. Predsednikova kontroverzna biografija, posebno u pogledu njegove uloge u Masakru u selu Vejče, ne predstavlja više predmet interesovanja većine građana Makedonije, odnosno „Severne Makedonije“.