АНАЛИЗА СТАЊА ПОЛИТИЧКИХ ОДНОСА У РЕГИОНУ У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ МАРТА 2019. ГОДИНЕ
БАЛКАН УОЧИ ЕВРОПСКИХ ИЗБОРА 2019. ГОДИНЕ
Хрватска
НЕОБОРИВИ ХДЗ
Коалиција окупљена око Хрватске демократске заједнице победила је на превременим изборима за Скупштину Личко-сењске жупаније 10. марта ове године, али је, при томе освојила готово упола мање гласова него на редовним локалним изборима који су одржани пре две године. На изборима за посланике Скупштине Жупаније у мају 2017. године, број лица уписаних у бирачки списак износио је 44700, док је на управо завршеним изборима, број истих износио 43200.
Пре две године, своје пасивно бирачко право искористило је 26750 грађана наведене жупаније или 60% од укупнг бирачког тела, док је на изборима 10. марта 2019. године, своје пасивно бирачко право искористило 22150 гласача или 51,2% грађана од свих уписаних лица у бирачке спискове.
За листу на којој су уз ХДЗ биле ХСС/ХСП-АС/ ХСУ у мају 2017. године гласало је 14045 бирача (55,3 посто), док је за листу са истим странкама-чланицама Коалиције, уз додатак ХБС, 10. марта гласало укупно 7631 (35, 4 посто) бирача. Мање гласова добила је и опција Карла Старчевића који је пре две године на изборе изашао са независном листом и добио 5800 гласова (22,8 посто), а 10. марта 2019. године био је носилац листе ХСП, где је освојио око 3700 гласова (17,2 посто).
Најдрастичнији пад подршке бирача бележимо у резултатима СДП, који је у мају 2017. године освојио укупно 2650 (10,5 посто) гласова, а 10. марта свега 851 глас (3,9 посто), док је за ХСЛС 2017. године гласало 1350 бирача, а сада само 603. Благи пад подршке, са 1540 на 1156 бирача (са 6 на 5,4 посто) забележио је и СДСС, који је ипак прешао цензус. Донедавно непрекосновени господар „личке политичке сцене“ и бивши припадник ХДЗ, а сада независни Дарко Милиновић, уз независног Анте Дабоа, те странака Милана Бандића и Живог зида заједно су освојили нешто више од 7600 гласова.
У новом сазиву Скупштине Личко-сењске жупаније, која има 31 посланика, Коалиција предвођена ХДЗ освојила је 13 мандата; седам мандата добила је независна листа Дарка Милиновића; шест места ХСП; три је добила листа Анте Дабоа, те два листа СДСС. На изборима у мају 2017. године, листа ХДЗ, коју је предводио Милиновић освојила је 18 мандата, независна листа Карла Старчевића седам, СДП три, СДСС два и један мандат био је распоређен ХСЛС.
Без обзира на покушаје дела медија у Хрватској да изборе у Личко-сењској жупанији представе као доказ пада популарности ХДЗ, као најдоминантније странке у политичкој констелацији снага у држави, можемо слободно да закључимо да је фракција коју неформално предводи „умерени модерниста“, премијер Пленковић, успела да „потисне“ или, макар у значајној мери да ослаби „тврдолинијске“ или конзервативне партијске фракције, које се налазе под утицајем Томислава Карамарка, бившег лидера ХДЗ.
Наравно, потпуни крах Социјалдемократске партије био је и очекиван, не само из разлога што је Лика традиционално „десничарско упориште“ у бирачком телу хрватске националне провенијенције, већ због тога што „хрватска левица“ од 2015. године није у стању да стабилизује „сопствене редове“. Немушто и неуверљиво изгледају објашњења руководилаца СДП да је њихово бирачко тело остало пасивно или да је чак гласало за Милиновића, из разлога што је основна намера Партије била да не дозволи још убедљивију победу ХДЗ. Једноставно, хрватски бирачи веома су опрезни у пружању подршке социјалдемократама, уколико сведоче чињеници да у самом „страначком врху“ не постоји ни минимум потребне сагласности и јединства у вези са спровођењем програмске агенде СДП, те да поједини чланови централних страначких органа и форума отворено опструирају или оспоравају квалитет платформи партијске политике.
Значајан успех постигле су тзв. „независне листе“. У појединим градовима и општинама, исте без већих проблема побеђују листе најјачих странака са развијеном партијском инфраструктуром, средствима и утицајима. Пример за наведену тврдњу пружа победа Независне листе Марине Будимир, актуелне градоначелнице Илока, која је на превременим локалним изборима освојила 52,09% подршке бирача од укупног гласачког тела изашлог на изборе. Другопласирана листа на изборима јесте коалиција ХДЗ и ХСЛС за коју је гласало, тек 24,52% бирача.
Важно је да нагласимо да у сусрет предстојећим изборима за Европски парламент у мају 2019. године, ХДЗ у „политичку утакмицу улази“ са „консолидованим снагама“, у приличној мери јединствено и са великим утицајем администрације лидера странке, Андреја Пленковића. Нема сумње, дате позиције ХДЗ у констелацији политичких снага у Хрватској пред „европске изборе“, откривају да у наредне четири године не можемо очекивати значајније измене у спољној и регионалној политици хрватске владе и државе, што би требало да изазове релативно виши степен забринутости код актуелних влада у региону. У складу са својим снажним релацијама према Немачкој, Хрватска ће одржавати „систем контролисане уздржане напетости“ према политичким изазовима у региону, посебно у односима са Босном и Херцеговином и Србијом. Дату платформу промениће једино у случају значајнијих трансформација „европске и америчке политичке агенде“ према земљама Западног Балкана или у самој Европској унији.
Северна Македонија
ПРЕДСЕДНИЧКИ ИЗБОРИ
Македонски премијер Зоран Заев и лидер појединачно најутицајније опозиционе странке ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицкоски договорили су да предстојећи председнички избори у Северној Македонији буду „кристално чисти и фер“. У току сусрета 11. марта ове године, разговарали су о обезбеђивању услова за демократски процес председничких избора, као и о реформским законима, између којих су и закони о обавештајним службама. Саговорници нису разговарали о превременим парламентарним изборима, а није био прихваћен ни захтев ВМРО-ДПМНЕ да се на основу њиховог предлога изабере државни јавни тужилац.
„Обезбедићемо да избори буду кристално чисти што је веома важно са аспекта државног интереса“, изјавио је македонски премијер Заев, истичући да је убеђен да ће током предизборног периода, изборне кампање, као и током самог изборног процеса сви чиониоци деловати у смеру који би дао Европској унији аргумент о слабостима уочи добијања датума о преговорима са Европском унијом у јуну ове године.
Према речима Мицкоског, сусрет је био користан како би се релаксирали политички околности о креирању кредбилног изборног процеса и председничке трке, као и о неопходној реформској агенди како би држава добила датум за преговоре са Европском унијом. „Много тога зависи од Владе, јер она организује изборе“, истакао је Мицкоски.
Мицкоски је истакао да је током сусрета са премијером Северне Македоније изнео забелешке у смеру обезбеђивања кредибилних председничких избора и да је посебно ставио нагласак на изборна места за које његова странка има доказе о неправилностима током референдумског изјасњења. Током сусрета Заева и Мицкоског договорено је да радне групе владајућег Социјалдемократског савеза и опозиционе ВМРО-ДПМНЕ раде на изради предлога закона о јавном тужилаштву који предвиђа интегрисање Специјалног тужилаштва у Јавно тужилаштво Северне Македоније. „Наш став је јасан. Специјално тужилаштво треба да се интегрише са системом јавног тужилаштва Републике Северне Македоније“, истакао је Заев. Са друге стране Мицкоски је рекао да је специјално тужилаштво изгубило професионални кредибилитет.
Кандидат владајуће македонско-албанске коалиције, предвођене СДСМ и ДУИ, за председника Републике Северне Македоније, Стево Пендаровски, готово истовремено, поднео је пријаву полицији у Скопљу да је под сталним праћењем „тајне обавештајне службе блиске једној великој опозиционој странци“. Том приликом навео је: „То су структуре везане са једном великом опозиционом странком, о којој је у јавности било извештаја да на дневној основи води евиденцију где идете ви, ја… Ово је данас трећа или четврта фотографија у низу последњих 10 дана. Тврдим реч је о 24-часовном физичком праћењу мене, вероватно и чланова моје породице. Један њихов део ради у институцијама, неке знам по имену и по лику. То, на жалост, раде дуже време према својим политичким опонентима…Те фотографије завршавају на социјалним мрежама непознатих профила и људи, како се крећем по граду, не ради се о папарацима, већ се прати с ким се дружим, сусрећем…У време Николе Груевског нас су прислушкивали, али физички нас нису пратили, бар ја нисам видео…“.
Кандидаткиња за председника државе из реда опозиционе коалиције на чијем челу је ВМРО-ДПМНЕ, професорка Гордана Сиљановска Давкова, пре неколико дана је позвала Пендаровског да пријави полицији случај праћења. Поред Стеве Пендаровског и Гордане Сиљановске Давкове, у кампању за предстојеће председничке изборе у Северној Македонији, заказане за 21. април, (евентуално други изборни круг 5. маја), за сада је Државној изборној комисији пријављен и кандидат опозиционих албанских странака – Алијансе за Албанце и БЕСА, Блерим Река.
Босна и Херцеговина
КОАЛИЦИЈА СНСД, СДА И ХДЗБИХ… НА ВИДИКУ?
Бакир Изетбеговић, председник Странке демократске акције изразио је уверење да је добио одговоре од Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине, као и од Савеза независних социјалдемократа да су „врло близу договора“, као и да се нада да ће наредне недеље бити одржан састанак лидера ове три странке. „Српски блок и хрватски су се већ окупили, нека и нама дају времена да окупимо странке које су бошњачке и босанске странке“, изјавио је Изетбеговић.
У том „бошњачко-босанском блоку“, Изетбеговић сврстава и Савез за бољу будућност, Фахрудина Радончића, те Демократску фронту, члана Председништва Босне и Херцеговине, Жељка Комшића, иако је Радончић најавио да ће се повући из преговора, уколико ДФ буде партиципирала у власти са СДА.
Лидер СДА није желео да прецизира да ли ће усвајање Годишњег националног програма за НАТО и даље бити услов СДА за именовање председавајућег Савета министара, наводећи да то није садржано ни у документу предложеном ХДЗ и СНСД, што указује на стихијско одустајање СДА од поменутог документа, кога је СНСД одлучно одбацио. „Допустите нам свима да спасимо образ, да нађемо неко рјешење које је најбољи пресјек онога за шта смо заинтересовани и да ова земља настави напријед…“, закључио је Изетбеговић. 
Са друге стране, председник СНСД, Милорад Додик, изразио је уверење да ће веома брзо бити потписани принципи за формирање власти на нивоу Босне и Херцеговине који ће, између осталог, потврдити приврженост уставном поретку БиХ и Дејтонском мировном споразуму. „То није никаква коалиција, нити платформа, већ принципи који одражавају нашу подршку уставном поретку БиХ, Дејтонском мировном споразуму, међународном капацитету и територијалном интегритету БиХ. Ту нема ништа спорно јер је реч о спровођењу највиших аката на којима се БиХ заснива, а то су Дејтонски мировни споразум и Устав“, изјавио је Додик.
Према његовим речима, кроз тај документ СНСД, ХДЗ и СДА потврдиће приврженост наведеним принципима који нису спорни. „Није спорно ништа ни када је реч о борби против криминала и корупције, те разним видовима терористичких и других активности. То је усаглашено као што је усаглашено и опређељење за наставак спровођења економско-социјалних реформи“, рекао је Додик. Додик је навео и да је остало питање НАТО интеграција, где не постоји сагласност.
„Са обзиром на то да постоје раније донесени закони и стратегије, али и Резолуција о војној неутралности коју је усвојила Народна скупштина Републике Српске, сматрам да је решење да се констатује да се то питање остави на пажњи и да се приликом доношење одлука у вези с тим уважи мишљење свих страна у БиХ“, рекао је Додик, који је и председавајући Председништва БиХ. Истакао је уверење да ће ускоро бити створени услови да Председништво предложи кандидата за председавајућег Савета министара и да се изврши подела ресора. „Мислим да то неће бити толико тешко јер треба да се зна који ресори у Савету министара припадају којој страни и да се коначно уђе у његово што брже формирање“, рекао је Додик.
Истовремено, након што је поглавар Исламске заједнице у БиХ, Хусеин Кавазовић упутио писмо члановима Председништва БиХ, у којем, између осталог, апелује на државне институције и правосудне органе да зауставе злонамерну кампању притисака и напада на повратнике и Исламску заједницу у Републици Српској и да забране постројавање паравојних формација, стигао је и одговор од српског члана Председништва БиХ и председавајућег Милорада Додика.
Додик у писму упућеном реису Кавазовићу наводи да институције Републике Српске чине све да муслиманима, као и другим грађанима Српске, омогуће сигурност и да би желео да је тако и у другом делу БиХ. „Изузетно ценим што као верски поглавар изражавате забринутост за безбедност својих верника и тражите да се процесуирају сви који угрожавају њихову сигурност или сигурност њихове имовине. На то Вас између осталог позива и функција коју обављате. Информације којима тренутно располажем говоре да инстутуције Републике Српске, на коју посебно алудирате у свом писму, чине све да муслиманима, баш као и свим другим грађанима Републике Српске омогуће и личну и сигурност њихове имовине“, истакао је Додик у писму.
Додик је нагласио да у Републици Српској није и неће бити толерисано било какво насиље, без обзира на то да ли је мотивисано националним, верским или неким другим мотивима. „Институције треба да раде свој посао и на то их не би требало посебно позивати ни с позиције реиса, ни с позиције члана Председништва или било ког законодавног нивоа власти“, нагласио је Додик. Такође, Додик је навео да ће бити захвалан ако Кавазовић са истом пажњом буде указивао на потребу мирног живота и безбедности немуслимана у Федерацији БиХ, који су неретко бивали нападнути или изложени разним непријатностима, додавши да ту посебно мисли на Србе-повратнике.