ANALIZA STANJA POLITIČKIH ODNOSA U REGIONU U PRVOJ POLOVINI MAJA 2019. GODINE
PREDIZBORNA KOMBINATORIKA
Izbori za bugarske predstavnike u Evropskom parelamentu biće održani u nedelju 26. maja 2019. godine. Bugarska će tom prilikom izabrati svojih 17 evroparlamentaraca koji će je predstavljatri u novom petogodišnjem mandatu ove evropske institucije. Kako se bliži dan odluke tako se tenzija na
političkoj sceni Bugarske povećava. Razne agencije za istraživanje javnog mnjenja konstantno predstavljaju svoje najnovije ankete, vrše analize i iznose procene konačnih rezultata.
Gotovo sva istraživanja se poklapaju u proceni da će se za pobedu voditi neizvesna bitka između vladajućeg GERB-a, premijera Bojka Borisova, i vodeće opozicione partije BSP pod vođstvom Kornelije Ninove. Poslednja istraživanja govore i u prilog tome da BSP ima malu prednost u odnosu na GERB, ali da je ta prednost na nivou statističke greške. Najsvežije istraživanje agencije Alfa risrč (Alfa Risъrč) sprovedeeno 3. maja 2019. godine procenjuje da će najveću podršku građana dobiti BSP 32,7 % dok bi GERB osvjila 32,2 %, samo 0,5 procentnih poena manje od prvoplasiranog.
Pored ova dva dominantna činioca bugarske političke scene svoju šansu da osvoje mandate u Evropskom parlamentu imaće kandidati DPS koje podržava 9,3 % glasača, Demokratska Bugarska sa 4,5 % podrške i VMRO sa 6 %. Ostale partije i koalicije nisu ni blizu izbornog cenzusa od 5 %. Predviđanja ove agencije se više manje poklapaju i sa podacima drugih istraživača.
Ukoliko se ova procena ispostavi kao tačna očigledno je da razlika između BSP-a i GERB-a u broju osvojenih mandata ne može biti velika. Međutim, takav ishod će sasvim izvesno dati vetar u leđa bugarskim socijalistima. Na izborima za trenutni saziv Evropskog parlamenta, održanim 2014. godine GERB je osvojio 30,40 % glasova dok je BSP dobio podršku tek 18,94 % glasača. Za socijasliste će to u svakom slučaju biti veliki napredak, dok se GERB evidentno suočava sa stagnacijom podrške ili minimalnim rastom.
Suštinski GERB je pretrpeo brojne udarce, a naročito je uzdrman čuvenom korupcionaškom aferom u vezi sa kupovinom stanova njihovih funkcionera po povlašćenim cenama. O tom skandalu, u bugarskoj javnosti popularno prozvanom Apartman gejt, već smo govorili u predhodnim analizama i tada smo zaključili da će se to nesumljivo odraziti na rejtin vladajuće koalicije. Veoma je moguće da pad GERB-a bude i veći nego što to pokazuju ankete. Borisov je inače odlučio da se od pomenute afere ne brani po principu napad je najbolja odbrana, već prevashodno samokritikom i kažnjavanjem kompromitovanih partijskih kolega. Međutim, teško da će posipanje pepelom biti dovoljna odbrana. GERB-u je potreban neki veći politički dobitak kako bi pokušali preokrenuti situaciju. Poseta pape Franje Bugarskoj jeste iskorištena ne samo za podizanje ugleda zemlje u svetu već i ugleda vlade u zemlji, ali samo to zasigurno nije dovoljno. Već smo pominjali da bi akcija tužilaštva u vidu neke istrage ili optužnice protiv eventualnih koruptivnih radnji njihovih političkih protivnika takođe mogla biti od pomoći. Najverovatnije bi u ovom momentu Borisovu najviše pomogao eventualni dolazak nekog velikog investitora, poput Folcvagena o čemu se u Bugarskoj, ali i regionu, uveliko govori. Zasigurno to bi moglo podići rejting vladajuće stranke. U protivnom najverovatnije ih očekuje poraz. Pitanje je samo da li dramatičan ili verovatnije neizvesan.
Rumunija
PREDIZBORNA GROZNICA U RUMUNIJI
Za razliku od Bugarske, gde se ankete renomiranh istraživača javnog mnjenja uglavno poklapaju, situacija u Rumuniji je znatno drugačija. Poslednja tri ankete, prezentovane krajem aprila, pokazale su oprečne rezultate. Očigledno je da se procene razlikuju zavisno od naručioca istraživanja ili bliskosti istraživačke kuće sa nekom od političkih partija. Istovremeno to nam govori o jednoj oštroj političkoj borbi koja se vodi u Rumuniji, a u kojoj suprostavljene strane neće birati politička sredstva kako bi došli do što boljeg rezultata.
Aprilska anketa, koju je sprovela istraživačka kuća D&D Risrč (D&D Research), pokazuje da su Nacionalna liberalna stranka (PNL), bliska predsedniku Rumunije Klausu Johanisu, i Socijaldemokratska partija (PSD), pod patronatom Livia Draganeua, skoro izjednačene među biračima koji su odlučili da izađu na izbore za Evropski parlament. Treća po snazi politička grupacija, sa zaostatkom od oko 7 procentnih poena od vodećih partija, je savez USR-PLUS poznat po promociji borbe protiv korupcije i oštroj kritici vlade socijaldemokrata. Tačnije, anketa pokazuje da PNL podržava 29,9% ispitanika (povećanje od 5,9 procentnih poena u poređenju sa februarskim istraživanjem). PSD ima 29,3% (pad od 0,4 procentnih poena u odnosu na februarsku anketu), a USR-PLUS je dostigao 22,3% (povećanje od 3,1 procentnih poena). Međutim, uzmemo li u obzir da su naručioci ove ankete savez USR-PLUS možemo pretpostaviti da je njihov procenjeni rezultat prenaduvan. Uostalom druge ankete im ni približno ne predviđaju tako dobar rezultat.
Sa druge strane, istraživačka kuća IMAS (IMAS) predviđa da bi liberali osvojili najviše glasova, naravno da su se izbori održali krajem aprila kada su vršili istraživanje javnog mnjenja. Po tom istraživanju već drugi mesec zaredom PNL premašuje PSD za skoro 4 %. Tačnije PNL bi osvojio 25,6 odsto, a PSD oko 21,7%. Savez USR-PLUS je na trećem mestu sa 16,4%. Anketa ove istraživačke kuće nedvosmisleno daje prednost liberalima u odnosu na socijal demokrate.
Međutim, Centar za urbanu i regionalnu sociologiju – CURS (CURS) objavio je najnovije podatke istraživanja na nacionalnom nivou. Anketa se zasniva na reprezentativnom uzorku od 1.500 ispitanika na osnovu intervjua licem u lice u njihovom domu. Prema tom istraživanju prednost se daje PSD-u za koji je 32% onih koji su se opredelili dok PNL podržava tek 25% ispitanika. Savez USR-PLUS podržava 12% anketiranih, ALDE bi dobio 10%, Pro Rumunija 9%, i PMP i UDMR 5% glasova. Istraživanje je sprovedeno između 5. i 28. aprila 2019. godine i ima granicu greške od +/- 2,5%.
Upravo ta šarenolikost prognoza govori nam o visokom nivo političke tenzije, ali i neizvesnosti izbornog procesa. Iz predhodnih analiza u kojima smo se bavili političkim odnosima u Rumuniji naglasili smo da postoji veliki sukob između predsednika i vlade. Neminovno to će biti lajt motiv i ovih izbora. Socijal demokrate očekuju da pobedom dobiju potvrdu svoje politike, a samim tim i smanje pritisak na svoju vladu. Sa druge strane Johanis Klaus se nada pobedi njegovih favorita iz PNL-a čime bi opozicija dobila vetar u leđa i dovela vladu još težu poziciju. Samim tim, slično kao i u Bugarskoj, ovi izbori će malo imati veze sa Evropskim pitanjima, a mnogo više sa unutar političkom borbom za moć.
Teško je predvideti koja od dve najjače političke opcije Rumuniji će odneeti prevagu. Opozicija se uzda u to da je ugled vladajuće većine dovoljno poljuljan korupcionaškim aferama na koje je ukazivala i Evropska komisija. Isto tako nadaju se da će rumunska vlada izgubiti podršku levo opredeljenih birača, zbog suverenističke spoljne politike koja je obično u koliziji sa idejama evropskih socijaldemokrata. Mnogi istaknuti funkcioneri PDS-a imaju malo dodirnih tačaka sa socijalističkom ideologijom i mnogo su bliži desno-konzervativnim opcijama. Samim tim mnogi analitičari u Rumuniji procenjuju da se određeni broj glasača PSD-a neće moći indetifikovati sa takvom politikom i takvim liderima njihove stranke. Međutim, rumunska vlada je neosporno učinila dosta toga kada je u pitanju povećanje standarda građana. Naročito onih iz javnog sektora kojima su dramatično povećane plate, poput medicinara. Isto tako vodeći nezavisnu, suverenističku, spoljnu politiku uticaj Rumunije u Evrpi i svetu je ipak povećan. Zato birači uprkos svim manjkavostima imaju razloga da podrže takvu politiku. Tas na vagi bi, samim tim, mogao bar malo da prevagne na stranu vladajuće većine.
Hrvatska
PREDIZBORNA OČEKIVANJA
Na izborima za Evropski parlament, koji će biti održani od 23. do 26. maja 2019. godine, biraće se ukupno 705 poslanika od čega će građani Republike Hrvatske izabrati 12 svojih predstavnika. Naravno i u Hrvatskoj postoji određena tenzija kada su u pitanju izbori za Evropski parlament, ali i mnogo manje neizvesnost, bar kada je u pitanju pobednik. Za razliku od Rumunije i Bugarske u Hrvatskoj je svakom, ko se iole bavi tamošnjom političkom scenom, bilo je jasno, još pre početka kampanje, da će HDZ sasvim izvesno ubedljivo trijumfovati. Jedino se postavljalo pitanje sa kolikom razlikom će nadmašiti oponente i čiji poslanici će se još pored HDZ-ovih naći u Evropskom parlamentu.
Ispitivanja javnog mnjenja su samo potvrdila pomenute pretpostavke. Naprimer, prema istraživanju koje je od 1. do 22. aprila 2019. godine sprovedeno na 1 200 ispitanika od strane agencije Oraklum, HDZ će imati najviše razloga za slavlje nakon predstojećih izbora. Raspoloženje birača u ovom trenutku ukazuje da će HDZ osvojiti šest mesta u Evropskom parlamentu. SDP bi osvojio tri mandata, dok bi Živi zid, Most i Amsterdamska koalicija osvojili po jedan.
Govoreći u procentima, prema anketi Orakluma, HDZ bi osvojio 36,1 odsto glasova. SDP bi bio drugi sa 20,5% glasova, a treća snaga u državi bila bi Živi zid sa 9,7% glasova. Četvrti bi bio most sa 7,4% glasova, a jedan mandat bi još osvojila samo Amsterdamska koalicija sa 6% glasova. Start Dalije Orešković ostao bi na 3,4% podrške, lista Mislava Kolakušića sa 3,2% glasova, Nezavisni za Hrvatsku bi dobila 2,9% podrške građana, Suverenisti 2,4% i Milan Bandić 2,2%. Drugi najvažniji HDZ-ov koalicioni partner u vladi, HNS, dobio bi 1,2% glasova. Stranka Pametno osvojila bi 1,1% glasova, a koalicija Zelene levice (Možemo, OraH, Nova levica) tačno 1% glasova. 
Drugi partner u vladi koji izlazi samostalno na ove izbore, HSLS, osvojio bi 0,6% glasova na izborima za Evropski parlament, dok bi svi ostali dobili 2,3%.
Lidere HDZ-a, Andrej Plenković, nesumljivo će iskoristiti ovu pobedu da dodatno učvrsti svoju poziciju u partiji, ali i obezbedi još jači zamah svojoj stranci za neke narodne izbore. Najžešća bitka se samim tim neće voditi za prvo mesto već za 
prelazak cenzusa. Živi zid i Most sasvim izvesno prelaze tu crtu, a Amsterdamska koalicija će morati još dosta da strahuje za svoju poziciju. Dalija Orešković su mnogi videli kao moguće iznenađenje, ali ova anketa to ne potvrđuje. Naravno, to ne znači da Start nema nikakve šanse i da do nekog iznenađenja ipak ne može doći. Svakako bi takvo iznenađenje bilo izvesnije da je Start nastupao zajedno sa Zelenom levicom. U ideološkom pogledu između te dve opcije ionako ne postoje ozbiljne razlike. Kao što te razlike ne postoje ni na krajnje desnom spektru hrvatske političke scene.
Predstavnici razjedinjene ekstremne desnice u Hrvatskoj se takođe nadaju nekom iznenađenju. Suverenisti okupljeni oko Ruže Tomašić veruju da mogu doći do čak dva mandata, što je kako vidimo malo verovatno. Da su kojim slučajem uspeli napraviti dogovor sa Brunom Esih i Zlatkom Hasanbegovićem iz pokreta Nezavisni za Hrvatsku svakako bi imali neku šansu, ovako i jedni i drugi najverovatnije ostaju ispod cenzusa. Očigledno je da sujete političkih lidera u Hrvatskoj onemogućavaju ukrupnjavanje manjih opozicionih partija. Nesumnjivo to može dovesti do rasipanja velikog broja glasova zbog toga što će mnoge male partije i savezi ostati ispod cenzusa. Tome se zasigurno raduju i HDZ i SDP, kao najveća političke partije kojima će se ti glasovi, u najvećoj meri, zahvaljujući post-izbornoj matematici preliti.