PROTESTI I POLITIKA
Bosna i Hercegovina
FORMIRANJE VLASTI
Formiranje vlasti u Bosni i Hercogovini definitivno ide različitim tempom. Prethodnu nedelju obeležila je inauguracija tročlanog Predsedništva. 
Izabrani član sa najviše dobijenih glasova, a samim tim i prvi presedavajući Predsedništva, Milorad Dodik ponovio je već jasne stavove o tome da će politika Republike Srpske biti njegova politika. Ništa novo nismo čuli ni od hrvatskog člana Predsedništva osim kurtoaznih isticanja da je on predstavnik hrvatskog naroda i svih drugih građana zemlje koju predstavlja. Šefik Džaferović je iskoristuo priliku da pozove sve političke činioce na što efikasnije formiranje vlasti uz konstataciju da bi istu trebali činiti oni koji su dobili i najviše glasova. Džaferović time šalje jasnu poruku Socijaldemokratskoj partiji (SDP-u) i manjim strankama u BiH, koje pokušavaju zajednički formirati vlast u kantonima i time eliminisati Stranku demokratske akcije (SDA) uprkos pobedi na predhodnim izborima.
Na tu temu iniciran je i sastank između istaknutih predstavnika obe pomenute stranke u prostorijama SDA, a kome su prisustvovali Nermin Nikšić, Miro Lazović, Zoran Mikulić i Zukan Helez ispred SDP. Predstavnici SDA na tom skupu bili su Šefik Džaferović, Bakir Izetbegović, Denis Zvizdić i Adil Osmanović. Izetbegović je upozorio na presedan koji se pravi takvim formiranjem vlasti, bez najjače političke partije. Alternativa takvom putu SDP po njegovom mišljenju je koalicija SDA, SDP DF i eventualno nekih manjih stranaka čime bi se na svim nivoima vlasti postiglo jedinstvo levičarsko-građanskih i nacionalnih snaga opredeljenih za jačanje i opstanak BiH. Politički manevar u režiji SDA deluje pomalo kao potez očajnika, svesnog da mu vlast polako izmiče iz ruku. Međutim, ništa drugo im nije ni preostalo nego da pokušaju igrati na kartu straha od Srba i Hrvata u cilju pridobijanja SDP za svoje planove. Sa druge strane odgovor Nikšića, vođe SDP, da će oni ostati lojalni svojim partnerima govori o odbacivanju ovakve ideje, bar na nivou kantona. Ideja Izetbegovića o širokoj koaliciji neodoljivo podseća na plan Milorada Dodika o formiranju široke parlamentarne većine u skupštini Republike Srpske.
Pored toga što se Dodik nametnuo kao apsolutni pobednik izbora sada se definitivno profiliše i kao najuticajni politička ličnost u BiH. 
Odlučnom i mudrom politikom uspeo je brojne protivnike da pridobije na svoju stranu, razbije jedinstvo opozicije i na kraju obezbedi široku većinu za vladu svoje stranke. Mandat za sastav vlade u Srpskoj dobio je Radovan Višković, doktor nauka iz oblasti saobraćaja, potpresednik i dugogodišnji istaknuti član SNSD. Novi stari predsednik Narodne skupštine RS, je Nedeljko Čubrinović iz Demokratskog narodnog saveza (DNS). Čubrinovićev izbor ostao je u senci očiglednog raskola koji je zahvatio njegovu stranku. Marko Pavić, predsednik DNS imao je svog kandidata na skupštini, Duška Ivića koga je podržalo i osam poslanika DNS. Čubrinovića je podržala i predložila grupa od četiri člana DNS koji su dobili podršku koalicionih partnera iz SNSD i SP tako da je Čubrilović ubedljivo pobedio svog stranačkog kolegu. Ovakav rasplet situacije u skupštini izazvao je bes Pavića i njemu bliskih ljudi koji su reagovali isključivanjem Čubrilovića i njegovih istomišljenika iz stranke. Sve je izvesniji novi veliki raskol samo ovaj put u stranci koja je bila na strani pobednika predhodnih izbora. Međutim, ako se setimo da su već kolale priče o sukobu između Pavića i Dodika uoči izbora i da je Pavić imao dogovor sa opozicijom, onda nam ovaj ishod i nije toliko iznenađujući.
Dodik strpljivo jača svoju većinu u parlamentu i onog momenta kada je ona postala dominantna odlučio je da se obračuna sa onima u čiju lojalnost sumnja, a nalaze se u sopstvenoj koaliciji. Naravno treba naglasiti da je DNS ostvario svoj najbolji rezultat upravo na predhodnim izborima. Dodik verovatno vodi računa o tome da se sa potencijalnom pretnjom treba obračunati sada kad je najači i samim tim na dozvoliti DNS da previše poleti i eventualno jednom u budućnosti ugrozi i njegovu stranku. Ovim postupkom Dodik pokazuje da je nesumljivi gospodar političke situacije u RS, pa i u BiH.
Bugarska
ZEMLJA PROTESTA
Mesec novembar je za Bugarsku definitivno mesec protesta. Još 11. novembra započele su demonstracije u Bugarskoj usled nezadovoljstva stanovništva povećanjem cena goriva, podizanja poreza na vozila i cene osiguranja. Možda su neki očekivali da demonstracije neće potrajati, ali 16, 18. i 19. novembra one su obnovljene i to širom Bugarske. Treba naglasiti to da su poprimile karakter jednog opšteg nezadovoljstva prilikama u zemlji. Pojedini protestanti svojim uzvikivanjem ili transparentima ukazuju na previsoku cenu goriva, neki na loš zdravstveni sistem, korupciju ili pak masovan odlazak mladih. Procene govore o tome kako u samoj Sofiji protesti nisu imali veću masovnost, ali se održavaju u velikom broju gradova širom Bugarske. Takođe, treba naglasiti da su se ove demonstracije samo nadovezale na već
postojeći ne toliko masovan ali konstantan protest majki dece sa posebnim potrebama.
Naime potpredsednik vlade Bugarske Valeri Simeonov iz Ujedinjenih patriota, manjinskog partnera stranke premijera Bojka Borisova, izneo je neprimeren komentar na račun tih majki i time izazvao njihovo insistiranje na njegovoj smeni. 
Simeonov je konačno i smenjen 16. novembra, mesec dana nakon neprimerene izjave. Upravo su i masovni protesti verovatno prinudili Borisova da žrtvuje svog potpresednika ne bi li bar delimično umanjio nezadovoljstvo građana. Ostavka Simeonova došla je tek posle brojnih sukoba unutar Ujedinjenih patriota, što se povezuje i sa skorim izborima u Evropskoj uniji odnosno unutrašnjim pozicioniranjem tri desničarske stranke koje čine tu koaliciju. Protesti i previranja u koaliciji manjinskog partnera čine političku poziciju Bojka Borisova nestabilnom. Ipak, nakon poslednjeg sastanka članica vladajuće koalicije deluje da će vlada u Bugarskoj opstati, i da su problemi sanirani, bar privremeno. Izabrana je nova potpredsednica bugarske vlade Marijana Nikolova koja je inače bila šefica kabineta dosadašnjeg potpredsednika. Upravo njen izbor govori da se politika vlade kao i odnos snaga unutar koalicije neće bitnije menjati.
Pored ovih političkih dešavanja u Bugarskoj ponovo se aktuelizuje pitanje Južnog toka. Otvaranje dela Turskog toka jasno govori da će gas koji je u Tursku iz Rusije dolazio preko Ukrajine, Rumunije i Bugarske uskoro biti transportovan Turskim tokom. Bugarska će samim tim pretrpeti značajne finansijske gubitke, jer je inače naplaćivala tranzitne takse na isporučeni gas koji je prolazio kroz cevi na njihovoj teritoriji. Kada Turski tok profunkcioniše u punom kapacitetu, tranzit preko Bugarske mogao bi opasti i preko 80%. Iz ovoga se najbolje vidi kakvu je grešku bugarska vlada napravila odbivši iz političkih razloga izgradnju Južnog toka i samim tim ispuštajući šansu da bude glavno tranzitnno čvorište za ruski gas u ovom delu Evrope. Zato će nedvosmisleno doći do diplomatske ofanzive sa ciljem da se jedan krak Turskog toka usmeri kroz Bugarsku prema Srbiji, Mađarskoj i dalje. Grčki premijer Cipras je već najavio svoj odlazak u Moskvu 7. decembra ne bi li ubedio Ruse da krak gasovoda iz Turske ide kroz Grčku pa prema Italiji. Srbiji bi više odgovarala opcija kraka kroz Bugarsku, a šta će biti realizovano videćemo do kraja godine. Moguće je da će i jedna i druga opcija u budućnosti biti realizovana iako danas Rusija stoji na stanovištu da će sprovesti u delo jednu od dve moguće opcije. U svakom slučaju gasovod kroz Bugarsku, Srbiju i Mađarsku je izvesniji.
Makedonija
ZAKASNELI PROTESTI?
Protesti su započeli i u Makedoniji. Uzmemo li u obzir višemesečne antivladine demonstracije od predhodnih godina slobodno možemo zaključiti da je politički život u Makedoniji obeležen protestima. 
Nezadovoljstvo građana manifestovano na ulicama dokaz je ozbiljnih političkih previranja u toj državi. Naravno, kada uzmemo u obzir Prespanski sporazum i tektonske promene koje on prouzrokuje i to ne samo u političkom nego i indentitetskom smislu, onda nam takav razvoj događaja i nije nelogičan. Započeti protesti u Skoplju su nekako logičan izraz nezadovoljstva usled nepoštovanja volje naroda iskazane na referendumu o imenu Makedonije. Jasno je da ta politika Zorana Zaeva nema podršku naroda, ali uz ucene, pritiske i potkupljivanje makedonski premijer svoj plan nemilosrdno sprovodi u delo. Samo se postavlja pitanje zašto su protesti toliko zakasneli, nije li ih trebalo započeti ranije? Verovatno i jeste, ali neodlučnost najjače opozicione stranke VMRO – DPMNE dovela je do zakasnele reakcije. Sigurno da je strah zahvatio opoziciju zbog hapšenja pretnji i ucena iniciranih od vladajuće većine, ali jedan deo opozicionara iako nije za sporazum iz Prespe, svestan je da bez njega Makedonija neće postati član NATO pakta.
Upravo ulazak u NATO za mnoge Makedonce predstavlja jedinu garanciju da njihova država neće postati žrtva albanskog separatizma. Pod tim utiskom javlja se veliko kolebanje, a mnogi opozicioni politički činioci su u takvoj situaciji ostali pasivizirani. Naravno do protesta je ipak došlo. Možda oni još nemaju veliku masovnost, ali su organizovani. Dolazak velikog broja ljudi iz unutrašnjosti Makedonije svedoči o tome, kao i postojanje nestranačkog organizatora pod imenom „Bojkotujem ustavne promene“. Organizacija Bojkot je najavila nove proteste, naročito početkom decembra kada se očekuje sednica Sobranja povodom daljih ustavnih promena. Isto tako, najavljeno je pojačno delovanje na društvenim mrežama uporedo sa protestima , a u cilju odbacivanja sporazuma sa Grčkom, ostavke premijera i raspisivanja novih izbora. Organizatori, iako nisu zvanično povezani sa VMRO – DPMNE, nezvanično deluju usklađeno sa njima zarad ostvarivanja istog cilja. U sklopu cele priče moramo posmatrati i slučaj bekstva bivšeg premijera Makedonije Nikole Gruevskog. Pravosnažno osuđen za korupciju, Gruevski se nije odazvao na poziv za odsluženje kazne, nego je preko Albanije i uz pomoć mađarskih diplomata napustiuo Makedoniju. Utočište je pronašao u Mađarskoj.
Vlada Viktora Orbana pozitivno je odgovorila na njegov zahtev za azil, što je izazvalo nezadovoljstvo vlasti u Makedoniji. Portparol Makedonske vlade Mile Bošnjakovski insistira na tome da mađarske vlasti ponište odluku o davanju azila Gruevskom. Mišljenje njegove vlade je da se tu nikako ne radi o političkom progonu nego klasičnom bekstvu od ruke pravde. Gruevski sa druge strane tvrdi da je ceo sudski proces montiran i politički iniciran te da mu je zbog stalnih pretnji i život bio ugrožen. Razlog zašto je Gruevski zaštitu potražio baš u Mađarskoj sigurno leži u odličnim odnosima koje je imao sa Viktorom Orbanom dok je bio makedonski premijer. Takođe, Orban je poznat kao čvrst lider koji ne popušta pod pritiscima spolja, pa samim tim Gruevski se nada da će tako biti i u njegovom slučaju.
Hrvatska
ZATIŠJE PRED BURU
Intezivna politička previranja, kako u vlasti tako i u opoziciji, a koja su obeležila politički život Hrvatske predhodnih meseci ove nedelje su utihnula. Obeležavanje godišnjice stradanja u Vukovaru i Škabrnji gurnuli su u stranu političke razmirice, ali nisu promenila jedan indiferentan stav vlasti prema sve jačem bujanju fašizma, revizionizma i netrpeljivosti prema manjinama, naročito srpskoj. Upadljivo je ćutanje pa i saučestvovanje hrvatskih vlasti u promociji ustaštva. Na izložbi pod nazivom „Da se ne zaboravi Vukovar“ upriličenoj u državnom Saboru pojavila su se mnoga i poznata desničarska lica. Na jednoj od slika sa izložbe našao se i ustaški pozdrav Za dom spremni, što verovatno više nikoga i ne iznenađuje bez obzira što je izložba organizovana u Saboru.
Na nezainteresovan odnos javnosti prema takvim zlokobnim pojavama za svako demokratsko društvo ukazala je i Pučka pravobraniteljica u Hrvatskoj, Lora Vidović. Vidović je skrenula pažnju na upozorenja Evropskog parlamenta o pojavi i jačanju neofašizma u Hrvatskoj. Isto tako na brojnim primerima pokazala je kako crkva, državne institucije, policija, tužilaštvo pa i nosioci vlasti svojim nečinjenjem indirekrno opravdaju takve ispade. Oštar istup gospođe Vidović teško da išta može promeniti u državi gde su istorijski revizionizam i negiranje zločina postali deo svakodnevnice. Ako uzmemo u obzir da se bliže izbori u Evropskoj uniji takve ispade možemo očekivati i u većoj meri. Jedan deo hrvatske političke elite, desničarske provenijencije, vidi na ovim izborima šansu za sebe. Tačnije oni se utrkuju u ekstremno-nacionalističkim ispadima u nadi da će se tako izdvojiti i profilisati pred biračkim telom i na talasu jačanja desnih snaga sebi obezbediti mesto u Evropskom parlamentu. Vlast HDZ, sa druge strane, ćutanjem o tim pojavama ili čak njihovim pravdanjem na jedan perfidan način pokušava da se dodvori tom krajnje desnom biračkom telu. Jasna je namera Plenkovića da takvim stavom zahvati što širi spektar hrvatskog političkog neba.
Javnost u Hrvatskoj prethodne nedelje nije mogla ostati ravnodušna na dešavanja u vezi sa aferom Agrokor . Posle samo dve nedelje provedene u pritvoru Ivica Todorić je pušten da se brani sa slobode. Kaucija je bila dosta visoka, milion evra, a uprkos tome što je optuženi tvrdio da nema novca sredstva su za tri dana prikupljena i predata. Samim tim Todorić će na slobodi sačekati suđenje za proneveru novca u Agrokoru, tačnije za optužbu da je sa grupom saradnika lažno prikazivao dobit kompanije kako bi sebi isplatio dividende u visini od oko stotinu miliona evra. Treba pomenuti da Todorić nije otkrio kako je pribavio novac za kauciju, uz komentar da su mu prijatelji pomogli. Da se oslanja na finansijsku podršku prijatelja govorio je i dok je bio u Londonu. Po izlasku na slobodu govorio je o teškoj ekonomskoj situaciji u zemlji, o tome da pokazatelji govore kako će čak i Bugarska uskoro preteći Hrvatsku i kako se nešto mora preduzeti. Rešenje ekonomsko-finansijskih problema svoje domovine Todorić vidi u svom političkom angažmanu koji je ovom prilikom i najavio. Želja Todorića da se politički angažuje u ovakvim okolnostima defininitivno je nešto što može političku scenu Hrvatske uoči predsedničkih i parlamentarnih izbora učiniti dodatno komplikovanom i zanimljivom.
Rumunija
POLITIČKA NOVEMBARSKA VRELINA U BUKUREŠTU
Politička situacija u glavnom gradu Rumunije dovedena je do stepena ključanja. Nova politička kriza počela je 10. novembra posle ostavke ministra za evropska pitanja Viktora Negreskua. Negrusku je bio zadužen za preuzimanje rumunskog presedavanje Evropskom unijom od 1. januara 2019. godine. Razlog za za ostavku leži u nezadovoljstvu vladajuće Socijaldemokratske stranke (PSD) njegovim radom. Liberalno-konzervativni predsednik Rumunije, Klaus Johanis je iskoristio tu okolnost da zatraži smenu vlade za koju smatra da predstavlja „nesreću rumunske demokratije“. Predsednik je naglasio da Rumunija nije sppremna za preuzimanje presedavanja Evropskom unijom, a odgovornost za to vidi upravo u vladi socijaldemokrata i liberala. Rumunska vlada je već uzdrmana brojnim aferama. Premijerka Viorika Dančila nema stvarnu vlast, već je samo marioneta u rukama vođe socijldemokrata Liviua Draganeua. Draganeu ne može da preuzme mesto premijera zbog osuđujuće presude koja njemu na teret postavlja nameštanje glasova. Protiv Draganeua vode se još dva postupka zbog zloupotrebe položaja i moguće pronevere novca EU u visini od 21 000 000 evra.
Ništa bolja nije situacija ni sa njegovim koalicionim partnerom Kalinom Popeskuom Taričeanuom protiv koga je rumunska Služba za borbu protiv korupcije početkom novembra pokrenula postupak na zahtev Austrije. 
Sumnja se da je kada je bio premijer, pre deset godina, od jedne austrijske firme primio mito od 800 000 dolara. U takvim okolnostima socijaldemokrati su se odlučili na rekonstrukciju vlade i smenili šest ministara, saobraćaja, rada, ekonomije, kulture, regionalnog razvoja, sporta i komunikacija. Ministar odbrane je ranije podneo ostavku, a nezadovoljna upravljanjem u stranci to je uradila i gradonačelnica Bukurešta. Međutim predsednik nije podržao ovu rekonstrukciju i time je zadao još jedan udarac Draganeuu. Predsednik je svoju odluku obrazložio time da je očekivao kompletnu rekonstrukciju vlade, a ne samo delimičnu. Ipak, pokazao je spremnost da podrži deo promena, ali dvoje od osam ministara je odbilo tu inicijativu. Johanis nije prihvatio da doskorašnja ministarka rada Lie Olgute Vasilesku, inača bliska saradnica Draganeua, bude nova ministarka saobraćaja. Takođe, nije prihvatio ni izbor mladog socijaldemokrate Ilana Laufera za ministra regionalnog razvoja.