DECEMBARSKA POLITIČKA VRELINA
Bugarska
BUGARSKA PRED SASLUŠANJEM
Četiri godine pošto je propao prethodni projekat, Bugarska će se suočiti sa novim detaljnim ispitivanjem Evropske unije u vezi sa ruskim gasovodom. „Evropska komisija to neće podržati” ako gasovod ne ispuni uslove, rekao je Maroš Šefčovič, potpredsednik Komisije, koji je zadužen za pitanja energetike EU. Ona će „reagovati u okviru svojih ovlašćenja“ ako Bugarska potkopa energetsku bezbednost EU, dodao je Šefčovič.
Preko bugarskog 484 kilometra dugog gasovoda je planiran transport ruskog gasa u Evropu Turskim tokom 2. To je poduhvat Rusije, koja takođe gradi gasovod do Nemačke, poznat kao Severni tok 2. Oba gasovoda prolaze kroz zemlje kao što su Poljska i Ukrajina, koje su nekada pripadale ruskoj sferi uticaja.
Region je zbog svega toga manje bezbedan, tvrde analitičari, pošto se na ovaj način Rusiji omogućava da tamo prekine isporuku gasa, a da se transport nesmetano nastavi dalje ka zapadu Evrope. „Nastoji se da se Severnim tokom 2 i proširenim Turskim tokom poveća zavisnost EU od Rusije. To nisu komercijalni projekti, to su politička sredstva i ruske vlasti koriste energiju za političke ciljeve”, rekao je jedan američki diplomata.
U okviru prethodnog projekta Rusije, koji je bio ambiciozniji od gasovoda Južni tok, trebalo je da se gas iz Rusije transportuje direktno u Bugarsku. Moskva je, međutim, od njega odustala 2014. godine kada je komisija EU saopštila da se njime krše zakoni jedinstvenog tržišta. Bugarska, čiji su poslanici 30. novembra odobrili projekat povezan s Turskim tokom 2, tek treba da Šefčoviču detaljno predstavi plan.
Komisija je ranije finansirala studiju izvodljivosti ideje o Balkanskom gasnom čvorištu. Preko čvorišta u Varni na bugarskoj obali Crnog mora bi moglo da se trguje gasom iz Turskog toka 2, kao i iz dva gasovoda koje podupire EU ka Azerbejdžanu i Izraelu – Južnog gasnog koridora i Ist meda. Preko njega se takođe može trgovati tečnim prirodnim gasom iz Katara i SAD, čime bi se omogućilo „raznolikije, bezbednije snabdevanje” Evrope, rekao je Šefčovič. Komesar EU iz Slovačke je naglasio da Komisija može da podrži samo scenario u kojem se gas Turskog toka prodaje u Balkanskom gasnom čvorištu, a ne transportuje se samo preko tranzitnih gasovoda u zapadnoevropske centre.
Bugarska neće dobiti novac EU za tranzitni gasovod od 1,4 milijarde evra ako ne ispuni uslove, naglasio je on i dodao da neće dobiti ni „zakonsku podršku” EU. „Komisija ne vidi razliku između Turskog toka 2 i njegovih tranzitnih evakuacionih gasovoda ili Severnog toka 2 i njegove kopnene veze Eugal”, rekao je komesar EU.
Eugal je nemački gasovod od 480 kilometara koji treba da poveže Severni tok 2 sa centralnom Evropom, koji takođe ne ispunjava uslove podrške EU. Isporuke preko novih ruskih gasovoda i EU veza treba da počnu 2020.
„Sa Bugarskom je već postignut Dogovor o prijateljstvu, a pruženom rukom obe države priznaju da im je deo istorije zajednički. Taj Dogovor daje mogućnosti o međusobnom poštovanju obe strane“, rekao je makedonski premijer Zoran Zaev komentarišući poslednje izjave bugarskog ministra odbrane Krasimira Karakačanova, da u Skoplju trebaju prestati da falsifikuju istoriju i da promene mentalitet, te da Makedonija sa ovim mentalitetom ne treba ući u NATO. Na pitanje kako komentariše ove izjave Karakačanova, Zaev je još je dodao da očekuje da će evropske vrednosti biti prihvaćene od svih.
„Ja sam Makedonac, ja govorim makedonskim jezikom, to je moje pravo i to je evropska vrednost. Očekujem da svi prihvate te vrednosti, isto kao što sam ja pružio ruku i prihvatio da delimo zajedničku istoriju. Nastaviću da govorim u duhu prijateljstva i da gradim prijateljstvo. Verujem da i gospodin Karakačanov i ministarka Zaharieva i premijer Borisov, ali pre svega bugarski narod jeste prijateljski narod našem narodu”, naglasio je Zaev. Makedonsko ministarstvo spoljnih poslova je reagovalo, ističući da je izjava Karakačanova izvanredna prilika za slični kontraodgovor i stvaranje vezanog negativnog kruga „koji će nas udaljiti jedne od drugih i stvoriti neprijateljstvo umesto prijateljstva“. „Potpisali smo Dogovor o prijateljstvu i gradićemo prijateljstvo, ali to podrazumeva međusobno razumevanje, poštovanje i brigu o interesu suseda. Makedonija će i dalje nastaviti svoju proaktivnu, konstruktivnu i dobrosusedsku politiku, u duhu i potpisanog Dogovora sa Bugarskom i evropskih vrednosti po kojima se vode obe zemlje”, kaže se u saopštenju ministarstva.
Ova reakcija je došla otkako je bugarski ministar i vicepremijer Karakačanov na svom Fejsbuk profilu komentarisao izjavu premijera Zaeva da se Prespanskim dogovorom potvrđuje postojanje makedonskog jezika i da niko nema prava da to osporava.„Makedonski jezik ne postoji i neću dozvoliti tajno uvođenje makedonskog jezika”, napisao je Karakačanov. U međuvremenu, bugarska ministarka spoljnih poslova Ekaterina Zaharieva je poručila da je nacionalni interes Bugarske da Makedonija bude deo NATO-a i da počne pregovore sa EU.
U vezi sa poslednjim tumačenjima istorijskih pitanja obe zemlje, kao na primer čiji je car bio Samuilo ili čiji je pesnik bio Grigor Prličev, ona je istakla da potpisivanje Dogovora o dobrosusedstvu ne znači da je sve završeno i da je to samo početak jednog procesa koji treba završiti pozitivnim ishodom za obe strane. Zaharieva očekuje da bilateralna ekspertska komisija o istorijskim i obrazovnim pitanjima postigne zajedničku poziciju, sa obzirom na to da postoje autentične autobiografije i drugi pisani dokumenti. Neophodno je sprovođenje bilateralnog dogovora između Sofije i Skoplja i ne smeju ostati nerešena pitanja pre učlanjenja Makedonije u EU, naglasila je Zaharieva.
Crna Gora
CRNA GORA – OBRAČUN SA OPOZICIJOM
Poslanik Andrija Mandić, predsednik Nove srpske demokratije, pozvan je u Tužilaštvo na saslušanje zbog govora u Skupštini Crne Gore od 29. juna ove godine. Saslušanje je najavljeno za petak u 14 časova. Mandiću se na teret stavljaju tvrdnje o navodnoj povezanosti državnih struktura sa kriminalnim klanovima i međusobnim obračunima takozvanog škaljarskog i kavačkog klana, ističe se u pozivu tužilaštva.
U transkriptu Mandićevog obraćanja navode se njegove reči da on nema ništa sa tim klanovima jer su „radili za DPS“. Mislite da je neka razlika između „kavčana“ i „škaljaraca“? I jedni i drugi su 2006. godine podržali nezavisnu Crnu Goru, nijedan od njih nije član DF niti je podržavao moju politiku. Vi ste te ljude zavadili, vi te ljude sada hapsite i samo sam rekao šta vi mislite ako nekog trenutka ti ljudi kažu, pošto nisu nimalo naivni, a na Odboru za bezbednost je šef ANB rekao da im finansije nisu
problem, umesto ovoga što se međusobno istrebljuju, da se malo usmere i na nekog drugog. To nije nikakva pretnja vama, nije to pretnja ni vašem „ofarbanom“ tužiocu Čađenoviću, ali je to neka pouka svima nama – kazao je, između ostalog Mandić u parlamentu.
Milan Knežević, jedan od lidera DF izašao je iz zgrade Skupštine Crne Gore u prvim minutima četvrtka. On je tu proveo skoro dve sedmice. Očekuje se da ZIKS napusti i Nebojša Medojević, lider Pokreta za promene. Oni su se na slobodi našli posle odluke Ustavnog suda Crne Gore, koji je pokrenuo pitanje ocene ustavnosti odredaba Zakona o krivičnom postupku, na osnovu kojih je stavljen u zatvor funkcioner DF Nebojša Medojević.
Lideri Demokratskog fronta pozvali su lidere drugih opozicionih partija da zajedno dogovore dalje korake kako bi srušili „aktuelni režim“, formirali novu vladu i organizovali fer i slobodne izbore u Crnoj Gori. Oni su na protestu, koji je održan ispred crnogorskog parlamenta, poručili da neće stati sve dok ne oslobode Crnu Goru. „Demokratski front želi da, vaninstituacijalnim putem, zajedno sa ostatkom opozicije, sruši vladu Duška Markovića“, rekao je jedan od lidera DF-a Andrija Mandić. On je dodao da su ljudi izašli na ulice da bi dali podršku slobodi.
Jedan od funkcionera DF-a Predrag Bulatović rekao je da su „vatre slobode“ zapaljene u većini gradova Crne Gore i da se neće gasiti „do oslobodenja“. „Pozivamo sve opozicione partije, lidere opozicionih partija da se dogovorimo. Pozvaćemo ih sve da sednemo zajedno, bez uslova, ali svi moramo biti za istim stolom. Tema: kako Crnu Goru odbraniti od DPS-a, kako da se oslobodimo od korumpiranog sudstva i tužilaštva? Zajedno ćemo sa vama, opozicionari, vanistitucionalno, uspostaviti ključni zahtev, da Vlada podnese ostavku“, rekao je Bulatović. Poslanik DF-a Branko Radulović ocenio je da je Crna Gora „crnja od bilo kakve crnine“. On je kritikovao Mila Đukanovića i Duška Markovića, tvrdeći da su kukavice i da se boje slobode. „Oni nisu silnici zato što imaju snagu već zato što imamo slabosti u alternativi. Zato, niko nema pravo da ćuti. Niko nema pravo da sedi kod kuće, jer će doći po njega i biće lovina. Naš cilj je velik, a to je slobodna Crna Gora“, rekao je Radulović.
Okupljanja pristalica DF-a su organizovana i u drugim gradovima Crne Gore, i to u Budvi, Murinu, Nikšiću, Beranama, Pljevljima. Ustavni sud Crne Gore privremeno je obustavio rešenje Apelacionog i Višeg suda o stavljanju u zatvor poslanika Demokratskog fronta Nebojše Medojevića i Milana Kneževica. Premijer Crne Gore Duško Marković izjavio je da odluka crnogorskog Ustavnog suda da pokrene postupak ocene ustavnosti odredbi Zakona o krivičnom postupku i privremenoj obustavi izvršenje odluke o stavljanju u zatvor Medojevića i Kneževića potvrđuje „zakonitost rada“ Višeg i Apelacionog suda i zakonitost njihovih odluka.
Bosna i Hercegovina
Proces formiranja vlasti na svim nivoima, a nakon opštih izbora u Bosni i Hercegovini i dalje traje. Svima je bilo jasno da će to biti jedan dugotrajan proces, naročito ako se govori o Federaciji Bosne i Hercegovine i zajedničkim organima vlasti. Celokupan postizborni tok u Republici Srpskoj je dosta brži i više manje izvestan, pre svega zbog ubedljive pobede koalicije okupljene oko Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).
U Vladi se uveliko piše ekspoze, razgovara i pregovara. Polako se nazire novi sastav Vlade Srpske. Novo ime stiže u ministarstvo finansija – tu će Zora Vidović iz Poreske Uprave. Alen Šeranić, izvesno je, baviće se zdravstvom. Boris Pašalić nije daleko od poljoprivrede, a interesantno je da se DNS Dragutin Rodić pominje kao ministar saobraćaja. U izvršnu vlast mogao bi da uđe i dosadašnji direktor Pedagoškog zavoda RS, Predrag Damjanović i to kao ministar prosvete i kulture Republike Srpske. Damjanović u kratkom telefonskom razgovoru nije htio mnogo da otkriva. Poručio je da će o svemu govoriti kada bude zvanično. Jedno od 16 ministartsva pripašće NDP, a lider partije Dragan Čavić posetio je zgradu Vlade, gde je razgovarao sa zvaničnicima iste. Tvrdi da se nije sastao sa mandatarom za sastav nove Vlade, Radovanom Viškovićem, ali da bi i to uskoro trebalo da se desi. Tada će, kaže, znati koje ministarstvo dobija NDP. O ministarstvima koja će pripasti DNS, mnogo ne otkriva ni lider partije Marko Pavić. Kaže, o tome tek treba da razgovara sa mandatarom. Iako je, na tu temu već razgovarao, Marko Pavić očigledno još nije načisto da li će i u kojem kapacitetu u izvršnu vlast, a u okolnostima kada se, nakon odlični izbornih rezultata, DNS praktično raspada u celokupnoj BiH. Preko deset opštinskih i gradskih odbora ove stranke usvojilo je odluke o napuštanju iste, čime su stale „na stranu“ Nedeljka Čubrilovića, koji predvodi proces formiranja nove partije od odvojenog dela starog DNS. Marka Pavića napustili su odbori u Gacku, Čelincu, Gradiškoj, Han Pijesku, itd.
Inače, Paviću su ponuđena dva resora i to jedno koje popunjava Srbin, a drugo Bošnjak. Izvesno je da će jednog ministra dati i Nedeljko Čubrilović. U izvršnu vlast će i dobojska grupa bivših članova SDS, na čelu sa Obrenom Petrovićem koji bi već u sredu na tu temu trebalo da razgoavara sa mandatarom Radovanom Viškovićem. Jedno ministartvo pripalo je i partiji Ujedinjena Srpska. Ono što je sigurno, Srebrenka Golić ostaje u svom ministarstvu. Petar Đokić mogao bi da zadrži poziciju ministra energetike i rudarstva, dok se još ne zna ko bi mogao da bude novi ministar privrede. Socijalisti bi sigurno trebalo da imaju još jedno ministarstvo. Još nije poznato da li će HDZ imati i dalje mesto u izvršnoj vlasti, a jedno od 5 bošnjačkih, pripašće najverovatnije SDA. U izvršnoj vlasti, kako se nezvanično saznaje, trebali bi da ostanu i Anton Kasipović i Zlatan Klokić. Najinteresantnije je svakako mesto ministra unutrašnjih poslova. Dragan Lukač ima velike šanse da ostane ministar, iako ne treba začuditi ni ako stigne ponuda za ministarstvo odbrane BiH.
Pozicija lidera SDS Vukote Govedarice, sve se više klima. Sve će biti jasnije 15. decembra, na sednici partijske skupštine. Izgubi li Vukota Govedarica poverenje, dva su kandidata koja bi mogla da preuzmu stranku, a to su Mirko Šarović i Mićo Mićić. Od kandidature za novog šefa stranke nije daleko ni Milan Miličević. Na nedavno održanoj sednici Glavnog odbora, odlučeno je da skupština SDS imenuje komisiju koja bi sprovela unutarstranačke izbore.
Presudan bi, na glasanju iduće nedelje, mogao da bude glas Milana Tubina, predsednika Gradskog odbora stranke u Prijedoru, koji, kako se spekuliše, namerava u koaliciju sa SNSD na lokalu i to kako bi se glasalo za opoziv DNS gradonačelnika, Milenka Đakovića. Međutim, upućeni tvrde da je upravo Tubin Govedaricin čovek od poverenja, i da je upravo on u Banjaluku doveo i demonstrante, koji su uzvikivali parole protiv Obrena Petrovića. Pregovorima sa SNSD, zeleno svetlo su dali sad već bivši rukovodioci SDS iz Doboja, članovi stranke iz sarajevsko-romanijske i zvorničke regije. Upravo zbog toga je Vukota Govedarica iz SDS isključivao visoke partijske funkcionere, među kojima su Obren Petrović i Kostadin Vasić. To je naljutilo veliki broj članova SDS koji su tražili Govedaricinu ostavku i raspisivanje unutarstranačkih izbora.
Na inicijativu predsednice RS, u Banjaluci održan sastanak o aktivaciji MAP. Republika Srpska je zauzela veoma jasan stav. Ne podržavamo aktivaciju MAP i tražimo od srpskih predstavnika u Savetu ministara da se ne bave tim pitanjem, jer oni dolaze iz Srpske i treba da poštuju njene stavove. Nedopustivo je da se vrši prenos imovine RS i tu smo poruku jasno poslali, kao što smo u vezi s pitanjem NATO kategorično ponovili stav, da o tom članstu u potpunosti pratimo Srbiju, poručila je predsednica RS Željka Cvijanović, nakon sastanka zvaničnika Srpske. Ona je dodala da su učešćem na sastanku svi akteri pokazali jedinstvo i političku zrelost.Predsednica RS izjavila je da je stav Srpske u pogledu članstva u NATO i drugim eventualnim vojnim savezima neutralnost u odnosu na postojeće vojne saveze, sve do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi bila doneta konačna odluka o ovom pitanju.
Inače, na sastanku je usvojeno 15 zaključaka. Jedan od njih je da Srpska ne podržava ulazak BiH u bilo koje vojne saveze, sve do konačnog određenja Srbije, kao potpisnice i garanta Dejtonskog mirovnog sporazuma. Cvijanovićeva je istakla da rešenja sadržana u Rezoluciji o zaštiti ustavnog poretka i proglašenju vojne neutralnosti, koju je NS RS usvojila 18. oktobra prošle godine, predstavljaju isključivi okvir za delovanje svih organa i institucija Srpske, izabranih predstavnika u institucijama BiH, i njenih predstavnika u međunarodnim organizacijama i forumima. „Ovaj sastanak je bio veoma važan i pokazao je jedinstvo“, rekao je predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik. On je istakao da međunarodna zajednica ignoriše potrebe i zahteve RS i još jednom naglasio da je za Republiku Srpsku najbolje rešenje vojna neutralnost.
Makedonija
AMNESTIJA
Troje poslanika iz redova VMRO-DPMNE Sašo Vasilevski, Krsto Mukovski i Ljuben Arnaudov koji su glasala za ustavnu reviziju i promenu imena države u Severna Makedonija, a koji su bili optuženi za učesće u neredima u makedonskom Sobranju 27. aprila prošle godine, će biti amnestirani novim Zakonom o amnestiji. Danas je postignuta saglasnost o tekstu zakona o amnestiji koji treba da bude prihvaćen od strane sobranijskog organa za pomirenje, nakon ćega će ući u skupštinsku proceduru po skraćenom postupu.
Amnestija će biti selektivna i neće obuhvatiti organizatore i nasilnike u događajima 27. aprila prošle godine, dok će sudski proces biti nastavljen, ali sa prekvalifikacijom dela. Ovim zakonom o amnestiji neće biti obuhvaćeni bivši ministar policije Makedonije i direktor Biroa za javnu bezbednost tokom nereda u Sobranju, Mitko Čavkov kao i njegova tri bivša saradnika iz makedonskog MUP Radulov, Markovski i Lazarov. Lica koja će biti obuhvaćena amnestijom će morati da podnesu zahtev da li prihvataju ili ne da budu amnestirani.
Javni tužilac Vilma Ruskovska koja vodi ovaj predmet rekla je da nije upoznata za zakonskim rešenjem i da o prekvalifikaciji dela neće odlučivati Sobranje već ona kada se bude upoznala za tekstom zakonskog predloga. Inače, amnestija za deo optuženih u događajima iz 27. aprila prošle godine je bio jedan od uslova osam poslanika koja su glasala za otpočinjanje postupka o ustavnim izmenama i promeni ustavnog imena Makedonije.
Hrvatska
ZABRINUTI MESIĆ
Hrvatski Sabor usvojio je većinom glasova Deklaraciju o položaju Hrvata u BiH, koja, između ostalog, predviđa izmenu Ustava BiH i izbornog zakonodavstva, koju, međutim, najuticajnija bošnjačka stranka SDA smatra mešanjem u područje suvereniteta pravosudnih vlasti BiH. Poslanici su po pitanju Deklaracije u raspravi bili podeljeni na one koji na izborima imaju i one koji nemaju podrsku hrvatske dijaspore, kako Hrvatska tretira Hrvate u Bosni i Hercegovini. Stranka demokratske akcije (SDA), Bakira Izetbegovića Deklaraciju smatra direktnim mešanjem u unutrašnja pitanja BiH i štetnim aktom, koji je, kako kažu, protivan duhu dobrosusedskih odnosa. Bavljenje izmenama Ustava i zakona Bosne i Hercegovine od zakonodavne vlasti susedne države predstavlja grubi pokušaj povrede suvereniteta Bosne i Hercegovine. Nadležnost za zakone Bosne i Hercegovine, pa i Izborni zakon, imaju isključivo tela zakonodavnih vlasti koje čine demokratski izabrani predstavnica građana i naroda BiH, saopšteno je iz te stranke.
Bosna i Hercegovina i Republika Hrvatska su kao potpisnice Dejtonskog mirovnog sporazuma preuzele obavezu uzajamnog poštovanja suvereniteta i to je jedini način da se međusobni odnosi, dovedeni u pitanje agresijom na Bosnu i Hercegovinu, stabilizuju i unapređuju. „Hrvatski sabor, nažalost, ulazi i u područje suvereniteta pravosudnih vlasti Bosne i Hercegovine, pokušavaju utiče na ciljeve rada, između ostalog i po pitanju procesuiranja ratnih zločina“, navodi se u saopštenju.
Prva osuda pomenute odluke odmah je stigla od strane Stjepana Mesića, bivšeg predsednika Republike Hrvatske, koji je smatra da se briga Hrvatske za Hrvate u Bosni i Hercegovini, zapravo odnosi na odbranu interesa samo interesa jedne političke stranke u susednoj državi, od strane zvaničnog Zagreba, odnosno da hrvatska vlada vodi računa jedino o prosperitetu Hrvatske demokratske zajednice BiH. Takođe, ocenio je da je izbor Komšića bio legalan, te je izneo čuđenje, zbog čega Hrvatska nije reagovala u prethodnom izbornom ciklusu, kada je izabran Dragan Čović za hrvatskog člana Predsedništva BiH, te se zapitao, iz kojeg razloga tada nisu dovođena u pitanje izborna pravila u susednoj državi.
Naravno, Mesić je zaboravio da je tada, 2014. godine, hrvatski narod u Federaciji BiH izabrao svog predstavnika u organ kolektivnog šefa države, što ove godine nije bio slučaj. Takođe, zaboravio je Stipe Mesić da se upravo on oštro usprotivio namerama političkih elita Srbije i Crne Gore 1991. godine, koje su tada preduzele korake kako bi njegov izbor za predsednika Predsedništva Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije bio osujećen, uz tvrdnju da druge federalne jedinice i narodi nemaju pravo da biraju hrvatske predstavnike, mimo interesa i volje hrvatskog naroda.
Iz toga razloga, ne bi trebalo da nas čudi Mesićeva podrška inostranom političkom protektoratu u BiH. Bivši hrvatski predsednik Stjepan Mesić podržao je stavove trojice bivših visokih predstavnika međunarodne zajednice u BiH koji su optužili Zagreb da se meša u unutrašnje poslove BiH i da događaje u toj zemlji pogrešno prikazuje hrvatskoj i svetskoj javnosti. „Činjenica je da se hrvatskoj, ali i svetskoj javnosti svesno i pogrešno prikazuju zbivanja u BiH, da se na pogrešan način tumače zakoni susedne države i da se, a to je ono što mene, kao bivšeg predsednika Republike Hrvatske, najviše zabrinjava, briga Republike Hrvatske za Hrvate koji žive u susednoj i nama prijateljskoj državi, svodi na brigu za interese jedne stranke – HDZ“, naveo je Mesić u saopštenju.
Mesić je takvo ponašanje ocenio kao nedopustivo i štetno za Hrvate, koji su konstitutivni narod u BiH, prenosi Hina. Bivši visoki predstavnici međunarodne zajednice u BiH Kristijan Švarc-Šiling, Pedi Ešdaun i Karl Bilt nedavno su uputili otvoreno pismo visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku i bezbednost Federiki Mogerini, u kojem su izrazili duboku zabrinutost zbog mešanja Hrvatske u unutrašnje poslove BiH. Oni su u pismu naveli da se Hrvatska meša u unutrašnje poslove BiH i ocenili da je nedopustivo osporavanje izbora Željka Komšića za hrvatskog člana Predsedništva BiH, podseća Hina. Sa druge strane, Mesić je pozvao Hrvatsku da „jasno i nedvosmisleno“ podrži Komšića kao člana Predsedništva BiH i „prekine sve aktivnosti usmerene na pobijanje legitimnosti toga izbora“. Mesić je u saopštenju naveo da podržava stavove Švarc-Šilinga, Bilta i Ešdauna i dodao da njihovu zabrinutost smatra „potpuno opravdanom“. On smatra da bi hrvatska vlada pismo nekadašnjih visokih predstavnika u BiH trebalo da shvati „krajnje ozbiljno“.