Hrvatska
PROTESTI SA PODIGNUTOM PESNICOM
Hrvatska je postala pridruženi član Evropske laboratorije za fiziku elementarnih čestica, odnosno CERN. Međutim, ni pomenuto, svojevrsno priznanje uspeha hrvatske nauke, kao da nije dovoljno da umiri „uzavrele“ političke duhove, koji od kraja avgusta ove godine neprestano „uznemiravaju“ „spokoj“ Plenkovićeve vlade, ali i ukupne političke scene. Kao što smo ranije napominjali, „frontovi“ upereni protiv Andreja Plenkovića i ne baš impozantne parlamentarne podrške vladi koju predvodi Hrvatska demokratska zajednica (HDZ), neprestano se „pokreću“. Nakon protesta u Vukovaru, organizovanih 13. oktobra, postalo je jasno da uticajna „desničarska struja“ unutar vladajuće partije, pokušava da destabilizuje sopstvenu vladu, „proevropski“ opredeljenog premijera Plenkovića.
Veoma upečatljiva „slika“ na protestima u Vukovaru, koje je organizovao gradonačelnik Ivan Penava (HDZ), odnosila se na jedan od načina na koji su demonstranti iskazivali svoje nezadovoljstvo. Visoko podignuta desna ruka, sa čvrsto „stegnutom“ pesnicom, izazvala je jak utisak u javnosti, ne samo Hrvatske, već i regiona u celini. Ne zaboravimo, sličnu „sliku“ imali smo prilike da uočimo i na protestima u Banjaluci, u organizaciji Udruženja „Pravda za Davida“, kao i na demonstracijama u gradovima Srbije nakon ubedljive pobede Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima u aprilu 2017. godine. Naravno, „stegnuta pesnica“ svoju „slavu“ „otkrila“ je prilikom „petoktobarskih“ političkih promena u Srbiji 2000. godine, ali i u Ukrajini 2004. i 2014. godine, u toku „Arapskog proleća“, itd.
Koji uslovi pokreću navedeno i vidno nezadovoljstvo „desnog krila“ HDZ? Na sednicama „užeg“ Predsedništva HDZ primetno je odsustvo Milijana Brkića i Ivana Penave. Sa druge strane, „afera SMS“ dobila je i svoje „pravosudno“ obeležje, kada je Državno odvjetništvo Republike Hrvatske (DORH) pokrenulo predistražne radnje u ovom slučaju, te odnos Brkića (za koga postoje tvrdnje da predstavlja „sivu eminenciju“ u HDZ) prema rukovodećim organima partije, možda predstavlja jasan obrazac procesa koji se nedvosmisleno odvijaju unutar navedene stranke.
Sukob Tomislava Karamarka, bivšeg lidera HDZ, sa Andrejom Plenkovićem nalazi se „u pozadini“ nezavidne političke situacije u kojoj se nalazi HDZ i vladajuće strukture u Hrvatskoj. Decenijama, Karamarko i Brkić, predstavljali su „osovinu“ programsko-pragmatskog kursa i diskursa HDZ, a pomenuto „savezništvo“ utemljeno je u saboračkim aktivnostima ovog „dvojca“ u godinama tzv. „Domovinskog rata“. Problem je nastao u trenutku kada je Milijan Brkić podržao Andreja Plenkovića u njegovoj političkoj borbi da „preuzme kormilo stranke“, što mu je na kraju i „pošlo za rukom“. Nije beznačajna i činjenica da je afera „SMS“ pokrenuta odmah pošto je u junu ove godine novi savetnik premijera Plenkovića, Robert Kopal, „visokopozicionirani“ funkcioner „hrvatske državne bezbednosti“, izabran na mesto predsednika Odeljenja za analitiku HDZ. Ostaju dva, u priličnoj meri, nerazjašnjena pitanja:
• Da li je „savez“ Karamarka i Brkića, uistinu prekinut 2015. godine, kada je Plenković izabran za lidera HDZ i, ukoliko jeste, da li je isti sada (možda) „obnovljen“?
• Da li je postoji uticaj vlade Ruske federacije ili njenog bankarskog sistema na pojedine političke krugove unutar HDZ, koji su ostali nezadovoljni i nakon postignutog dogovora između hrvatske države i glavnih poverilaca Agrokora, u još nezavršenoj privrednoj aferi?
Međutim, demonstracije u Vukovaru, organizovane od strane delova vladajućeg HDZ, nisu jedini protesti u Hrvatskoj, koji ovih dana „zadaju glavobolju“ vladi premijera Plenkovića. Drugi protesti „dolaze sa levice“. Hiljade građana izašlo je na proteste na centralnim trgovima glavnog grada Hrvatske, Zagreba, kako bi iskazalo svoje nezadovoljstvo „reformskim potezima“ vlade u oblasti socijalne politike, a posebno onog segmenta iste, koji se odnosi na „penzioni sistem“. Povećanje starosne dobi na 67 godina života, kao uslova za ostvarivanje prava na penziju, bio je motiv i razlog zbog koga se nezadovoljni građani i dalje okupljaju na ulicama „hrvatske prestonice“.
Interesantan kuriozitet predstavlja i činjenica da i ovi demonstranti „pokazuju petoktobarsku pesnicu“, a snažnu podršku dobili su od pomalo „zaboravljene“ Socijaldemokratske partije (SDP), te i od liste MOST, Bože Petrova. Štaviše, na protestima se lično pojavio lider SDP, od sopstvenih stranačkih kolega, pomalo „marginalizovani“, Davor Bernardić, koji je ikazao svoju podršku „protestorima“. Oko 1500 radnika Brodogradilišta „Uljanik“, nastavili su štrajk okupljanjem ispred upravne zgrade ove komapnije, čime su iskazali nezadovoljstvo zbog neisplaćenih zarada za septembar i nepostizanja trajnog rešenja u vezi sa funkcionisanjem ove komapnije.
Sa druge strane, Hrvatska se naoružava! Vlada Sjedinjenih Američkih Država odobrila je donaciju dva helikoptera „Blekhok“ Republici Hrvatskoj. Donacija uključuje dva nova helikoptera sa opremom i rezervnim delovima u vrednosti od oko 50 miliona američkih dolara. Reč je o potpuno novim helikopterima koji bi u Hrvatsku trebali stići 2020. godine. Dva američka helikoptera serije M sletela su u Zagreb 18. oktobra 2018. godine kako bi se narednog dana domaćoj javnosti prezentovalo o kakvim je helikopterima reč. Blekhok UH-60M najnovija je verzija ovog helikoptera, opremljenog najmodernijim komunikacionimm, navigacionim i senzorskim sistemima. Odlukom američke vlade o donaciji prva dva helikoptera UH-60M započela je dugo najavljivana zamena ruske tehnologije zapadnom. U ovom trenutku Hrvatsko ratno vazduhoplovstvo koristi ruske transportne helikoptere MI8, MI8-MTV1, te MI 171SH. Jedino bi se bili zadržani transportni helikopteri MI171SH koji su u ovom trenutku na generalnom remontu kako bi mogli da se koriste u narednih godina.
Inicijativa vlade da Hrvatska do 2020. godine postane punopravni član „Šengen-zone“ (izgledi za uspeh pomenute inicijative veoma su diskutabilni, usled nerešenog graničnog spora sa Slovenijom), kao i napori premijera Plenkovića i ministarke spoljnih poslova Marije Pejčinović Burić da svojim „evropskim partnerima“ unutar Evropske unije „objasne“ (doduše neubedljivo) kompleksnost problema u vezi sa izborom Željka Komšića za hrvatskog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine, uz pomoć glasova bošnjačkog naroda, nisu dovoljni akterima političke zbilje u ovoj državi da aktuelnu vlast percepiraju kao „faktor stabilnosti“ zemlje, već, naprotiv, istu karakterišu kao „izvorište“ svih „slabosti“ hrvatskog političko-društvenog i privredno-kulturološkog sistema u savremenom svetu.
Bugarska
GEOPOLITIČKA KRIZA VLADE BOJKA BORISOVA
Politički raskol između bugarske nacionalističke partije ATAKA i Nacionalnog fronta za spas Bugarske (NSFB) nastavio se nesmanjenim intenzitetom. Obe stranke predstavljaju „manje“, ali neophodne političke i koalicione partnere stranci i vladi premijera Bojka Borisova, koju predvodi partija Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB). Volen Siderov, lider ATAKA i predsedavajući Veća Koalicije Ujedinjeni patrioti u bugarskom parlamentu (koju čine ATAKA i NSFB), smenjen je sa pomenute dužnosti, o čemu je javnost obavestio Valerij Simeonov, zamenik premijera i lider NSFB.
Formalno, sukob je nastao u vezi sa podrškom Valerija Simeonova odluci Vaseljenske patrijaršije da prizna nekanonsku autokefalnost tzv. Ukrajinske pravoslavne crkve, koju predvodi raščinjeni epsikom Denisenko. Pravoslavna crkva u Ukrajini, inače nalazi se pod kanonskom jurisdikcijom Moskovske patrijaršije i Ruske pravoslavne crkve, koja se oštro suprotstavila navedenim odlukama Vaseljenske patrijaršije. Bugarska pravoslavna crkva, ali i vlada Bojka Borisova, načelno su pružili podršku „patrijarhu u Carigradu“ u vezi sa pitanjem „ukrajinske crkve“, a najeksponiraniji u datoj podršci bio je, upravo Simeonov i njegov NSFB.
Deklerativno, obe partije, za sada, tvrde da nemaju nameru da napuste koaliciju „Ujedinjeni patrioti“, ali indikativno za političku scenu u Bugarskoj predstavlja i okolnost prema kojoj je televizijska stanica „Alfa“, koja se nalazi pod snažnim uticajem ATAKA, izgubila i frekvencionu licencu, zbog čega je obustavila svoj program. Sa druge strane, iz redova GERB i NSFB, „isporučene“ su snažne optužbe protiv aktivnosti ATAKA, koje su percepirane kao „rusofilske“, a čak je od strane Cvetana Cvetanova, bliskog saradnika Bojka Borisova i bivšeg ministra policije, izrečeno mišljenje da je ATAKA, zapravo eksponent „ruskih antievropskih interesa“ u Bugarskoj. Jasno je da se tri stranke vladajuće koalicije pozicioniraju u jednoj nestabilnoj političkoj situaciji u Bugarskoj, pred izbore za Evropski parlament 2019. godine.
Crna Gora
OJ’ SVIJETLA MAJSKA ZORO
Ukoliko neko od građana Crne Gore ne bude stajao za vreme intoniranje državne himne „Oj svijetla majska zoro“ u javnim ustanovama čiji je osnivač Crna Gora, odnosno lokalna samouprava, platiće globu od 300 do 2.000 evra! Ovu informaciju saopštio je ministar kulture Aleksandar Bogdanović, nakon sednice Vlade Crne Gore. Uz to, za prekršaje zakonskih odredaba da se zastava ne vijori na zgradama u kojima su smešteni državni ili opštinski organi propisane su novčane kazne od 1.000 do 20.000 evra za firme, dok je za preduzetnike propisana kazna od 300 do 6.000 evra.
Šta je do sada od obnove nezavisnosti 2006. godine u praksi značilo nepoštovanje simbola? Da li ono što se svake nedelje moglo videti ispred sala za venčanje, gde jedni svatovi nose crvenu, državnu zastavu, a drugi trobojku ili onu sa ljiljanima? I kape su se „pomešale“. One stare sa četiri „S“ još važe za tradicionalnu polovinu stanovnika Crne Gore, dok su oni drugi „utisnuli“ državni grb. Tako je priča o crnogorskim državnim simbolima, koji u delu naroda nisu prihvaćeni kao autentični, i dalje vruća tema.
Inače, himna predstavlja izmenjeni tekst izvorne narodne pesme „Oj junaštva svijetla zoro“ iz 1884. koja je preimenovana u „Oj svijetla majska zoro“, valjda u slavu referenduma 2006. godine. Tekst aktuelne himne delo je ustaškog ratnog zločinca Sekule Drljevića. U himni su ostali sporni stihovi: „…Dok lovćenskoj našoj misli naša sloga daje krila, biće gorda, biće slavna domovina naša mila. Rijeka će naših vala, uskačući u dva mora, glas nositi okeanu da je vječna Crna Gora…“
Zanimljiv je slučaj koji se desio u Nikšiću pre nekoliko godina, na konstitutivnoj sednici lokalnog parlamenta, kada je jedan srpski opozicionar ostao da sluša crnogorsku himnu. Priznao je da je bio na „velikim mukama“, ali da je uspeo da se savlada tako što je u sebi pevao himnu „Bože pravde“!
Makedonija
REPUBLIKA SEVERNA MAKEDONIJA
Makedonsko Sobranje u prvom čitanju izglasalo je 19. oktobra 2018. godine, sa 80 glasova „za“, bez uzdržanih i „protiv“, odluku o pristupanju izmenama Ustava te zemlje. Te promene bi trebalo da omoguće primenu Prespanskog sporazuma, koji su početkom jula potpisali predstavnici Grčke i Makedonije. Na osnovu Prespanskog sporazuma ta bivša jugoslovenska republika bi ubuduće trebalo da se zove Republika Severna Makedonija. Šefovi diplomatija Grčke i Makedonije potpisali su Prespanski sporazum u prisustvu premijera, nakon pregovora koji su trajali duže od godinu dana uz posredovanje UN, a njegovo prihvatanje podrazumeva rešenje višedecenijskog spora dve susedne zemlje. Spor zbog imena Republika Makedonija razlog je zbog kojeg je Grčka gotovo 27 godina blokirala ulazak Mkedonije u NATO I EU.
Inače, Makedonija je 18. oktobra 2018. godine u Briselu zvanično otvorila pregovore o priključenju toj Severnoatlantskoj alijansi. Nakon tri dana rasprave i dva dana pauze, u trenutku kada se činilo da vladajuća koalicija neće moći da „namakne“ dvotrećinsku većinu za izglasavanje sporazuma, u Sobranju je došlo do velikog preokreta. Sa zakašnjenjem od deset sati, makedonski parlament usvojio je u prvom čitanju vladin predlog za izmenu ustava, a zbog tesne većine poslanici su se izjašnjavali pojedinačno.
Odluka parlamenta stupila je na snagu odmah. U nastavku procedure, predsednik parlamenta Talat Džaferi bi trebalo da u roku od 15 dana pripremi Nacrt izmenjenog Ustava Makedonije.
Nekoliko sati pre izlasavanja sporazuma, poslanici najuticajnije opozicione VMRO-DPMNE stranke tvrdili su da će glasati tako što će poštovati volju građana izraženu na nedavno održanom, ali neuspelom, referendumu. Prema Prespanskom sporazumu biće predložena četiri amandmana: prvi je o promeni imena Republike Makedonije u Republika Severna Makedonija, drugi o izmenama i dopunama preambule Ustava, treći će garantovati teritorijalne granice, a četvrti treba da garantuje brigu za makedonske državljane u dijaspori i šire.
Skopski mediji su inače preneli da su isti dan kada su izglasani amandmani na ustav, iz kućnog pritvora puštena dva poslanika VMRO-DPMNE, Sašo Vasilevski i Luben Arnaudov, koji su optuženi da su učestvovali u nasilju u parlamentu 27. aprila prošle godine. Za izmene ustavnih amandmana glasala je vladajuća većina uz osam poslanika opozicije, a u međuvremenu, generalni sekretar VMRO-DPMNE Igori Janušev optužio je vladajuću većinu da je platila poslanicima opozicije da promene mišljenje i glasaju za ustavne promene, što su iz vladajuće koalicije demantovali.
Makedonski premijer Zoran Zaev najavio je da će nacrti ustavnih amandmana biti pripremljeni uz podršku opozicije, a da će rad na njima biti završen za manje od 15 dana od trenutka usvajanja odluke o izmeni ustava u parlamentu. Zaev je, kako kaže, obećao ministrima da će imati inkluzivan proces, a da će vlada pred Sobranje izneti predloge amandmana u skladu sa Sporazumom iz Prespe, a potom da će vlada i opozicija objaviti svoj zajednički nacrt amandmana.
Nakon što je odluka o ustavnim promenama usvojena, usledila je „oluja“ reagovanja zvaničnika SAD i EU, a odlazeći ministar spoljnih poslova Grčke, Nikos Kocijas, koji je početkom prošle nedelje podneo ostavku, izjavio je da je kao potpisnik Prespanskog sporazuma „najsrećniji ministar u ostavci“. Inače, Skoplje je posetio i visoki američki zvaničnik, Metju Palmer, apelovao na vladajuću većinu u Sobranju da usvoji izmenu ustavnih amandmana, nazivajući to prilikom koja se neće ponoviti.
U međuvremenu Prespanski sporazum treba da bude usvojen i u grčkom parlamentu, pri čemu i tamo postoje protivnici tog dokumenta. Opozicioni poslanici u makedonskom parlamentu su navodno postavili četiri uslova da bi glasali za sporazum, a jedan od tih uslova je bio da, ukoliko sporazum ne bude izglasan u grčkom parlamentu, odluka Sobranja o promeni ustava bude poništena. Inače, u drugoj fazi trebalo bi da bude ozvaničen predlog amandmana i za to će u Sobranju biti potrebna prosta većina od ukupno 120 poslanika.
Izvršni komitet najjače makedonske opozicione stranke VMRO-DPMNE doneo je odluku, na vanrednoj sednici posle usvajanja odluke u parlamentu, da iz članstva isključi poslanike koji su glasali za izmene Ustava radi primene Prespanskog sporazuma. Kako je portparol VRMO-DPMNE naveo, partijski Izvršni komitet održao je vanrednu sednicu i, na njegov predlog, jednoglasno usvojio odluku da pomenute poslanike isključi iz članstva u stranci. Iz članstva su isključeni Elizabeta Kančeska Milevska, Emilija Aleksandrova, Nola Ismajloska Starova, Sašo Vasilevski, Ljuben Arnaudov, Krsto Mukoski i Zekir Ramčilović. Da je apsolutno propao napor opozicije da „obori“ Prespanski sporazum govori nam i činjenica da je na dan usvajanja odluke u Sobranju, Nikoli Gruevskom, bivšem premijeru i lideru VMRO-DPMNE potvrđena kazna zatvora u trajanju od dve godine, zbog koruptivne aktivnosti u vezi sa kupovinom luksuznog automobila u vrednosti od 600.000 evra.
Jedno ostaje jasno. Severna Makedonija „krupnim koracima“ stupa u NATO pakt. Uticaj Rusije na Balkanu dodatno je oslabljen, a kineski „Put svile“, možda je i doveden u pitanje, na rok koji je sada nemoguće predvideti, iako je isti nezaustavljiv… I svakako, od 19. oktobra, referendum „se ne isplati“!