ДАНСКА
У Данској се још почетком двехиљадитих у државним институцијама оштро расправљало о исламизацији друштва и превеликом броју имиграната који долазе у oву земљу. Министарка унутрашњих послова од 2000. до 2001. године Карен Јасперсен (Karen Jespersen), новинарка и тада чланица Социјалдемократске партије Данске, почела је јавно да износи ставове против великог броја имиграната. Заједно са својим супругом, који је такође новинар, 2006. године објавила је књигу „Исламисти и наивци: оптужница“ (на данском: Islamister og Naivister: et anklageskrift)¹ у којој се наводи да „тражиоце азила који имају криминалну прошлост треба изоловати на пусто острво“, као и њена одбрана ове тезе да овакав акт заправо и није проблематичан јер „веома мали број тражиоца азила има криминалну прошлост“.
Дванаест година касније, последњих дана новембра, владајућа коалиција (Лева партија, Конзервативна народна партија и Либерални Савез) заједно са популистичком Данском народном партијом, која у парламенту подржава мањинску владу, отишла је корак даље и у предлогу Закона о буџету за 2019. годину, који предлажу, изнели су сличан предлог да се странци, који имају криминалну прошлост, или су починили неки преступ, а не могу бити послати у затвор, пошаљу на изоловано острво.
Владајућа коалиција и Данска народна партија у том документу су планирали 115 милиона долара за изградњу инфраструктуре и објеката на изолованом острву Линдхолм (Област Вордингборг, видети карту) за смештај азиланата и миграната, који би требало да буде отворен 2021. године.
Приликом писања овог документа, владајућа коалиција и Данска народна партија водиле су се и чињеницом да ће се поред европских, у Данској током 2019. године одржати и општи избори, и на овај начин су започели кампању за освајање гласова. Данска народна партија, чија скраћеница је ДФ, је на свом твитер профилу објавила да је документ усаглашен и поставила кратак анимирани филм у којем се објашњава како ће се азиланти и мигранти слати на изоловано острво.
Премијер Данске Ларс Луке Расмусен рекао је у октобру ове године да циљ његове владе није примање и интегрисање избеглица, већ да је циљ да их угости док се не стекну услови да могу бити послати у земљу порекла.
Министар финансија Данске Кристиан Јенсен (Kristian Jensen, Лева партија), поводом предлога буџета, рекао је да острво неће бити затвор, али да ће број полазака трајеката са и до острва бити ограничен, као и да током ноћи неће бити могуће да се напусти острво. Предлогом је предвиђено да на острву бораве особе који имају одобрен само привремени боравак, особе које су ратовале на иностраним ратиштима, тражиоци азила којима је захтев за азил одбијен а осуђивани су и не могу бити враћени у земљу порекла из других правних разлога.
Правни експерти кажу да је још рано да се каже да ли је „пројекат Линдхолм“ прешао границе угрожавања људских права.
Опозиционе партије осуђују овакав предлог. Социјалдемократска партија, на чијем челу је Мете Фредериксен оценила је да је предлог буџета као „лоше направљен чај и да заправо не даје одговор на прави изазов, а то је да систем интеграције не функционише добро“. Мете Фредериксен је рекла и да би Социјалдемократе волеле да имигрантима и другима који долазе у Данску помажу у оквиру окружења у којем живе. Социјалдемократска партија Данске у последње три године начинила је заокрент у „десно“ и оштро кртиковала долазак великог број имиграната у Данску, сама Мете Фредериксен је изјавила да је ислам „баријера за интеграцију“, а ова партија подржала је и забрану употребе бурке на јавном месту.
Популистичке партије у Шведској и Норвешкој подржале су предлог владајуће коалиције из Данске.
Линдхолм, изоловано острво, данас користи дански Технички универзитет за истраживање заразних болести животиња, јер се налази на сигурној удаљености од других домаћих животиња из остатка земље. То укључује болести као што су болести лудих крава и свињска грозница. Данас се на острво може доћи само са посебном дозволом. Да би се смањио ризик ширења инфекције, животиње се убијају и спаљују у крематоријуму који се налази на острву. Дански Технички универзитет острво треба да преда држави 1. јануара 2019. године.
На основу предлога владајуће коалиције, већ у другој половини 2021. године започеће пресељење првих становника.²
Предлог Закона о буџету у себи садржи и друга питања, али она нису изазвала велику пажњу јавности. Предлог Закона највише се бави иницијативом да се спроведе значајна промена здравственог система (погледати претходне прегледе), као и предлогом да се спроведе реформа пензионог система³ .
Прим.аут.: На основу новинских чланака, 2018. године у Данској има око 300.000 муслимана, што је 5.3% укупне популације Данске⁴ . Од тог броја, велика већина су Сунити, док је мањи број Шиита. На основу званичног пописа из 2014. године највећа етничка група међу муслиманима у Данској су Турци (22.2% од свих муслимана у Данској), затим Ирачани (10.2%), Либанци (9.5%), Пакистанци (8.7%), Сомалијци (7.3%), и Авганистанци (6.3%).
На основу званичне статистике Европске уније, највећи број странаца у Данској у 2018. години су Пољаци, њих 40601 хиљада, затим Сиријци 35441 и Турци са 32924 хиљаде. ⁵
НОРВЕШКА
Након завршене политичке / партијске „кризе“ изазване жељом председника Хришћанске народне партије (на норвешком: Kristelig Folkeparti) да испита став чланства о могућој сарадњи са Радничком партијом (у опозицији)⁶ , у Норвешкој је током последње недеље новембра дошло и до сукоба ставова две партије из власти, „Партије прогреса“ и партија „Десно“ („høyre“, премијерке Ерне Солберг). Предмет спорења је у вези са потписивањем УН пакта о мигрантима, документа који је 2016. године усвојен као глобални договор Уједињених нација за миграције.⁷
Представник Партије прогреса (освојили су 16.3% гласова на последњим изборима 2017. године) Јон Хељхајм⁸ (Jon Helgheim) изнео је став да није потребно да Норвешка ратификује УН пакт о мигрантима, јер он свакако није обавезујући за државу, па зашто га онда и усвајати. Хељхајм каже да и сама партија „Десно“, на свом сајту⁹ пише да „УН пакт не утиче на законе Норвешке, и да питања имиграције остају у надлежности националних институција“ и не види разлог због којег би се држава обавезала и потписала један овакав пакт. Мари Холм Лонсет (Mari Holm Lønseth), испред водеће партије „Десно“, става је да се један овакав међународни документ треба подржати са највишег нивоа власти, како би се лакше контролисао долазак легалних, а посебно нелегалних избеглица, јер „ ако нас нечему учи 2015. година, онда је то да миграције нису под контролом. „УН платфома даје нам могућност и међународни оквир за реаговање у случајевима да велик број људи пожели да се исели, из рецимо Африке у Европу“, сматра Холм Лонсет.
Сукоби између политичких партија, прелили су се и на улице Осла. У недељу, 25. Новембра, у центру Осла, испред парламента „Storting“ сукобиле су се две групе, екстремни десничари, припадници фашистичке организације Покрет нордијског отпора (прим.аут.: видети претходне анализе) и норвешка организација „Стоп исламизацији Норвешке – СИАН“ (на норвешком: Stopp islamiseringen av Norge, SIAN) са једне стране и норвешка Антифа и представници екстремне левице, са друге стране. Сукоб је ескалирао у масовну тучу, у којој је повређено неколико особа, а норвешка полиција је ухапсила пет учесника нереда. ¹°
УН пакт о миграцијама би требало и формално да буде усвојен на УН Конференцији у Маракешу током децембра месеца, а велики број земаља већ је најавио да ће се повући из мигрантског пакта УН пре него што он буде и формално одобрен¹¹ (прим.аут.: владе Аустрије, Бугарске, Хрватске, Чешке, Естоније, Пољске, Израела, Мађарске и САД су већ рекле да неће подржати овај пакт)
У другој половини новембра, премијерка Ерна Солберг најавила је да би могло да дође до промена у Закону који регулише прекид трудноће¹² , а све у договору са Хришћанском народном партијом, која је почетком новембра на Скупштини странке изгласала одлуку да ће подржати владајућу коалицију. Незванично, како би осигурала подршку ове партије, (која је током октобра имала унутарстраначки дијалог да ли да подржи владајућу коалицију или Радничку партију Норвешке, а 2. новембра донела одлуку на највишим органима странке – погледати претходни преглед). Премијерка Солберг је половином октобра одржала неколико тајних састанака са врхом ове партије. Новинари и опозициони посланици сматрају да је тада и договорено да се Закон о прекиду трудноће, који је стар више од 40 година (усвојен 1975. године) измени и буде у складу са хришћанским вредностима које пропагира Хришћанска народна партија. Опозициона посланица Радничке партије, задужена за област здравства, Ингвилд Шеркол (Ingvild Kjerkol)¹³ тражила је да се у парламенту разговара о предложеним променама Закона о прекиду трудноће, као и да Министарство здравља норвешке достави предлоге за промену овог закона.
С обзиром на то да је ова тема била веома заступљена у медијима, у недељу, 17. Новембра, хиљаде Норвежана је изашло на главни трг Осла, испред парламента, изражавајући своје неслагање са идејом да се Закон о прекиду трудноће мења. Брит-Агнеш Свери (Brit-Agnes Svaeri)¹⁴ оснивач норвешког покрета Women’s March Norway¹⁵ рекла је да је велики број окупљених, и жена и мушкараца, шокиран и да је „непојмљиво да се женска тела, поново, нађу на преговарачком столу као део политичке игре моћи“.
Министарство здравља Норвешке негира да има предлоге за измену Закона о прекиду трудноће.
Петог децембра биће одржана седница норвешког парламента на којој ће министар здравља одговарати на питања посланика, а посланици опозиционе Радничке партије већ су најавили да ће поставити питања о овом Закону.
ШВЕДСКА
Председница Централне партије Ани Лоф вратила је мандат председнику Парламента Шведске Андреасу Норлену (Andreas Norlén) јер није била у могућности да састави владу. У понедељак, 3. децембра, председник парламента даће другу могућност председнику Социјалдемократске партије Стефану Ловену. Верује се да би Ловен, овај пут могао да састави нову шведску владу, јер су се председници партије Центра (Ани Лоф) и Либералне партије (Јан Бјорклунд) изјаснили да би подржали Ловена за премијера уколико он изађе у сусрет њиховим захтевима. И Централна партија и Либерална партија су чланице Алијансе, али је изгледа, иако то још није званично речено, дошло до коначног разлаза у „плавој“ коалицији. Захтеви Централне партије према Ловену нису објављени, али би они могли да иду у правцу смањења пореза за предузећа и либералнији Закон о раду, што су биле главни захтеви Централне партије приликом изборне трке 2018. године. Међутим, Социјалдемократска
партија је партија која се залаже за веће порезе за богатије грађане, као и за већа права радника у односу на послодавце. Новинарима је речено да ће Социјалдемократе и Централна партија о захтевима прво разговарати иза затворених врата, па ће тек онда објавити резултате јавности. Више о њиховом разговору знаће се почетком децембра, када Ловен и званично добије могућност да поново покуша да формира владу.
Са друге стране Либерали, предвођени Јан Бројклундом, последње недеље новембра оштро су, унутра партије, разговарали о томе да ли да подрже Ловена и напусте Алијансу или да остану у „плавој“ коалицији и подрже формирање владе у којој се неће налазити Шведске демократе, али коју ће ова екстремно десна политичка партија подржавати у Парламенту. Током расправе, представници Либералне партије који долазе са југа Шведске, где је уједно и највеће упориште Шведских демократа, гласно су подржавали идеју да се Либерали „врате“ у „плаву“ коалицију и формирају владу коју би предводио председник Модерата Улф Кристерсон, подржану од стране Шведских демократа. Са друге стране једнако бројан део представника Либералне партије оштро се противи сарадњи са Шведским демократама, предвођени Бјорклундом, који је отишао толико далеко, да је обећао својој деци да неће дозволити да Шведске демократе имају било какву моћ одлучивања у Шведској. Након жустре дебате у партији, Либерали су одлучили да дају шансу Ловену. Очекују се преговори почетком децембра месеца.
Лева партија, коју су заједно са Шведским демократама „отписале“ готово све партије одмах након завршених избора, каже да неће подржати Ловена за премијера уколико у владу уведе Централу и Либералну партију. Лева партија у последњем мандату није била у влади, али је подржавала мањинску владу „црвене коалиције“ у парламнету. На питање новинара Јонасу Шостеду (председнику „Леве“ партије) да ли је свестан да без њихових гласова, чак и са Централном и Либералном партијом Социјалдемокарете и Зелени неће моћи да формирају владу, председник „Леве“ партије је одговорио: „Имамо низ захтева које желимо да влада испуни, имамо и низ граница за оно што влада не би требала да ради“, рекао је он.
Зелена партија, подржаће Социјалдемокарстску партију у процесу формирања владе.
Неизвесност око формирања владе и даље остаје. Чека се почетак децембра и разговори са Централном партијом и Либералном партијом.
Са друге стране председник Модерата Улф Кристерсон, заједно са председницом Хришћанских демократа предложио је буџет за 2019. годину посланицима парламента Шведске. Приликом предаје предлога буџета, Кристерсон је рекао да „иако није формирана влада Шведске, потребно је изгласати буџет за 2019 годину“. Њихов предлог може се посматрати и као покушај да поново привуку Централну и Либралну партију на страну Алијансе. За овај предлог, Модерати су већ добили подршку Шведских демократа. Нажалост, укупан збир ове три партије (Модерати, Хришћанске демократе и Шведске демократе), није довољан за вечину у парламенту.
У претходној анализи представили смо истраживање Ипсоса које показује да се стање у вези са бројем гласова политичким партијама не би значајно променило уколико би било поновљено гласање за парламент Шведске; односно да би црвена коалиција евентуално добила једно место више, а плава коалиција једно место мање у парламенту Шведске, што не би довело до потребних промена за формирање владе.
Шведска државна телевизија СВТ сарађује са агенцијом за испитивање јавног мњења „Новус“. СВТ је објавила њихово истраживање у вези са поверењем које председници политичких партија имају међу бирачима. У односу на мерење у августу, највећу предност и највише поверења међу бирачима током два месеца, колико трају преговори за формирање владе, добила је председница Хришћанске партије Еби Буш Тор (Ebba Busch Thor). Са друге стране највећи пад поверења има Ани Лоф, председница Централне партије као и Јан Брорклунд председник Либералне партије. Позитиван рејтинг, једино још има Стефан Ловен из Социјалдемокартске партије.
Прим.аут.:
Хронологија од дана избора:
9. септембра, после избора Црвена колаиција (Социјалдемократе, Зелени и Лева партија) имају укупно 144 места у парламенту, Алијанса (Модерати, Хришћанске демократе, Централна и Либерална партија) имају 143 мандата, а Шведске демократе 62 мандата. Укупно 349 места у парламенту Шведске.
Две недеље након избора, Стефан Ловен није добио потребну већину гласова да настави да обавља функцију премијера и на молбу већ изабраног новог председника Парламента Андреаса Норлена (Модерати), Стефан Ловен остаје на месту председника прелазне владе.
2. октобра лидер Модерата Улф Кристерссон од стране председника парламента добија могућност да покуша да формира владу. Има времена до 16. октобра, али већ 14. октобра најављује да неће моћи да формира владу. Тада је предлог био да Алијанса сама формира владу.
15. октобра, председник парламента поново даје шансу председнику Социјалдемократа Стефану Ловену да покуша да формира владу. Ловен 29. октобра објављује да одустаје.
5. новембра председник парламента је најавио да поново предлаже да Улфа Кристерсон буде кандидат за премијера. 12. новембра Улф Кристерссон најављује да жели да формира владу са Хришћанским демократама, а да у парламенту имају подршку Шведских демократа. Међутим, 14. новембра, након гласања у парламенту, где посланици Централне и Либералне партије (иако су коалициони партнери) гласају против њеховог предлога (154 гласова за Кристерсона и 195 гласова против), Улф Кристерсон губи могућност да формира владу.
15. новембра председница Централне партије тражи од председника Парламента да јој да могућност да формира владу. Недељу дана касније, 22. новембра објављује да није у могућности да испуни задатак.
Ани Лоф је 27. новембра рекла би њена партија могла да гласа за Ловена за председника владе, уколико се испуне њихови захтеви.
28. новембра председник Либералне партије Јан Бјорклунд је најавио да би и они могли да подрже Ловена уколико Социјалдемократе буду спремне за „скретање у десно“.
Председник парламента најављује да ће 3. децембра предложити Стефана Ловена за премијера.
ИСЛАНД
Бивши министар иностраних послова Исланда, Гунар Браги Свеинсон (Gunnar Bragi Sveinsson) и бивши премијер Сигмундур Давид Гунлаугсон (Sigmundur Davíð Gunnlaugsson, од 2013-2016, најмлађи премијер Исланда), уплетени су тренутно у највећи политички скандал на Исланду.
Њих двојица, као и Бергбор Уласон (Bergþór Ólason) и Ана Колбрун Арнадотир (Anna Kolbrún Árnadóttir) из Централне партије¹⁶ и Карл Гаути Јалтасон (Karl Gauti Hjaltason) и Олафур Ислеифсон (Ólafur Ísleifsson) из Народне партије¹⁷ снимљени су 20. новембра током разговора у бару Клаустур, који се налази близини зграде парламента и који је познат као место окупљања посланика након одржаних седница парламента. На снимку се јасно могу чути сексистички и мизогени коментари према другим посланицама, и политичаркама са Исланда. Снимак њиховог разговора достављен је медијима и готово одмах је постао најслушанији и најкоментарисанији, како на јавним медијима, тако и на друштвеним мрежама.¹⁸ ¹⁹ ²°
За сада није јасно како су посланици снимани, нити које доставио снимак медијима. Јавност је згрожена коментарима о женама које се баве политиком, а 29. новембра у исландски парламент је стигла иницијатива великог броја посланика да се покрене истрага Етичког комитета парламента о понашању посланика. Посланици су посебно изнели захтев да се у обзир узму члан 5. и 7. Кодекса понашања посланика²¹ , у којем се јасно дефинише да посланици не смеју бити укључени у било какве активности које штете угледу посланика и парламента.
Народна партија позвала је своје посланике да поднесу оставке, али су Карл и Олафур одбили да послушају савет политичке партије којој припадају. Такође, ни представници Централне партије не размишљају о оставци. У својим изјавама, након објавњеног снимка, пркосан је и Гунар Браги који је ракао да „нема намеру да поднесе оставку, али ће добро размислити да престане са конзумирањем алкохола“. Једина особа која је новинарима рекла да размишља о оставци је Ана Колбрун Арнадотир, која није чак ни активно учествовала у непримереним коментарима.
Остаје да се види у наредним данима како ће поступити парламент исланда и да ли ће бити формиран Етички комитет.
ФИНСКА
Тридесетог новембра Финска и Естонија²² ²³ ²⁴ су се договориле да пројекат изградње подводног железничког тунела, који ће спојити Хелсинки и Талин, мора бити пажљиво планиран. Ане Бернер, министарка за саобраћај и комуникације у Финској и Карди Симсону, министрка за економске послове и инфраструктуру Естоније, састале су се 30. новембра како би разговарале о развоју овог пројекта.
Ана Бернер је рекла да ће социјални и економски утицаји изградње тунела бити значајни не само за њихове две земље, већ за читаву Европу. Ова железничка веза, базирана на „Rail Baltica“, могла би да постане веза северне и центрачне Европе са Азијом.
Rail Baltica (у даљем тексту РБ) је транспортни пројекат за изградњу железничке везе између Варшаве и Талина преко балтичких земаља. То је део Трансевропске транспортне мреже (ТЕN-Т) коју планира (од већ постојећих железничких веза) и финансира (нове пројекте) ЕУ . ²⁵
Процењена цена изградење железнице РБ износи око 6 милијарди евра (до Талина).
Представници Finest Bay Area Development²⁶ задужени за изгрању 100 км дугог подводног железничког тунела кажу да ће се поред средстава из ЕУ и из Финске и Естоније прикупљање средстава наставити и кроз разговоре у азијским државама. Прошлог лета, прикупљана су средства на састанцима са представницима Пекинга, Шангаја, Сингапура и Хонг Конга. Инфраструктурни пројекат који вреди 15 милијарди евра толико је велик да ће, када се заврши, имати огроман утицај на економију Финске.
Finest Bay Area Development потписала је предуговор за изградњу подводног тунела прошле године са пословним конзорцијумом, кога још чине и „Fira“, „Pöyry“ и „A-Insinöörit“, а план је да се конзорцијум консолидује и привлачењем нових партнера из Кине.
На састанку су се Финска и Естонија договориле о следећем:
• Пројекат мора бити промовисан у сарадњи са државним институцијама Финске и Естоније, као и градовима Хелсинкијем и Талином.
• Пројекат пружа могућност промовисања концепта побратимских градова и стварање заједничких тржишта радне снаге за градове Хелсинки и Талин. Градови могу заједно да оформе нови економски регион са 1.5 милиона житеља.
• Тунел треба да је пројектован тако да може оптимално да се уклопи и у друге транспортне системе. Део његовог плана треба да буде и планирање јавног транспорта, како људи, тако и робе и услуга.
• Тунел ће бити финансиран из више извора. Средства треба да се обезбеде из ЕУ, али и из приватног и јавног сектора.
• Министартсва заштите животне средине Финске и Естоније треба да заједнички координирају значај утицаја заштите животне средине за обе државе. Овај процес може да траје и 5-6 година
Поред сусрета министара две земље, уследио је и састанак два градоначелника, који су такође у својим говорима потврдили важност овог пројекта и спремност оба града да се укључе у његову реализацију.
„Већ данас имамо велики број прекограничних пројеката за развој концепта градова побратима Талин – Хелсинки. Ускоро можемо разговарати о заједничким решењима за мобилност и другим интегрисаним јавним сервисима. Тунел би био огроман корак напред, пружајући прилику Естонији и Финској да постану водећи економски центари на подручју Балтичког мора „, рекао је заменик градоначелника Талина Андреи Новиков.
Влада Финске, усвојила је Националну стратегију против тероризма 2018-2021²⁷ последње недеље новембра 2018. године. ²⁸ ²⁹
Стратегија обухвата 31 акцију која се већ спроводи или чија имплементација ће одмах почети као заједнички напор власти, али и других актера. „Најбољи начин борбе против тероризма је превентивно деловање. Успешни антитероризам захтева сарадњу свих укључених страна и довољно ресурса и надлежности власти „, рекао је министар унутрашњих послова Финске Каи Миканен (Kai Mykkänen) приликом усвајања Стратегије.
Претходна стратегија за борбу против тероризма усвојена је 2014. године. Од тада, активности у области борбе против тероризма у Финској су претрпеле велике промене, нарочито у одговору на промену оперативног окружења и стално растућу претњу.
Из Финске су њени суграђани одлазили да се боре на страним ратиштима и на страни разних терористичких организација. Поред тога пораст радикалне исламистичке пропаганде која за циљ има и развијање напада на Финску подигао је претњу од терористичких напада.
Национална стратегија за борбу против тероризма има за циљ да успостави одржив и активан приступ борби против тероризма. Стратегија ствара оквир за оперативне моделе који обухватају читаво друштво и усмеравају расподелу средстава за борбу против тероризма и развој законодавства.
Стратегија описује акције које су потребне да би се очувале могућности борбе против тероризма и поставила дугорочна политика. У Стратегији се посебно обрађује део који говори о томе да је неопходно повећати обим активности које су на располагању властима у решавању и утицају на активности приликом обраде особа које се терете за терористичке активности, а које траже улазак у Финску или боравак. Финска је држава у којој влада владавина права, што значи да поштује основна и људска права и у својим активностима током борбе против тероризма.
Влада овом Стратегијом захтева да се започне са спровођењем стратешких акција против тероризма без одлагања. Кроз међународну сарадњу, Финска покушава да смањи капацитете терористичких група у подручјима у којима су активни.
У стратегији се напомиње и да је сарадња са цивилним друштвом од виталног значаја у комуникацијама које траже спречавање насилне радикализације, јер су сајтови друштвених медија главна платформа за ширење терористичке пропаганде.
[1] У јануару 2007. године Јасперсен је објавила да излази из Социјалдемократске партије. Данас водећа „Лева“ партија – која је у ствари партија десног центра- објавила је у фебруару 2007. године да је Карен Јасперсен постала њихова чланица. “Лева“ партија се зове „лева“ јер су њихови почеци везани за 1870. годину када су заступали интересе земљорадника против интереса аристократије, чија партија се звала „десно“ – видети претходне прегледе) објавила је у фебруару 2007. године да је Карен Јасперсен постала њихова чланица.
[2] https://www.dr.dk/nyheder/politik/udviste-kriminelle-udlaendinge-sendes-til-oede-oe-i-stege-bugt
[3] https://www.dr.dk/nyheder/politik/regeringen-og-dansk-folkeparti-er-enige-om-finansloven
[4] https://www.religion.dk/religionsanalysen/hvor-mange-indvandrer-lever-i-danmark
[5] https://www.statista.com/statistics/571909/number-of-immigrants-in-denmark-by-country-of-origin/
[6] Видети претходни преглед
[7] Генерална скупштина УН једногласно је у септембру 2016. године усвојила текст споразума под именом „Декларација Њујорка о избеглицама и мигрантима” како би били побољшани услови помоћи, смештаја и повратка избеглица, приликом великог померања народа из Азије и северне Африке 2015. године. На основу тог споразума је Високи комесаријат УН за избеглице предложио светски пакт о мигрантима и избеглицама. Глобални миграциони пакет су у УН усвојиле 192 државе, а другачије мишљење имале су једино САД.
[9] https://hoyre.no/aktuelt/nyheter/2018/fakta-om-fns-migrasjonsplattform/
[10] https://www.nrk.no/ostlandssendingen/fem-pagrepet-etter-masseslagsmal-i-oslo-1.14310658
[12] https://www.regjeringen.no/no/dokumenter/about-the-abortion-act/id419252/
[13] https://www.nrk.no/norge/nekter-a-offentliggjore-abortvurdering-1.14319189
[15] Women’s March Norway – који је део глобалног покрета који је предводио протесте којима се бране права жена и права на одлучивање о прекиду трудноће, а најпознатији протест одржан је у САД одмах након избора Доналда Трампа за предсеника
[16] опозиција, на последњим изборима освојили су 10.9%
[17] опозиција, на изборима 2017 освијили су 6,9%
[21] https://www.althingi.is/thingmenn/hagsmunaskraning/sidareglur/
[22] https://finlandtoday.fi/the-rail-tunnel-between-helsinki-and-tallinn-takes-another-leap-forward/
[23] https://www.railway-technology.com/projects/helsinki-tallinn-railway-tunnel-gulf-of-finland/
[25] http://infrazs.rs/2017/01/objavljen-plan-aktivnosti-za-devet-koridora-ten-t/