Nordijske zemlje – pregled 13.08. – 20.08.2018.

DANSKA

Reforma zdravstvenog sistema i rasprava o regijama i njihovim nadležnostima: I tokom ove nedelje nastavljen je razgovor o reformi zdravstvenog sistema u Danskoj, odnosno o predlogu Danske narodne partije, koja u parlamentu podržava Vladu Danske, da se ukinu regije i da država preuzme nadležnosti od regija nad bolnicama. Dansku (prim.aut.: Vladu čine liberalna „Leva“ partija, Konzervativna narodna partija i Liberalni savez. Dve od tri vladajuće partije – Liberalni savez i Konzervativna narodna partija – podržavaju inicijativu Danske narodne partije da se ukinu regije). Vladajuća, najveća partija u Vladi – Liberalna „Leva“ partija je za „strukturne promene“, ali i za očuvanje regija u Danskoj. Danska narodna partija želi da se tokom jeseni započnu razgovori oko reforme zdravstva.

Tokom ove nedelje veliki broj udruženja, dao je svoje viđenje o reformi zdravstvenog sistema. Andreas Rudkjubing (Andreas Rudkjøbing) predsedavajući Medicinskog udruženja koje ima više od 30.000 članova, Kamila Hersom (Camilla Hersom) iz udruženja Danski Pacijenti, krovne organizacije koja okuplja pacijente i njihove rođake, kao Grete Kristiansen (Grete Christensen) predsedavajuća Danskog saveta medicinskih sestara kažu da bi ukidanje regija bila zaista „loša ideja“ jer poslednje informacije koje imamo pokazuju da je stanje u zdravstvu sada bolje nego što je bilo pre deset godina. Šeljd Muler Pedersen (Kjeld Møller Pedersen) profesor ekonomije zdravstva i zdravstvene politike sa Univerziteta u regiji Južna Danska kaže da su regije uspele da obezbede potrebne budžete, povećale produktivnost i održle kvalitet. Decentralizacija zdravstvene zaštite je sproveden kako bi ona bila „bliža“ građanima.

Danska narodna partija, sa druge strane vidi propuste i kaže da bi zajedničke baze podataka, zajednički vođeni urgentni centri i ravnomerni raspored lekara bili bolje vođeni iz jednog centra.

Četiri kandidata za budućeg premijera/premijarku Danske:

(prim.aut. U Danskoj postoji takozvana Crvena koalicija koju čine partije levo od centra i Plava, koju čine partije desno od centra. Do sada je Crvenu koaliciju predvodila najveća partija – Socijaldemokarate koji imaju i najviše mesta u parlamentu (47) ali nisu mogli da formiraju Vladu 2015. godine. Plavu koaliciju predvodi najveća partija iz ovog političkog spektra, koja se zove „Leva“ ali je liberalna i desno orijentisana, bez obzira na naziv partije – Naziv partije je nastao 1870. godine, kada su je osnovali zemljoradnici u borbi za svoja prava protov zemljoposednika i aristokrata koji su bili u partiji koja se zvala „Desno“. Partija „Levo“ je vremenom prerasla u vodeću desnu partiju, i trenutno je vodeća partija u Danskoj, i ima premijera. Prema poslednjim istraživanjima Voksmeter je objavio da Crveni imaju 49,3%, dok plavi imaju 50,4% glasova (istraživanje je rađeno od 6. do 11. avgusta, telefonom sa 1038 ispitanika)

„Skok ove partije prepisuje se blagom zaokretu koji je partija imala u poslednjih godinu dana po pitanju migrantske krize…“

Prema najnovijim istraživanjima, Socijaldemokratska partija je u blagom rastu, i sada se ponovo nalaze na 26% koliko su imali i 2015. godine. Zbog toga je ova partija izašla sa predlogom da će predsednica partije Mete Frederiksen (Mette Frederiksen) biti kandidatkinja za premijerku na izborima (prim.aut.: koji treba da se održe najkasnije 17. juna 2019. godine. Skok ove partije prepisuje se blagom zaokretu koji je partija imala u poslednjih godinu dana po pitanju migrantske krize. U prošlonedeljnom praćenju dešavanja u nordijskim zemljama obrađen je tekst o pooštravanju kazni u Zakonu o prosjačenju u Danskoj. Podršku vladajućoj koaliciji dala je i Socijaldemokratska partija, a jedan od inicijatora bio je gradonačelnik Kopenhagena Frenk Jensen koji je i potpredsednik Socijaldemokratske partije, ali i blago distanciranje Socijaldemokrata od svojih koalicionih partnera po pitanju migracija) . Drugi kandidat je predsednik partije „Levo“ i aktuelni premijer Lars Loke Rasmusen, koji će se boriti za drugi mandat.

„Ufe je izričit, ukoliko ne dobije mogućnost da formira vladu, neće podržati ni Mete Frederiksen ni Larsa Loke Rasmussena.“

Kandidati ove dve partije do sada su bili jedini kandidati za premijera/premijerku, međutim, godinu dana do izbora, još dva kandidata su iznela svoju kandidaturu.Ufe Elbek (Uffe Elbæk) iz partije Alternativa koja se zalaže za zaštitu životne sredine. Ufe kaže da želi da razbije „blokovsku“ borbu i glasanje za crvene i plave, i da je vreme do izbora poslednji momenat da se postave „kočnice“ na klimatske promene, napisao je na svom tviter nalogu. Alternativa trenutno ima 10 mesta u parlamentu. Ufe je izričit, ukoliko ne dobije mogućnost da formira vladu, neće podržati ni Mete Frederiksen ni Larsa Loke Rasmussena.

„„Naš prvi prioritet je očigledno da se formira zelena, društveno progresivna vlada….“

Pernila Skiper (Pernille Skipper) predstavnica Zajedničke liste (prim.aut: naziv partije je Zajednička lista – Crveno-Zelena , na danskom: Enhedslisten – De Rød-Grønne, partija koja se bori za ukidanje privatnog vlasništva, nastala iz komunističke partije Danske i ima kolektivno rukovodstvo) takođe je izrazila želju da bude premijerka. „Naš prvi prioritet je očigledno da se formira zelena, društveno progresivna vlada, na levoj strani političkog spektra“ Ako, na primer, naša lista, Socijalistička narodna partija (prim.aut.: nastala 1959 iz Komunističke partije, bila u vlasti sa SD od 2011-2014) i Alternativa zajedno porastu i dobiju veći broj glasova od Socijaldemokrata, moći ćemo da formiramo vladu, sa Zajedničkom listom kao nosiocem koalicije.

ISLAND

Ove nedelje na teritoriji Vestfjord-a, (Westfjörds) održavaju se vazdušne vežbe NATO snaga.

nordijske zemlje

Island je jedina država u sklopu NATO koja nema stalnu vojsku, i redovno dozvoljava drugim zemljama da patroliraju njenim vazdušnim prostorom. Island ima Islandsku obalnu stražu, koja predstavlja jedini vid odbrambenih snaga ove zemlje. U NATO vežbama učestvuje 13 borbenih aviona, a kraj ove vežbe biće 23. avgusta. Dodatak – prim.aut.: Islandska odbrana se sastoji od Islandske obalne straže, koja patrolira islandskim vodama i delom vazdušnog prostora. Obalska straža sastoji se od tri broda i četiri aviona i naoružana je manjim oružjem, pomorskom artiljerijom i oružjem za protivvazdušnu odbranu. Postoji i jedinica za nacionalnu sigurnost koja se bavi obaveštajnim radom, kao i specijalna jedinica „Vikingasveitin“ koja je visoko obučena i opremljena anti-teroristička jedinica koja se nalazi u sklopu državne policije.Pored toga, postoji i Jedinica za odgovor na krizu (ICRU), kojom rukovodi Ministarstvo spoljnih poslova, a koja predstavlja Island u mirovnim snagama na međunarodnom nivou. Island je doprineo mirovnim snagama SFOR i KFOR

Postoji sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama, u vezi sa odbranom Islanda, po kojem je do 2006. godine SAD održavala mornaričku bazu Naval Air Station Kaflavik, a koja je sada pod upravom Islandske obalne straže. Ovu bazu redovno posećuje vojska SAD-a i vojske drugih savezničkih članica NATO-a. 2017 godine Sjedinjene Američke Države su izrazile svoj interes da obnove hangar u okviru Baze kako bi se tu nalazili avioni Boeing P-8 Poseidon.

Postoje i sporazumi o vojnim i drugim bezbednosnim operacijama sa Norveškom, Danskom i drugim državama NATO-a.

Grad Rejkjavik je ove nedelje objavio da će ove školske godine svi učenici škola na teritoriji grada dobiti besplatan školski pribor – sveske, pribor za pisanje, radne sveske, digitrone i druge predmete koji im trebaju. Ova mera je zapravo proistekla iz odluke gradskih vlasti iz decembra 2017. godine, sa namerom da se primeni na školsku 2018./2019. godinu. Odlukom je regulisano plaćanje školskog pribora iz gradskog budžeta za sve učenike osnovnih i srednjih škola. Na ovaj način, gradski zvaničnici kažu da će se uštedeti i vreme i novac, obezbediti jednakost među učenicima, a i kontrolisati ekološki aspekti. Grad Rejkjavik je sklopio ugovor sa snabdevačem kancelarijskog materijala „A4“ u vrednosti od 40 miliona ISK ≈ 325.468 EUR.

Dodatak: prim.aut.: Rejkjavik ima 127,220 stanovnika. Island ima 350.710 stanovnika.

Tokom nedelje sprovedena je akcija spasavanja crnih delfina kratkih peraja (prim.aut. lat. Globicephala

macrorhynchus, takođe poznati i kao Gridn delfini kratskih peraja. Ovi delfini su veći od standarnih i u engleskom jeziku se nazivaju kitovi, mužjaci su dužine 5.5 metara, a ženske 3.7 metara, hrane se lignjama i često se nasukaju na obalama) na zapadnom delu Islanda na poluostrvo Snæfellsnes. Spasioci – Grundarfjörður uspeli su da spasu 30 do 40 ovih delfina tokom dana. Zahvaljujući nadolasku plime, čamcima su provukli delfine ispod mosta – koji premošćava fjord, jer je struja oko stubova jaka. Spasioci su rekli da je ovako veliki broj delfina izazvao veliku pometnju u saobraćaju jer su vozači zaustavljali svoja vozila na mostu i remetili tok saobraćaja. Dodatak – prim.aut: Island, i Norveška ubijaju kitove za ishranu. Lov na kitove je zabranjen međunarodnim konvencijama koje Island i Norveška često krše . Sezona lova na kitove na Islandu je započela 10. juna ove godine, nakon dve godine zabrane lova. Ove godine kvota je 191 kit perajar. Na osnovu istraživanja koje je sprovedeno u oktobru 2017. godine (Ifaw) 35.4% Islanđana podržavalo je lov na kitove, dok je 2016. godine taj broj bio 42%. Dvogodišnja zabrana lova na kitove na Islandu je usledila jer je Japan rekao da meso kitova ulovljenih na Islandu ne zadovoljavaju zdravstvene standarde u Japanu.

NORVEŠKA

Najvažnija tema i ove nedelje bila je ostavka ministra za ribolov Per Sandberga (star 58 godina) zbog posete Iranu (13.08.2018, prim.aut.: videti prethodne preglede dešavanja u nordijskim zemljama).

Per Sandberg je takođe i potpredsednik desničarske Partije progresa koja je jedna od tri partije koje čine Vladu Norveške. Sandberg je 14.08. podneo ostavku i na mesto potpredsednika partije. Na mestu Ministra za ribarstvo zamenio ga je partijski kolega Harald Tom Nesvik.

„Intresantno je i to da je ovo drugi ministar iz Partije progresa koji je podneo ostavku na mesto u Vladi Norveške. Prva članica Vlade koja je podnela ostavku je ministarka pravde, javne sigurnosti i imigracija…“

Norveški ministar je u julu boravio u Iranu sa svojom devojkom koja je poreklom iz Irana, Bahareh Letnes (koja ima 28 godina), bez prethodnog obaveštavanja kabineta premijera. Zbog kršenja bezbednosnih procedura i neobaveštavanja premijerke da na odmor odlazi u zemlju koja je od strane Norveške bezbednosne agencije označena kao „bezbednosno rizična“, pokrenuta je rasprava u javnosti koja je trajala nekoliko nedelja. (prim. aut.: Bahareh Letnes je kao tinejdžerka došla u Norvešku i tri puta je odbijen njen zahtev za azil. Vraćena je u Iran, ali je zbog loše urađenih papira ipak vraćena u Norvešku gde joj je kasnije odobren azil zbog postojanja mogućnosti da bude prisilno i bez svoje volje udata. U međuvremenu je u Iranu učestvovala na takmičenjima lepote i izabrana je za Miss Iran 2013, Miss Globe Iran 2014 i Miss Grand International Iran 2014. U januaru ove godine otvara kompaniju koja se bavi trgovinom između Irana i Norveške, a firma je registrovana, između ostalog, i za trgovinu ribom i proizvodima od ribe .

Intresantno je i to da je ovo drugi ministar iz Partije progresa koji je podneo ostavku na mesto u Vladi Norveške. Prva članica Vlade koja je podnela ostavku je ministarka pravde, javne sigurnosti i imigracija, Silvi Listhaug, koja je 2015. godine imenovana, na tada novoformiranu poziciju u Vladi Norveške, za ministra za migracije i integraciju u okviru Ministarstva pravde i javne bezbednosti (zbog evropske migrantske krize i rekordno visokog broja priliva azilanata u Norvešku). U martu 2018. godine podnela je ostavku na mesto ministra zbog pritiska javnosti jer je na fejsbuku napisala da koaliciona, Liberalna partija „više brine o pravima terorista, nego o nacionalnoj bezbednosti.

Novi potpredsednik/ca Partije progresa biće izabran/a na sledećem sastanku Glavnog odbora partije koji je zakazan za 3. septembar )Partija progresa inače podržava strogu politiku prema migrantima i tražioca azila, pozivajući da svi tražioci azila, kojima se odbije azil, budu odmah proterani iz Norveške.Norveške obaveštajne službe su otvorile istragu o Letnes, koja negira bilo kakve veze sa iranskim režimom.

Dodatak, prim.aut.: Zašto je mesto Ministra ribarstva važno u Norveškoj?

Iz Statističkih podataka Norveške vidi se da je 2017. godine postignut najnoviji rekord u izvozu morske hrane u visini od 2.6 miliona tona, u vrednosti od 94.5 milijardi Norveških kruna ≈ 9.7 milijardi EUR što je 7% više proizvedene hrane i 3% više ostvarene vrednosti od prošlogodišnjeg rekorda (2016).

Od toga 72% morske hrane je proizvedeno uzgojem, dok je 28% morskih proizvoda produkt ribarenja. Iz Norveškog Saveta za Morsku hranu – Norwegian Seafood Council – kažu da je najviše izvezeno u EU, Aziju i Sjedinjene Američke Države.

Norveška izvozi 1.6 miliona tona morske hrane u EU u vrednosti od 61 milijarde NOK ≈ 6.3 milijarde EUR u 2017. godini. To je povećanje od 2% u količini robe.

U Aziju je izvezeno 539000 tona morske hrane u vrednosti od 18.7 milijardi NOK ≈ 1.9 milijardi EUR, što je 12% više u količini robe.

„Povećanje izvoza ribe, i povećana konzumacije morske hrane u Aziji je podstaknuta razvojem srednje klase i poboljšanom distribucijom. Očekujemo da će rast biti nastavljen i u budućnosti, a jedan od primera je potencijal Kine. Uzimajući u obzir normalizaciju pristupa tržištu, izvoz samo lososa može da dostigne i 156000 tona u 2025. godini, što je oko 12% ukupne proizvodnje lososa u Norveškoj, kaže Sigmund Bjorgo (Sigmund Bjørgo) direktor Norveškog saveta za morsku hranu u Kini. „

Najveći porast tržišta u 2017. godini bilo je tržište SAD, sa povećanjem od čak 1 milijarde norveških kruna, to jest porastom od 23%, što predstavlja totalnu vrednost izvoza u iznosu od 5.7 milijarni NOK ≈ 556 miliona EUR

Povećanje cene lososa u EU dovelo je do smanjene potražnje u Evropi. S obzirom na to da slaba prodaja/potražnja utiče na cenu izvoza, u posednjih šest meseci 2017. godine smanjena je cena lososa.

Losos je najznačanija vrsta ribe koja se izvozi sa preko 68% učešća u vrednosti izvoza. Pastrmka je druga riba po količini izvoza i ona obuhvata oko 27% vrednosti izvoza. Pad izvoza pastrmke je, između ostalog, povezan je i sa smanjenim interesom uzgajivača, ali i sa nemogućnošću plasiranja robe na rusko tržište.

U utorak je održana debata svih predsednika političkih partija u Norveškoj (pozicija i opozicija) – Arendalsuka – koju je organizovala državna NRK televizija. (prim.aut.: Ovakva vrsta političke debate, koja se održava u gotovo svim nordijskim zemljama, u Norveškoj se naziva Arendalska nedelja – Arendalsuka. Debata svoje korene vuče iz Švedske, gde je 1968., na ostrvu Gotland, u Almedalenu, prvi put organizovana javna rasprava o programu političke partije. Naime, tadašnji ministar obrazovanja švedske Olaf Palme (Socijaldemokratska partija. Koji je tada sa porodicom letovao na Gotlandu) održao je prvo javno obraćanje u Almadalenu. Govor je držao na kamionu, a slušalo ga je svega nekoliko pristalica. Kasnije, kada je Palme postao premijer, svake godine se obraćao biračima iz Almadalena. Godine kada je ubijen, iz poštovanja nije održan skup, ali je u narednim godinama skup postajao sve brojniji, pored Socijaldemokratske partije, počele su da dolaze i druge političke partije i da iznose svoje programe i predloge. Danas je manifestacija „Almadalen nedelja“ najvažniji politički događaj u Švedskoj, a u drugim nordijskim zemljama se održavaju slični skupovi – u Finskoj se naziva Suomi-Areena, u Norveškoj Arendalsuka, u Danskoj Folkemødet. Iz ovih skupova proistekla je politička debata svih predsednika političkih partija.) S obzirom na to da je debata održana dan posle ostavke ministra, jasno je da je ova tema bila najzastupljenija tokom debate.

nordijske zemlje

Paralelno sa debatom, NRK – Norveška državna radio i televizija, sprovela je anketu u periodu od 7. do 12. avgusta. Tokom ove nedelje objavljeni su rezultati ankete o političkim partijama u Norveškoj. Zbog događaja koji su se dešavali tokom jula i početkom avgusta Partija progresa pala je na ispod 13%, što je najniži procenat u poslednjih godinu dana. U isto vreme Liberalna partija, članica Vlade Norveške pala je ispod cenzusa od 4% (prim.aut.: na poslednjim izborima 2017. godine, osvojili su 9 mesta u parlamentu i 4.4% glasova), dok je Crvena partija, koja na prošlim izborima nije prošla cenzus, sada ima 5.3% (prim.aut.: u slučaju da su danas izbori, imali bi 9 ili 10 mesta u parlamentu. Crvena partija je u prethodnom periodu bila izuzetno vidljiva u napadima na ministarku Listhaug koja je podnela ostavku, kao i na pitanjima u vezi sa zdravstvom.) Iz ove ankete vidi se da se stav u Norveškoj polako menja, kaže predsednik Radničke partije Norveške (prim.aut.: koja je osvojila najviše mesta u parlamentu 2017. godine – 49, ali nije mogla da formira vladu jer su njeni tradicionalni koalicioni partneri imali loš rezultat, ili su kao Crveni ostali ispod cenzusa). Po rezultatima ankete i Radnička partija je skočila za 0,4 procenta poena i sada je na 23.8%. (prim.aut.: na izborima 2017. su imali 27.4%). Vodeća partija Desno – konzervativna partija je po anketi na 27.5% (prim.aut: na poslednjim izborima imali su 25% glasova).

Dešavanja u Telenoru: Bivši šef kabineta premijerke Erne Soldberg i Državni sekretar, Julia Bradtkorb (Julie Brodtkorb) (prim.aut.: do aprila 2017. godine, a sada je direktor Udruženja kompanija mašinsko-industrijskog kompleksa; članica partije Desno – konzervativne partije) izjavila je ove nedelje da bi „pozvala rukovodstvo Telenora da pita šta se dešava, pogotovo što država ima 60% vlasništva kompanije“ (prim.aut: na osnovu Izveštaja Ministarstva za trgovinu, industriju i ribarstvo iz 2016., koje raspolaže vlasništvom države nad kompanijom Telenor, Norveška ima tačno 53,97% vlasništva).

Po rečima Bradtkorbove, generalni direktor Telenora Sigve Breke (Sigve Brekke) želi da smeni Berit Svedsen (Berit Svendsen) sa mesta direktora Telenora za Skandinaviju, iako je ona postigla odlične rezultate. Bradtkorbova takođe tvrdi da je Breke, koji je bio odgovoran za ulaganja u Indiju, odgovoran i za gubitak od 30 milijardi norveških kruna ≈ 3.1 milijardi eura, koje je nastalo ulaganjem u aktivnosti u Indiji. Tokom proleća i leta, Breke je ponudio Svendsenovoj nekoliko alternativnih poslova u sistemu Telenor, ali ih je ona za sada odbila. Nekoliko izvora koje ime Norveška radio i televizija NRK govore da se Svendsonova bori za „opstanak“ u kompaniji. Julia Bradtkorb je stala u njenu odbranu i sada traži reakciju. U pisanoj izjavi rekla je „Odgovorni vlasnici moraju tražiti od Uprave da preuzme potrebne mere kako bi se osiguralo da rukovodstvo donosi dobre rezultate poslovanja. Minitarstvo industrije kao veliki deoničar, treba da pošalje jasan signal direktoru Telenora da je potrebno da rukovodioci, koji svoju misiju shvataju ozbinjno, postave na pravo mesto„

Ministar Industrije Turbjorn Roe Isaksen (iz partije Desno, Torbjørn Røe Isaksen) kaže da ne želi da komentariše natpise u novinama, kao i da ne želi da komentariše rad generalnog direktora. „Moj posao kao državnog ministra je da upravljam vlasništvom u ime norveškog naroda, ali ne i da komentariše dešavanja u Telenoru. To je posao Upravnog odbora, koji je odgovoran za rad rukovodstva kompanije“.

ŠVEDSKA

Tokom ove nedelje, jedna od vesti koja je najviše dominirala medijima je paljenje 80 automobila u Geteborgu, kao i politička debata svih predsednika političkih partija koje učestvuju na izborima, koja je takođe održana u Geteborgu, svega nekoliko sati posle paljenja.

U noći ponedeljak na utorak (13/14 avgust) veća grupa maskiranih mladih ljudi zapalila je automobile i bacala kamenice na policiju, što je izazvalo ljutitu reakciju švedskog premijera.

Prema rečima portparola policije Geteborga Hansa Lipensa, tokom noći je zapaljeno oko 80 automobila u Getebrogu (drugom po veličini gradu u Švedskoj). S obzirom na to da su zapaljena vozila i u drugim gradovima, gotovo u isto vreme, može se zaključiti da postoji veza među njima, preneo je AP.

Švedska novinska agencija TT izjavila je da su očevici videli maskirane mlade ljude kako beže.

Portparol policije u Geteborgu je naveo da je nekoliko mladih ljudi na licu mesta identifikovano. „Mi smo razgovarali sa njima, ali nismo mogli da zaključimo da li su započeli požare. Razgovarali smo i sa njihovim roditeljima“, rekao je Lipens lokalnim medijima. Dve osobe stare 16 i 21 godinu koje žive u predgrađu Geteborga zadržano je na ispitivanju.

Premijer Švedske Stefan Lofen, napao je počinioce pitanjem: „Šta to dođavola radite?“ – (prim.aut: Zapravo, originalna rečenica je ”Vad fan håller ni på med” što je ustvari izuzetno vulgaran izraz na švedskom jeziku. Naime reč „fan“ je jedna od najružnijih psovki i znači „đavo“. Švedski jezik nema bogat izbor psovki, kao na primer srpski jezik, i spomenuti reč „fan“ predstavlja izraz velikog besa i izuzetno je neprikladan za javni prostor.)

Prilikom paljenja automobila niko nije povređen, ali su bili angažovani policija, spasioci, a građani su bili uplašeni.

Debata predsednika političkih partija

Prim.aut: Dešavanja od početka nedelje, i gotovo simultarno paljenje automobila u Geteborgu, Falkenborgu, Helsinborgu (zapadna obala), kao i trinaest automobila u Skotholmu i Upsali (istočna obala) može da dovede do promene u razmišljanjima glasača, najviše onih neopredeljenih. Teme „borba protiv povećane stope kriminala u švedskom društvu“ kao i „strože kazne za prekršioce“ su teme koje tokom ove izborne kampanje najviše koriste, i na njima dobijaju najviše podrške, Šveske demokrate i Moderati. Izbori su za nešto više od tri nedelje, a u utorak 14. avgusta održana je debata predsednika političkih partija koje učestvuju na izborima – 8 političkih partija. Debata je održana u Geteborgu u Worner Bros studiju u organizaciji medijske kuće Ekspresen (Expressen). Debata je trajala nešto više od dva sata i zamišljena je kao razgovor na 4 zadate teme (zdravstvo, klima, ekonomija, migracije) gde svaki govornik ima pravo da tokom jednog minuta predstavi program svoje partije na zadatu temu, a ostali imaju pravo da dizanjem ruke traže pravo na „repliku“. Debata je išla uživo, preko Ekspresses TV, kao i preko društvenih mreža.

Po rečima novinara koji su pratili debatu, atmosfera je bila uzavrela, a neki od sagovornika su koristili i teške reči kao što su : „Laž“ i „Izdaja“.

Debata je započeta pitanjem u vezi sa paljenjem automobila. Stefan Loven, aktuelni premijer i predsednik Socijaldemokrata je rekao da će oni nastaviti da podržavaju policiju i veća finansijska izdvajanja za policiju. Predsednik Moderata, Ulf Kristerson rekao je da ne treba samo povećati izdavanja za policiju, već treba i pooštriti kazne za počinioce ovakvih dela.

Oko prve teme, najviše su u debati učestvovali Eba Buš Tor – predsednica Hrišćanskih demokrata, napadajući aktuelnog premijera Stefana Lovena iz Socijaldemokratske partije. Uz Ebu je bio i član Alijanse (koalicija 4 političke partije – Moderati, Hrišćanske demokrate, Liberali i Centralna partija, koje su od 2006. do 2010. godine formirale vladu, a od 2010. do 2014. godine i manjinsku vladu) predsednik Liberalne partije Jan Bjorklund.

„… u partiji je došlo do razmimoilaženja, popularnost je naglo opala, a Barta je…“

Tokom druge teme – Klima, koplja su ukrstili Džimi Okerson – predsednik partije Švedske demokrate i Eni Luf predsednica Centralne partije. (prim.aut.: sukob ove dve partije je izuzetno interesantan iz ugla budućih izbora. Centralna partija je članica Alijanse, ali se Eni Lof jasno otklanja od Švedskih demokrata i koristi svaku priliku da napadne njihovog predsednika i njihovu politiku, mnogo više nego politiku premijera koji je iz Socijaldemokrtske partije, svojih sadašnjih protivnika. Za sada se još niko jasno ne izjašnjava sa kim će ići u koaliciju, s tim da se jedan deo Moderata izjasnio, da bi voleli da sarađuju sa Švedskim demokratama, mada to, do sada nije izgovorio i Ulf Kristerson predsednik Moderata. Naime, u oktobru 2017. godine došlo je do raskola u Moderatima, baš na temu saradnje sa Švedskim demokratama. Tadašnja predsednica Moderata, Ana Kinberg Barta, započela je razgovore o mogućoj saradnji sa Švedskim demokratama, koji kod jednog dela šveđana, zbog svoje populističke politike i oštrih stavova prema migrantima, izazivaju odbojnost. U partiji je došlo do razmimoilaženja, popularnost je naglo opala, a Barta je podnela ostavku. Ulf Kristerson je u januaru 2018. izabran za predsednika i tada je popularnost partije naglo skočila, na 25% – ali trenutno imaju 19%. Centralna partija je na poslednjim izborima imala 6.1%, a sada, po istraživanjima ide i do 10%. Najverovatnije će lojalnost ove partije Alijansi odlučiti pobednika izbora – to jest, ostanak u Alijasi i koalicija sa Švedskim demokratama, ili eventualni izlazak iz Alijanse i priklanjanje Socijaldemokratama).

„Četvrta tema – migracije izazvala je najviše upadanja u reč i replika…“

Na trećoj temi- Ekonomija, svoja mišljenja su najžešće sukobile partije Alijanse sa aktuelnim premijerom, tražeći da se smanje porezi, dok je vladajuća koalicija (Socijaldemokrate i Zelena partija, potpomognuti u parlamentu sa Levom partijom) jasnog stava da nema smanjenja poreza, jer država blagostanja kojoj teže zahteva velike troškove. Došlo je i do rasprave između predsednika Leve patije Jonasa Šjosteda i predsednika Švedskih demokrata Džimija Okersona, koji je zahtevao da se smanje davanja za migrante i programe za primanje migranata, a da se novac koji se tako dobije uloži u zdravstvo i negu starih. Šjosted je odgovorio da svi zaslužuju šansu i da se izdavanja ne smeju smanjivati, već povećavati i rekao da bogatiji sugrađani i dobrostojeće kompanije treba da plaćaju veće poreze (prim.aut. Leva partija je takođe „skočila“ u izbornoj trci jer su se najviše bazirali na pomoći siromašnima, bez obzira na poreklo; na prošlim izborima osvojili su 5,7%, dok su procene da se trenutno nalaze a 9,5%). Četvrta tema – migracije izazvala je najviše upadanja u reč i replika. Džimi Okerson iz Švedskih demokrata je rekao da i „crveno-zeleni“ (prim.aut. Vladajuća koalicija) i „plavi“ (prim.aut. Alijansa) zloupotrebljavaju i loše vode migranstku politiku. Premijer Loven je rekao da se migranstska politika mora uskladiti sa politikom EU, kao i da Turska ne može biti jedina zemlja koja se suočava i bori sa migracijama. Kristerson iz Moderata je rekao da u Alijansi postoje različiti pogledi na migrantsku politiku, ali i da imaju osećaj da „Švedska propada“ jer je proces integracije vođen jako loše, dugo vremena.

Položaj političkih partija, tri nedelje pre izbora na svim nivoima, na društvenim mrežama:

Najjača partija na društvenim mrežama je partija Švedske demokrate. Ova partija je prvi put u merenjima javnog mnjenja izražena na izborima održanim 1998. godine kada je imala 0.4%. Pitanja kojima se ova partija bavi tokom ovih izbora su: Migracija, porast kriminala u društvu i pravda, zdravstvo i integracije. Najmanje se bave ekonomskim pitanjima. Od 2005. godine, kada je sadašnji predsednik Džimi Okerson izabran za predsednika uvedene su promene u partijski program i partija je od ekstremno desne, postala „blago“ desna partija, uključujući u svoj partijski program Osnovnu povelju o ljudskim pravima i nultu toleranciju na rasizam (jer je tokom početaka bilo nekoliko rasističkih ispada članova partije).

Druga politička partija po aktivnosti na društvenim mrežama je Socijaldemokratska partija koja je najveća (oko 90.000 članova) i najstarija (osnovana 1889. godiine) partija u Švedskoj. Trenutna Vlada je sačinjena od predstavnika ove partije i partije Zelenih. Na poslednjim parlamentarnim izborima Socijaldemokrate su osvojile 31%, a sada su po istraživanjima na 24%.

Na Facebook-u imaju 148590 pratilaca
Na Instagram-y imaju 9347 pratilaca
Na Twitter-y imaju 76433 pratilaca
Na Youtube-y imaju 3171 pratioca

Treći na društvenim mrežama su Moderati, trenutno druga po veličini partija, čija popularnost naglo opada.

Na Facebook-u imaju 95 054 pratilaca
Na Instagram-y imaju 15 689 pratilaca
Na Twitter-y imaju 97 260 pratilaca
Na Youtube-y imaju 2 518 pratioca

Četvrta po zastupljenosti je Feministička inicijativa, – radikalna feministička partija, osnovana 2005. godine, ali ona nije trenutno u vlasti u Švedskoj. Na izborima za Evropski parlament 2014. godine, osvojila je jedno mesto, i tako postala prva feministička partija u Evropskom parlamentu. Na izborima u Švedskoj su osvojile 3.1% i nisu prešle cenzus od 4%.

Peta partija po zastupljenosti na društvenim mrežama su Leva partija – koja podržava Vladu Švedske. Ova partija je prva partija u Švedskoj koja je u svoj program uvela termin feminizam 1997. godine. Ova partija je bila protiv pristupanja Švedske Evropskoj uniji i trenutno ima kritičan stav prema EU. Najviše se u ovoj kampanji bavi pitanjima zdravstva, klasnim razlikama, obrazovanjem i razvijanjem jednakosti.Na Poslednjim izborima 2014. godine imali su 5.7%, a sada po najnovijim merenjima imaju 9.5%.

Na Facebook-u imaju 91 432 pratilaca
Na Instagram-y imaju 16 692 pratilaca
Na Twitter-y imaju 63 139 pratilaca
Na Youtube-y imaju 1827 pratioca

Šesta partija na društvenim mrežama je Zelena partija. Ova partija je u Vladi Švedske. Na poslednjim izborima osvojili su 6.0% glasova i 25 mesta u parlamentu. Kao i mnoge druge Zelene partije ima dvojno rukovodstvo – Gustav Fridolin i Isabela Lovin. Po osnivanju i sve do 2008. godine bili su protiv EU. 2008. godine u program partije je unet neutralan stav prema EU. Zelena partija se zalaže za jače zalaganje i borbu protiv klimatskih promena i zaštitu životne sredine, kao i za decentralizaciju. Protivi se korišćenju nuklearne energije. Ovu partiju prate i afere: Ministar stanovanja i urbanog razvoja Mehmet Kaplan iz Zelene partije (2014-2016. godine), turskog porekla, podneo je ostavku kada je u javnost izašla njegova slika sa vođom švedskog krila krajnje-desničarske turske organizacije „Sivi vukovi. Jašri Kan visoki predstavnik partije (prim.aut.: pogledati ranije preglede nordijskih zemalja) odbio je da se rukuje sa novinarkom švedske televizije….

Glavna pitanja sa kojima se bavi Zelena partija na ovi izborima su zaštita životne sredine, jednakost i obrazovanje.

Na Facebook-u imaju 61 156 pratilaca
Na Instagram-y imaju 7 956 pratilaca
Na Twitter-y imaju 82 236 pratilaca
Na Youtube-y imaju 1478 pratioca

Sedma partija po popularnosti na društvenim mrežama je Centralna partija, koja zapravo u merenjima javnog mnjenja, posle Švedskih demokrata postiže najbolje rezultate. Na poslednjim izborima imali su 6.1%, a sada su na 10%. Ova partija je jedna od četiri u koaliciji Alijansa, koja je trenutno u opoziciji. Centralna partija se zalaže za EU , ali ne i za euro, zalaže se za zaštitu životne sredine i veću integraciju migranata, ali ne i za zaustavljanje dolaska migranata u Švedsku. Veliku popularnost partiji donela je i predsednica Emi Lof koja je izabrana u maju 2017. godine (tada je partija skočila na 13.3%). Tokom izborne kampanje bave se pitanjima zdravstva, obrazovanja i životne sredine, a vrlo malo ekonomijom.

Na Facebook-u imaju 50 344 pratilaca
Na Instagram-y imaju 8 437 pratilaca
Na Twitter-y imaju 49 487 pratilaca
Na Youtube-y imaju 1971 pratioca

Lineralna partija je osma po aktivnosti na društvenim mrežama, takođe jedna od 4 partije u Alijansi. Ova partija se jasno zalaže za ulazak Švedske u NATO i odustajanja od neutralnosti. Pro –EU i za uvođenje eura kao valute. Tokom izborne kampanje najviše se bave pitanjima obrazovanja, zdravstva i ekonomije. Na poslednjim izborima imali su 5,4%, a sada su po procenama na 6%.

Na Facebook-u imaju 27 983 pratilaca
Na Instagram-y imaju 6 046 pratilaca
Na Twitter-y imaju 65 425 pratilaca
Na Youtube-y imaju 895 pratioca

Hrišćanske demokrate su na devetom mestu po zastupljenosti na društvenim mrežama. Ova partija je osnovana 1964 godine iz protesta jer je tadašnja Vlada Švedske ukinula veronauku u školama. Započeli su proteste u celoj Švedskoj, ali nisu uspeli da promene odluku. Iako su hrišćanska stranka, zalažu se za pravo žena na abortus, mada ima vrlo malo i onih u partiji koji ne podržavaju ovakvu politiku. Izuzetno su naklonjeni EU. Trenutno su na osnovu ispitivanja ispod cenzusa, na oko 2,8%, a na poslednjim izborima bili su 4.6%

Na Facebook-u imaju 20 767 pratilaca
Na Instagram-y imaju 4 473 pratilaca
Na Twitter-y imaju 40 001 pratilaca
Na Youtube-y imaju 553 pratioca

https://www.expressen.se/tv/politik/debatten-2018-se-hela-expressens-partiledardebatt/ tekst o debati i ceo snimak debate
Analiza urađena na osnovu istraživanja Ipsos agencije. Komentari isključivo stav autora pregleda
https://www.vansterpartiet.se/politik/eu/ saopštenje od 17.avgusta –protiv EU politike
https://www.mp.se/om/partiprogram/varlden#6.2
https://www.thelocal.se/20180810/the-impact-of-swedens-summer-heatwave-drought-visible-from-space

Tokom leta, najvažnija tema u Švedskoj bili su šumski požari i vreme. Rekordno toplo leto u izazvalo je suše, ali i izuzetno loše prinose u poljoprivredi. Ove nedelje Evropski program za posmatranje zemlje – Kopernikus postavio je satelistke snimke delova Švedske, – komparativno – slika predela u leto 2017. godine i ove godine.

FINSKA

Izbori u Finskoj treba da se održe u aprilu 2019. godine. Ove nedelje objavljeni su rezultati najnovijih istaživanja podrške političkim partija koju je naručila medijska kompanija YLE a koje je sprovedeno u periodu od 9. jula do 7. avgusta 2018. godine.

Socijaldemokrtska partija Finske konsolidovala se i sada je na 21.2% podrške (prim.aut.: na poslednjim izborima 2015. godine imali su 16.6% ). Direktor istraživačkog centra koje je sprovelo istraživanje za ILE – Taloustutkimus – Tuomo Turja (Tuomo Turja) kaže da su Socijaldemokrate trenutno najpopularnija partija u Finskoj.

Nacionalna koaliciona partija (prim.aut.: u Vladi Finske) na osnovu istraživanja ima 19.8% (prim.aut. što je povećanje u odnosu na 2015. za 1.6%; na poslednjim izborima osvojili su 18.2%). Centralna partija (prim.aut. vodeća partija u Vladi Finske) trenutno ima 17.8% (prim.aut.: 2015 osvojili su 21.1%).

Partija Zelena liga po istraživanju trenutno ima podršku 13.6% birača (prim.aut.: veliki skok jer su 2015. godine imali 8.5%. Zelena liga ima 15 mesta u Finskom parlamentu i pored zaštite životne sredine i borbe protiv klimatskih promena zalažu se za istopolne brakove i uvođenje neutralnog roda u finski jezik (ono, umesto on ili ona), za EU)

Finska partija ima 8.7% podrške (prim.aut.: na poslednjim izborima imali su 17.6%, i bili su koalicioni partner u Vladi, ali su zbog raskola u partiji, zbog različitog gledanja na pitanja migracija, 19 poslanika ove partije prešlo u novi klub i formiralo partiju Plava reforma koja je sada u Vladi Finske). Plava Reforma ima 0.8% podrške na osnovu ispitivanja. Leva alijansa ima 7.7% (prim.aut.: na poslednjim izborima imali su 7.1%)Švedska narodna partija ima 4.3% (pri.aut.: na poslednjim izborima 4.9%. Ova partija koja predstavlja švedsku manjinu u Finskoj po prvi put nije u vlasti od 1979. godine. Švedski jezik je zvanični jezik u Finskoj, iako se njime služi samo mali procenat 5.4% švedske manjine.)Hrišćanske demokrate imaju 3.8% (prim.aut.: na poslednjim izborima 2015. godine 3.5%Istraživanje je sprovedeno na 2,452 ispitanika od 9. jula do 7 avgusta.

Ekonomija: Minsitar finansija Finske, iz Nacionalne koalicione partije (Partija je članica EPP, liberalno konzervativna partija nastala 1918. godine, pro NATO, EU, ali se zalaže i za prava gej populacije) Peteri Orpo (Petteri Orpo) kaže da se „ne može graditi jaka ekonomska pozicija, a da račun plaćaju buduće generacije, te da Finska mora zaustaviti akumulaciju javnog duga u naredne dve godine“.

Ministarstvo finansija je u sredu 15. avgusta predstavilo nacrt budžeta za narednu godinu. Prema nacrtu, predlog je da budžet iznosi 55.1 milijardu evra, a pretpostavlja se da će veliko opterećenje predstavljati javni dug za koji se procenjuje da bi mogao biti do 109 milijardi evra. „To je zaista velika cifra“, rekao je Opro na konferenciji za novinare. Iako je 55.1 milijarda eura za jednu milijardu manji budžet nego prošle godine, budžet za 2019. godinu će nastaviti da pokazuje deficit od 1.7 milijardi eura. Ministartvo finansija podvlači da je budžetski deficit oštro opao za 6.6 milijardi evra od momenta preuzimanja vlasti 2015. godine. Ministarstvo finansija predviđa da će BDP rasti 3% u 2018. godini i 2% u 2019. godini. Po mišljenju ministra, ekonomski rast će polako opadati kako populacija Finske stari. (prim.aut. Finska ima najveći porast % starih osoba u populaciji, posle Japana).

Nacionalna koaliciona partija i Socijaldemokratska partija nastavile su ove nedelje oštru debatu u vezi sa ekonomskim merama. (Prim.aut.: 2015. godine, kada je izabrana sadašnja Vlada Finske, nasledila je i velike ekonomske probleme . Vlada Finske na čelu sa premijerom Juhom Sipilom (Juha Sipilä) je 22 jula 2015. godine započela razgovore sa sindikatima i udruženjima poslodavaca u vezi sa prevazilaženjem problema koji su nastali na ekonomskom planu. Naime, zbog svetske ekonomske krize, zatim krize u EU zoni i nasleđene izuzetno loše ekonomske situacije nastale i delom zbog pada „Nokie“, koja je na početku činila čak 20% finskog izvoza, te nemogućnosti trgovine sa Rusijom i drugo, Vlada Finske je 2015. donela odluku, koja je počela da se sprovodi u leto 2016. godine. Odlukom se uvodi fiskalna devalvacija (interna devalvacija) smanjuju se plate do 5% do 2019. godine, troškovi socijalnih doprinosa se prenose sa poslodavca na zaposlene, smanjuje se iznos plaćenog odsustva usled bolesti, i povećava broj radnih dana za tri u godini – koji neće biti dodatno plaćeni . Broj nezaposlenih, naročito mladih u Finskoj je 2015. godine bio najveći od svih Nordijskih zemalja, ali je ove godine spao na 6.7% što je najniže od 2011. godine) .Predsednik Socijaldemokrata Finske Anti Rine (Antti Rinne) i Kale Jokinen (Kalle Jokinen) predsednik Nacionalne koalicione partije nastavili su ove nedelje oštru debatu u vezi sa ekonomskom politikom. Socijaldemokrate optužuju Nacionalnu koalicionu partiju za porast javnog duga i lošu ekonomsku situaciju jer u poslednjih 31 godinu, 27 godina su bili u vlasti. Jokinen se brani činjenicom da je ova Vlada od 2015. godine, svojim merama podigla produktivnost, zaposlenost i kompetitivnost, i srezala troškova za oko 1.3 milijarde eura. Rine je u izjavi u četvrtak 16. avgusta obećao da će povećati penzije koje ne dostižu 1400 evra mesečno. Jakinen je ovakve izjave nazvao populističkim, u vreme kada javni dug nastavlja da raste bez obzira na pozitivne ekonomske pokazatelje i situaciju u Finskoj.

Teuvo Hakarainen (Teuvo Hakkarainen) iz Finske partije (prim.aut.: pogledati raniju analizi nordijskih zemalja) kome je Finski parlament plaćao korišćenje saune kao stambenog prostora, tražio je dodatno vreme kako bi podneo izveštaj Finskom Parlamentu, koji je posle natpisa u medijima sproveo istragu. Ispostavilo se da je poslanik Hakarainen ovu jedincu delio sa još jednim poslanikom Finske partije, Vile Vehemaki (Ville Vähämäki) u periodu od 2013. do 2015. godine. Izveštaj je trebalo da bude dostavljen parlamentu u sredu 15. avgusta. (prim.aut.: Članovi finskog parlamenta izvan izbornih okruga Helsinki i Uusimaa imaju pravo na do 1.809 evra mesečno, bez poreza, za troškove nastale tokom obavljanja svojih službenih dužnosti. Poslanici iz Helsinkija ili Uusimaa, zauzvrat, imaju pravo na do 986 evra za nadoknadu troškova nastalih tokom obavljanja svojih službenih dužnosti.)

Autor analize : Sanja Šifliš