Načelstvo sreza novosadskog i izbeglička kriza 1938. godine

Pripajanje Austrije nemačkom Rajhu i postavljanjem pravnih osnova za progone Jevreja u Rumuniji označili su početak perioda nezamislivih ljudskih stradanja i tragedija koji su široj javnosti u današnjoj Srbiji uglavnom poznati preko romana Eriha Remarka. Zbog pomenutih spoljno-političkih okolnosti, jugoslovenske vlasti su tokom 1938. godine bile suočene sa složenom diplomatskom krizom kao i sa povećanim ulaskom na njenu teritoriju državljana Rumunije i Austrije koji su bili jevrejske veroispovesti.

Vlada Kraljevine Jugoslavije na čijem čelu je bio Milana Stojadinovića, se prema ovoj krizi vodila više pragmatičnim a manje etičkim normama računajući na postepeno promenu Versajskog sistema. „Stojadinović je bio veoma svestan ranjivosti države kojom je vladao, teškoća da se brane njene granice i nepouzdanosti vojne sile koju je za to imao…..Koristio je klasične elemente realističke spoljne politke: multilateralne saveze, bilateralne ugovore, regionalno balansiranje, blefiranje i, pre svega, ono što su sve zemlje u Evropi pokušavale – prebacivanje odgovornosti“.

Kako je Grad Novi Sad reagova na novonastalu krizu, koje su naredbe dobijali od viših vlasti i kojim tokovima su se kretale imigrantske struje delom možemo doznati iz predmeta koji se nalaze u okviru fonda Sresko načelstvo Novog Sad u Istorijskom arhiva Grada Novog Sada.

Prema članu 82. Ustava Kraljevine Jugoslavije iz 1931. godine uprava se vršila preko banovina, srezova, opština i slobodnih gradova. Samoupravni grad Novi Sad, koji je ujedno bio i centar Dunavske banovine, imao je uređen senat, gradskog kapetana i sreskog načelnika. Srez novosadski obuhvatao je opštine: Bački Jarak, Begeč, Despot Sveti Ivan(današnje Despotovo), Gložan, Nove Šove(današnje Ravno Selo), Novi Futog, Kać, Kisač, Kulpin, Pašićevo(današnje Zmajevo), Bački Petrovac, Rumenku, Stare Šove(današnje Ravno Selo), Stari Futog, Stepanovićevo i Temerin. Po Zakonu o opštinama iz 1933. godine državna uprava je vršila nadzor nad samoupravnim poslovima opštinskih organa i nad poslovima opšte uprave preko sreskog načelnika.

Kraljevska banska uprava Dunavske banovine obavestila je 1. janura 1938. godine Načelstvo sreza Novog Sada da će se u Rumuniji primenjivati „prema Jevrejima represivne mere tako da će sigurno veliki broj jevreja napustiti zemlju. Vrlo je verovatno da će veliki broj ovih doći odnosno nastojati da se prebaci u našu državu. Kako se saznaje bugarska vlada već je izdala naređenje područnim vlastima da ta lica ne puštaju u Bugarsku, pa će sledstveno tome biti još veći priliv jevreja u našu državu. S toga izvolite narediti najhitnije svima vlastima kojima je poveren neposredni nadzor nad granicom da pojačaju nadzor na celoj graničnoj liniji kako bi se sprečilo ne samo legalno već i nelegalno prelaženje jevreja iz Rumunije u našu državu. Ali ako bi ipak nekome uspelo da se i pored svih mera predostrožnosti prebaci u našu državu izvolite izdati kod područnih vlastima naređenje da se bezuslovno vrate u državu iz koje bi došli“.

Ova upozorenja su bila sasvim osnovana jer dolaskom na vlast vlade Oktavijana Goge i Aleksandra Kuze krajem decembra 1937. godine zvanični Bukurešt će započeti aktivnu diskriminatorsku politiku prema svojim državljanima jevrejske veroispovesti. Kralj Karlo II je 21. januara 1938. godine potpisao dekret koji propisuje reviziju rumunskog državljanstva za građane jevrejske veroispoveti. Ministar pravde Radulesku-Mehdinti naveo je da je vlada morala da reaguje zbog jevrejske invazije koja se zbila posle ujedinjenja rumunskih kneževina 1859. godine. Kakve su namere ove vlade bile najbolje ilustruje tvrdnja Oktavijana Goge da 250000 ili čak 500000 jevreja su ilegaci u Rumuniju.

Padom ove vlade 10. februara 1938. godine i uvođenjem ličnog režima kralja Karla II otvoreni progoni Jevreja će biti na kratko zaustavljeni ali koketiranje kralja Karla II sa anti-jevrejskom politikom je nastavljeno. Iako je Karlo II na svečanoj sednici povodom obnarodovanja novog ustava 27. februara 1939. rekao „da će novi ustav omogućiti plodan rad za otadžbinu i pružiće svakom građaninu da iskoristi sve svoje snage za opšte dobro“. Ovim pravnim aktom sticanje rumunsko državljanstvo je definisano „na one koje su ga sticali na osnovu rase i na one koji su ga stekli na osnovu mesta življenja“. Jasno je bilo da su pravno utemeljene polazne osnove koje će od Jevreja napraviti građane drugog reda.

Da bi se spremile za ovu krizu jugoslovenske vlasti su preduzele sledeće mere: „pooštravanje kontrole na granicama i uvođenje posebnih uslova za dobijanje boravišnih dozvola i prolaznih viza za jevrejske izbeglice bili su uobičajeni početni koraci koje su preduzimale mnoge evropske države. Za takvim merama posegnula je i vlada dr Milana Stojadinovića, koji je nastojao da uspostavi i održava dobre odnose sa opasnim susedima, fašističkom Italijom i od 1938. godine Trećim rajhom koji je pošle anšlusa izbio na severozapadne jugoslovenske granice“.

Ubrzo je stiglo i obaveštenje od Banske uprave prema Gradu Novom Sadu da se „ne može puštati vest o navodnim poduzetim merama protiv Jevreja o Rumuniji“. Tri meseca kasnije Banska uprava je ponovila naredbu o zabrani pisanja o zakonu protiv Jevreja u Rumuniji. Međutim, bez obzira što je država rešila da medijski ignoriše krizu, jasno je bila namera da se poduzmu određeni konkretni koraci radi sprečavanja ulaska rumunskih državljana jevrejske veroispovesti u Kraljevinu Jugoslaviju.

Tako je „na interministerijelnoj konferenciji, održanoj u Ministarstvu inostranih poslova donet zaključak da se izrade naročiti listići, koje će naše pogranične vlasti lepiti u pasoše Rumunskih državljana i, lica, koja dođu iz Rumunije na istoj strani,na kojoj udaraju pečat ušao. Pored usmene opomene od strane organa pogranične vlasti, da u roku od 24 časova imaju biti javljeni mesnoj policijskoj vlasti, isti organ zalepiće i listiće u pasoše ovih lica, na kojima će biti ova opomena oštampana na četiri jezika. Pošto se listić zalepi, udariće pogranični organ pečat „ušao“ i to tako, da polovina pečata zahvati listić,a druga polovina pasoški list. Po sebi se razume da će naše pogranične vlasti u duhu ranijeg naređenja Jevreje ma čijeg državljanstva, koji imaju domicil u Rumuniji, vraćati odmah sa granice u zemlju, odakle su i došli, bez obzira da li imaju našu ulaznu vizu ili nemaju, a listiće lepiće u pasoše samo onih putnika, koje puste da uđu u našu Kraljevinu jer nisu Jevreji ili ne mogu da ocene da li su jevrejske vere. U vezi prednjeg naređenja, pograničnim vlastima, naše mesne vlasti biće dužne da svakog putnika, koji stigne iz Rumunije da prilikom prijave, odnosno „traženja dozvole boravka“, saslušaju o cilju dolaska, zanimanju, gde mu je domicil, koliko se misli ovde baviti i tom prilikom, da utvrde koje je vere, pa u slučaju da je lice Jevrejin ; saopšte mu, da je dužno da napusti odmah našu Kraljevinu, o čemu će se vlasti starati da se to saopštenje i izvrši osim osobitih slučajeva kad budu vlasti izveštene, da je dozvolilo Ministarstvo unutrašnjih poslova iznimno dolazak“.

Da su se vlasti prilagođavale promenama situacije svedoči i ova naredba : „U poslednje vreme, usled novih događaja u Rumuniji, mnogi su Jevreji izbegli u druge države i pokušavaju, inače sa ispravnim pasošima da uđu u našu zemlju. Međutim kako naša pretstavništva odbijaju da viziraju pasoše Jevrejima sa domicilom u Rumuniji, mnogi a naročito rumunski i poljski Jevreji, pokušaju da se iz raznih severnih država Švedska, Finska, Litva i dr. gde će da organizuju grupna turistička putovanja za razne države, pa i za našu Kraljevinu kolektivnim pasošim – uvuku u našu zemlju i ovde da ostanu. Dostavljajući prednje, moli se Banska Uprava – Uprava grada Beograda – za naređenje područnim nadležnim vlastima da najstrožije obrate pažnju na lica o kojima je reč, kako nebi kao turiste,koji dođu kolektivnim pasošima, bilo željeznicom ili parobrodom, ostali u našoj zemlji i na taj način izigrali do sada postojeće naređenja u pogledu postupka sa Jevrejima iz Rumunije.“

Koliko su restriktivne bile vlasti u smislu odobravanja ulaska u Jevreja iz Rumunije i Jugoslaviju doznajemo i poverljivog dopisa Banke uprave prema sreskom načelniku Novog Sada u kojem ga obaveštavaju da je do 2. aprila 1938. godine izdano rumunskim Jevrejima 24 odobrenja za dolazak na kraće vreme u Jugoslaviju.

Dok se situacija u Rumuniji odvijala svojim tokom, nakon anšlusa Austrije bilo je jasno da će nastati nova imigrantska kriza. Kao i na primeru Rumunije, sreski načelnik je dobio poverljivu naredbu od Banske uprave da „ne pusti u štampu ništa o austrijskim jevrejima sa našom zemljom i Italijom. Isto ne pusti ništa o putovanjima austrijskih jevreja“.

„Ulazak Austrije u sastav Trećeg rajha i početak otvorenog, brutalnog progona austrijskih i nemačkih Jevreja posle „Reichskristalnacht-a“ (9/10. novembar 1938. godine), od početka kombinovanog sa pritiskom za „iseljavanje“ (praćeno iznuđenim „jevrejskim novcem“, obuhvativši prvenstveno one slojeve jevrejskog stanovništva koji su bili sposobni da „iskupe“ svoju slobodu i kako će se pokazati živote iznuđenim odricanjem od celokupne imovine), pokrenuli su na put u neizvesnost stotine hiljada ljudi. Egzodus austrijskih Jevreja započeo je punom snagom još tokom leta 1938, tako da je u kratkom vremenu između anšlusa i početka rata iz zemlje otišlo 80.000 lica“.

Da su jugoslovenske vlasti spremno dočekale ovaj zaplet svedoči i činjenica da su već 15. marta, to jest samo 48 časova po ulasku vermahta u Austriju, stigla i prva upustva za postupke prema imigrantima iz Austrije:

„Povodom primljenih vesti o događajima u Austriji na osnovu čl. 1 Zakona o unutrašnjoj upravi, naređujem :

1/ Da se dvovlasnicima na Jugoslovensko-Austrijskoj granici ne čine nikakve smetnje niti ograničenja prilikom prolaza;

2/ U slučaju da iz Austrije pređu na našu teritoriju vojna lica,razoražati ih i uputiti ih u Varaždin Komadantu mesta;

3/ Zamoliti Gospodina Ministra Inostranih poslova,da izda uputstva Kraljevskom Poslanstvu u Beču i konzulatima u Gracu i Celovcu da izdavanje viza za našu Kraljevinu ograniče na najhitnije i najvažnije slučajeve,a krajnjim levičarima,komunistima i Jevrejima ni u kom slučaju,da ne daju vize;

4/ organi naše granične službe, da savetuju lepim načinom civilna lica koja dođu na našu granicu, da se vraćaju natrag ako to ne pomogne onda krajnje, levičare, komuniste i jevreje da ne puste ni u kom slučaju u našu zemlju, već da ih vrate natrag, a ostale da upućuju u Varaždin, gde imaju da budu pod paskom organa unutrašnje Uprave; svim civilnim licima koja imaju rodbine u drugim mestima naše Kraljevine može se odobriti boravak kod rodbine ako isti ne bi imao nikakav politički smisao.Trgovcima koji po Konvenciji imaju prava putovanja u našu zemlju ne praviti nikakve smetnje za slobodan ulazak i kretanje ako nisu krajnji levičari,komunisti ili jevreji;

5/ našim državljanima, koji žele da idu u Austriju ne činiti nikakve smetnje; •

6/ zamoliti Gospodina Ministra vojske i Mornarice da naredi pojačanje ljudstva granične trupe i pojačanu službu, kordiniranu sa organima žandarmerije, kao i postupak u smislu prednjeg;

7/ Komandantu žandarmerije narediti, pojačanje ljudstva na granici i pojačanje službe u vezi sa organima granične trupe a isto tako i postupak organa žandarmerije u smislu ove naredbe.

Po nalogu Gospodina Ministra, Ministarstvu je čast prednje dostaviti radi znanja s molbom, da izvolite odmah narediti područnim Vam graničnim vlastima postupak u smislu tač. Z, 4 i 5 prednje naredbe za slučaj, da koji Austrijski državljanin pokuša ući u našu zemlju preko granice Vaše banovine. O svakom ulasku u našu zemlju ili pokušaju prelaza, odmah treba telefonom izvestiti Ministarstvo unutrašnjih poslova“.

Ovo naređenje je 28. marta dobilo dopunu da „austrijske Jevreje, bez obzira čiji su državljani, ne puštaju u našu zemlju, već da ih bezuslovno vrate natrag“.

Da i pored restriktivnih akcija jugoslovenskih vlasti ovakva politika nije davala rezultata svedoči i ovaj dopis Banske uprave: „Ministarstvo unutrašnjih Poslova primilo je od pouzdane strane obaveštenje da se veliki broj imućnih Jevreja iz Austrije delimično potajno delimično uz veliko mito prešao u Mađarsku te da se tamo kriju kod mađarskih jevrejskih porodica. Mnogo takvih Jevreja, krije se u Mađarskoj u neposrednoj blizini naše državne granice. Verovatno je da mnogim Jevrejima uspelo da se na isti način preko Mađarske ili neposredno iz Austrije prebace u našu državu i da se kriju kod, židovskih porodica u našoj zemlji bez dozvole boravka naših vlasti. Ministarstvo preporučuje područnim vlastima da obrate strogu pažnju na strance na njihovom području, da po potrebi izvrše reviziju odobrenja za boravak a naročito pažnju, da posveta jevrejskim porodicama, kako ove nebi prikrivale strance u svojim kućama.“

Banska uprava je 30. juna 1938. godine poslala izveštaj o bezbednosnoj situaciji na granici kao i nemačko obrazloženje za raseljavanje Jevreja koji su živeli u blizini državne granice: „Nemačke vlasti uklanjaju sve Jevreje sa austromađarske granice u dubini od 15 km. Upravo oni su već svi uklonjeni, najčešće nasilno odvedeni,tako da ih u graničnom pojasu više i nema. Kao razlog ovom postupanju navodi se gotovost Jevreja, da budu u svačijoj službi, po svom internacionalnom nastrojenju i lakomosti za novac, naročito sad kad se tako loše sa njima u Austriji postupa,a državne granice-ma i prema prijateljima treba da su bezbedne.“

Vremenom prostor za manevar progonjenim Jevrejima se smanjivao: „Komesar pogranične i železnič. policije u Đevđeliji izveštava da je Grčki pogranični komesar izvestio da je dobio naređenje od svog Ministarstva po kome je dozvoljen ulazak i tranzit u Grčku svima Jevrejima stranim državljanima izuzev samo Jevrejima iz Nemačke. Povodom ove mere grčkih vlasti naređuje se da se do daljeg naređenja zabranjuje izdavanje tranzitnih viza Nemačkim državljanima Jevrejima koji imaju tranzitne vize Grčkih konzularnih vlasti za putovanje u Grčku preko naše države nedozvoljava se tranzit preko naše Kraljevine već ih sa granice treba vratiti u onu zemlju iz koje su doputovali. Pogranične vlasti shodno gornjem imaju ove Jevreje sa granice odmah vratiti natrag a ostale vlasti u koliko bi koji od njih uspeo proturiti se u unutrašnjost imaju ga otstraniti iz zemlju“.

Slična situacija se odvijala i na jugoslovensko-italijanskoj granici : „Povodom obaveštenja Komesarijata željezničke i pogranične policije na Sušaku da Italijanske vlasti vraćaju u glavnom Jevreje bez obzira na državljanstvo kao i sva ona lica-bez obzira na državljansto i veru koji nemaju dovoljno sredstava za život. Ministarstvo naređuje da se do daljnjeg naređenja ne propuštaju u našu državu niti da se izdaju tranzitne vize. Poljskim državljanima Jevrejima kao ni u opšte svima onima licima koji nisu u stanju da dokažu da pri sebi imaju toliko – novčanih sredstava pomoću kojih će se izdržavati za vreme proputovanja kroz našu Kraljevinu kao i za eventualni povratak iz naše države da one zemlje iz koje su pošli u slučaju da ih država u koju se tranzitiraju nebi htela da primi-kako bi se na taj način izbeglo da ova lica padnu na teret naše Države“.

Banska uprava je poslala 5. avgusta dopis sreskom načelstvu u kojem je tražena pooštrena politika kontrolisanja ulaska stranaca u Jugoslaviju : „Moli se ujedno Uprava da na svome području odmah izvrši raciju i ukoliko zateče neko lice Jevreja kojio ilegalno boravi u našoj zemlji da ga odmah protera preko granice i izvesti. Jevrejima koji tranzituju bez prava zadržavanja u našoj zemlji čim uđu u državu shodno naređenju pogranične vlasti preko koje budu ušli ima oduzeti putne isprave i iste im imaju biti na izlaznoj stanici preko koje budu napuštali državu, uredno i na vreme uručene, te da se ni u kome slučaju ne dese, da ovi Jevreji na izlaznim stanicama moraju,ma i najmanje čekati uručenje oduzetih isprava. Ovu kontrolnu službu vršiti na najpodesniji i najsigurniji način kako se putne isprave nebi zaturile već na vremena na izlaznim stanicama kako je gore izloženo uručene. Ujedno se naređuje da na svom području odmah izvršite svestranu raciju, te u koliko bi zatekli neko lice-Jevreja-koji ilegalno boravi u našoj državi istog odmah proterate iz zemlje“.

Da je u Novom Sadu postojala živa aktivnost na prihvatu jevrejskih prognanika iz okolnih zemalja svedoči i ovaj izveštaj: „Gospodin Ministar pravde dostavio je Gospodinu ministru unutrašnjih poslova pismo sledeće sadržine: U poslednje vreme od kada je Austrija ujedinjena sa Nemačkom i od kada su nemački rasni zakoni prošireni takođe na teritoriju bivše Austrije i odkada su nastupila u Austriji proganjanja jevrejskog stanovništva-opaža podređeno mi Ministarstvo pravde da se broj brakova naših državljana sa područja Apelacionog suda u Novom Sadu, gde je na snazi građanski brak, sa inostrankinjama jevrejske veroispovesti nesrazmerno povećao. Kao muške bračne strane ne ispunjavaju naši državljani samo Jevrejske veroispovesti nego i drugih hrišćanskih konfesija. Kod toga pada u oči da nastupaju inostrankinje-jevrejke-kao bračne strane različitih zanimanja, boljih društvenih položaja koje nisu u nikakvom srazmeru sa zanimanjem i društvenim položajem njihovih bračnih drugova. Osim toga je razlika u starosti mnogo puta direktno upadljiva, pošto je mnogo puta muška bračna strana koja je naš državljanin,za deset ili još više godina mlađi od druge bračne strane-jevrejke. Podređeno mi Ministarstvo pravde je došlo do uverenja da sa ima prednje povećanje brakova naših državljana sa inostrankinjama-jevrejkama-objasniti time da hoće inostrankinje-jevrejke steći naše državljanstvo udadbom za naše državljane, što im je na zakoniti način omogućeno s obzirom na odredbu § 5 i 10 našeg zakona o državljanstvu. Kao što sam već gore izneo je razlika u pogledu starosti, društvenog položaja i imovnog stanja među bračnicima tako velika, da se ne može očekivati da bi bilo ovako zaključeni brakovi trajni, što je baš svrha braka, nego su zaključeni jedino u cilju da se stekne naše podanstvo.Čim je pitanje državljanstva pred našim vlastima definitivno rešeno, da se bračnici razvedu što im je lako moguće s obzirom na odredbe postojećeg zakona o bračnom pravu na području Apelacionog suda u Novom Sadu ali i sa posledicom da inostranke zadrže naše podanstvo premda je bio brak razveden“.

Kratkim pregledom razvoja situacije u prvih šest meseci 1938. godine jasno je da su sve ove naredbe imale reperkusije i na svakodnevni život. Načelstvo sreza novosadskog je 30. jula 1938. godine uputilo oštro upozorenje svim opštinama i žandarmerijskim stanicama: „Napominjem opštinskim upravama da budno paze nas strane državljane Jevreje koje dolaze bespravno na našu teritoriju i stanuju krišom po Jevrejskim kućama naših Jevreja. Ako se na Vašoj teritoriji pojavi koji Jevrejin bez prava na boravak to izvolite ga smesta proterati u državu iz ko je je došao; U slučaju pojave kakvih slučajeva odgovorni službenici i pretsednik opštine i beležnik će odgovorati po Zakonu“.

Nakon pobrajanja naredbi, pozivanja na zakone, definisanja određenih mera i postupaka, dokumenta otkrivaju i sudbine ljudi koji su se našli na udaru vetrova sudbine koji su hujali Evropom. Na ovom mestu, mora se napomenuti da su jugoslovenske organizacije, pored velikog pritiska moćne Nemačke, između 1938. i 1940. uspele da zbrinu 3210 jevrejskih lica. Jedan od dokumenta koja svedoči o tom vremenu je i ovaj:

„Čast mi je izvestiti da je prilikom revizije stranaca u Petrovgradu, kod ovd. stanovnika Berković Jenea pronađeno 3 Jevreja strana državljana iz Nemačke odnosno Austrije, koji bespravno borave u našoj zemlji i to : Nakler Reghard, po zanimanju trgovac sa pasošem br.22/R/268/35 izdatim u Berlinu 21 maja 1935 god. žena mu Hedvig rođ.Knopf, domaćica sa pasošem br.130/R/301/35 izdatim u Šarlotenburgu 13 juna 1935 god. i Sigfrid Grosman po zanimanju trg.putnik sa pasošem A.BR. 49071 izdatim u Beču 4 januara 1934 god. Iz pasoša se vidi da su Nakler Reghard i, žena mu Hedvig odjavljeni za Nemačku 29 juna 1938 god. pod Dos.br. 460/1 od strane Uprave policije u N.Sadu, a Sigfrid Grosman ima vizu našeg Generalnog Konzulata pod br…15227 od 8 novembra 1937 god, na 6 šest meseci, koja mu je istekla 8 juna t.g. Ni jedno lice. nema dozvolu boravka, niti su prijavljeni ovom Pretstojništvu, već su se ilegalno nastanili u Petrovgradu posle lutanja po pojedinim mestima naše države. Sva tri lica sprovode se danas Komesarijatu pogranične policije u Suboticu radi prebacivalja preko granice s molbom, da ako ih mađarske vlasti natrag u našu državu budu sprovodili Upravi policije u Novom Sadu, radi prebacivalja u Nemačku. O prednjem mi je čast obavestiti Kraljevsku Bansku. Upravu radi znanja, a Komesarijatu se sprovode označena lica radi prebacivanja preko granice i izveštaja o učinjenom.- – Kr.Banska Uprava se moli da o prednjem obavesti raspisom sve vlasti u zemlji radi proterivanja imenovanih ako se vrate“

Da se status Jevreja i u Mađarskoj polako pogoršavao svedoči i sledeći dokument „Na teritoriji grada Petrovgrada pronađen je mađarski državljanin po narodnosti jevrejin Rajner Gabor Ištvan, po zanimanju trgovački pomoćnik rođen u Prigrevici Sv. Ivan, apatinskog speza, 1911 g. ,oženjen sa Eritom r.Lsevski, nemicom, rođena u Berlinu 1909 g., sa kojom se je venčao u Budimpešti 1933 g.Rajner Gabor Ištvan, kao i žena mu Erita nemaju nikakvih isprava, već su ilegalno noću 22 jula t. g. prešli granicu kod Bezdana, odakle su otišli u Sombor, zatim u Osijek, gde je Rajner Gabor Ištvan preko jednog svog poznanika izvadio izvod iz matice rođenih, sa kojim bi hteo dokazati da je Jugoslovenski državljanin. Iz Osijeka je otišao za Novi Sad gde ga je navodno jevrejska opština trebala uputiti šta treba da radi, koja mu je pak rekla da dođe u Petrovgrad pošto je navodno njegov otac i deda bio nadležan ovde Z. avgusta o. g. popodne stigao je Rajner sa ženom u Petrovgrad obraćajući se ovd. jevrejima za pomoć, koju je i dobio od ovd. stanovnika Štajner Dežea, priv.činovnika u sumi od 200 din. Na saslušanju Rajner je izjavio da je još kao dete od 6-7 god. otišao sa roditeljima u Budimpeštu, gde je sve dosada boravio, ali ga je budimpeštanska policija pre 45 dana pozvala i usmeno mu je saopštila da mora napustiti Mađarsku i otići u Jugoslaviju, pošto ga mađari ne smatraju za svog državljanina. Sproveden je navodno do granice i vozom prebačen u Jugoslaviju, ali su ga Jugoslovenske vlasti odmah vratile natrag.Posle 15 dana boravka u Budimpešti ponovo ga je pozvala policija i saopštila mu je, da ima ponovo napustiti Mađarsku,što je on i učinio došavši vozom do Baje, gde mu je pogranična policija dala uputstva kako da se ilegalno noću prebaci u Jugoslaviju. Kako imenovani nije jugoslovenski državljanin, jer mu se otac i sada nalazi u Budimpešti, to je isti od strane Pretstojnika gr.policije u Petrovgradu sproveden sa ženom Eritom komesaru željez.i pogr. policije u Subotici radi prebacivanja preko granice“.

Da su se dosledno sprovidile naredbe o kontroli kretanja starnih državljana dokazuje i obaveštenje Kraljevske banska uprava Dunavske banovine o tranzitnim putnicima koji nisu napustili našu zemlju: „Čast mi je podneti izveštaj, da prema proveri preko izlaznih Komesarijata, sledeći tranzitni putnici, za koje postoji sumnja da su Jevreji,nisu napustili našu zemlju:

HEHT EMERIK sa engleskim pasošem br.97860,rođen 1909.god. po zanimanju trgovac, poseduje tranzitnu vizu našeg Pretstavništva u Jerusalimu br. 97860 od 20.1.1938 god. važeću 6 meseci.
Dr.REISZ JOSIF, sa rumunskim pasošem br.265747 iz Temišvara, rođen 1895 god.po zanimanju lekar.
TAMAS-TASMAN DIMITRIJE sa rumun. pasošem br.241473 iz Turn-Severina, izdat 7.VII.1938 god.po zanimanji advokat,star 29 g.
Dr. RASVAN NIKOLAE sa rumun. pasošem br.265252 izdat 11.V.1938 god. u Bukureštu, star 55 god.
PEŠEL ERIKA rođ. VAIS sa nemačkim pasošem br.137/38 izdatim 5.7.1938 god.od nemačkog konzula u Temišvaru.
VERTEŠ VILHEM sa rumun.pasošem br.255610 iz Arada.
BERTA ABRAHAM supr.ABRAHAMA HERC EUGENA sa rumun. pas. broj 178771 iz Lvova.
CIMGRUND ADOLF OTO sa nemačkim pasošem br.145 iz Oberusela u Nemačkoj monter,rođen 1912 god.
MERKLER- DEZIDERIu sa rumun. pasošem br. 252963 izdat 30.IV.1938 god. u Temišvaru,činovnik, rođ.1899 god.
Dr.VILKOVITS ADALBERT sa rumun. pasošem br. 270104 izdat 8.7.VII. 1938 god.u Satu Mare, po zanimanju lekar,40 godina star.
LIBERMAN VIKTOR sa rumun.pasošem br. 226981 izdat 4.VIII.1937 Temišvaru,činovnik, rođ.1895 god.
KNEZLER AURELIJA sa švajcarskim pasošem br.956413 izdatim u Kolomeji i našom Tranzitnom vizom br.3568 od 19.VII.1938. izdatim od našeg Pretstavništva u Varšavi.

Svima je u pasoše udaren pečat : ”TRANZIT BEZ PRAVA NA ZADRŽAVANJE neposredno ispod ulaznog pečata Komesarijata.“ Nažalost, u ovom istraživanju nisam uspeo da otkrijem dalju subdbinu ovih ljudi.

Nakon Kristalne noći jugoslovenske vlasti su ponovo modifikovale propise o izbeglicama. Već 14. novembra Ministarstvo unutrašnjih poslova dostavilo je Ministarstvu spoljnih poslova stavove o novoj situaciji i postupcima prema jevrejskim prinudnim putnicima, zasnovane na nameri da se ponovo izbegne zameranje moćnom susedu, ali i da se pokuša skretanje izbegličke plime na drugu stranu. Vlada je 1. decembra 1938. godine donela odluka da Jevrejima iz Nemačke, Poljske, Rumunij, Italije, Austrije, Čehoslovačke i kao i njihovim srodnicima iz Palestine se ne može izdati ni ulazna ni tranzitna viza bez posebnog odobrenja Ministarstva unutrašnjih dela.

Ova dokumentima su posvedočila o nevoljama i mukama iz 1938. godina a već sledeće godine izbiće Drugi svetski rat koji će proizvesti nezamisliva ljudska stradanja i materijalna uništavanja.

Sažetak: Pripajanje Austrije nemačkom Rajhu i postavljanjem pravnih osnova za progone Jevreja u Rumuniji označili su početak perioda nezamislivih ljudskih stradanja i tragedija. Zbog pomenutih spoljno-političkih okolnosti, jugoslovenske vlasti su tokom 1938. godine bile suočene sa složenom diplomatskom krizom kao i sa povećanim ulaskom na njenu teritoriju državljana Austrije i Mađarske koji su bili jevrejske veroispovesti. Kako je Grad Novi Sad reagova na novonastalu krizu, koje su naredbe dobijali od viših vlasti i kojim tokovima su se kretale imigrantske struje delom možemo doznati iz predmeta koja se nalaze u fonda broj 174, Sresko načelstvo Novog Sad, koji se nalazi u Istorijskom arhivu Grada Novog Sada.

Milan Stojadinović: politika u vreme globalnih lomova : priredio Miša Đurković, Beograd 2011, str.59
Prof. dr Aleksandar B. Đurđev, Lokalna Samouprava, Novi Sad 2003. str.67
vidi, dr Jovan Jagedić, Administrativni pregled za sva pravna područja Kraljevine Jugoslavije, 1930
IAGNS, F.174, 1/38
Radu Ioanid, The Holocaust in Rumania-The destruction of Jews and Gypsies Under the Antonescu regime, 1940-1944, Chicago 2000, 18
Pravda od 28.02. 1938. godine,8
Radu Ioanid, The Holocaust in Rumania,19
Milan Ristović Jugoslavija i jevrejske izbeglice 1938-1941 , Istorija 20. veka, 1, 1996, str. 27
IAGNS, F.174, 28/38
IAGNS, F.174, 485/38
IAGNS, F.174, 4/38
IAGNS, F.174 8/38
IAGNS, F.174 431/38
IAGNS, F.174 341/38
Milan Ristović Jugoslavija i jevrejske izbeglice 1938-1941 , Istorija 20. veka, 1, 1996, str. 27
IAGNS, F.174 11/38
IAGNS, F.174 390/38
IAGNS, F.174 497/38
IAGNS, F.174 1017/38
IAGNS, F.174 1184/38
IAGNS, F.174 1241/38
IAGNS, F.174 1272/38
IAGNS, F.174 1314/38
IAGNS, F.174 1195/38
Milan Ristović Jugoslavija i jevrejske izbeglice 1938-1941 , Istorija 20. veka, 1, 1996, str. 25
IAGNS, F.174 1195/38
IAGNS, F.174 1304/38
Milan Ristović Jugoslavija i jevrejske izbeglice 1938-1941 , Istorija 20. veka, 1, 1996, str. 25

Autor analize : Petar Đurđev