fbpx

Марко Зани – политички профил италијанског европарламентарца

07/11/2018
Аутор :
Анализе/Биографије

Виспрен, скроман, ненаметљив, одлучан, озбиљан … само су неке од квалификација, па и епитета путем којих политички сарадници и противници описују профил младог и перспективног италијанског политичара и посланика у Европском парламенту, Марка Занија (Marco Zanni). Са друге стране, Занијевом менталном склопу, његови критичари, озбиљно замерају склоност према неконзистентним правцима политичког деловања, које би поједини аналитичари могли да детерминишу, као модел присуства неопходне „прагматичке свести“ у „филигрански“ дефинисаној способности једног образованог човека да разуме потребе бирачког тела у својој изборној јединици, али и интересе „државне“ и „наддржавне“ политике које заступа.

Посебан спецификум Занијевог политичког профила састоји се и у постојању својевсрне симбиотичке релације између та два „прагматичка капацитета“ у професионалном и менталном склопу личности наведеног политичара. На самом почетку овог излагања, изразили смо уверење да је Марко Зани изузетно перспективан политичар, а дато уверење о политичко-професионалном потенцијалу поменутог „европарламентарца“ деле многи угледни и искусни академски и политички мислиоци нашег доба у Италији, али уопште и у Европској унији, па и у Србији.


Биографија и образовање Марка Занија


Марко Зани рођен је у малом насељу Ловере (5194 становника према статистичким подацима из 2017. године), које истовремено представља општину-комуну у Округу Бергамо, тј. административној јединици Ломбардије, односно једном од двадесет италијанских региона. Занијеви родитељи и данас живе у Ловереу.
Након завршене основне школе у свом родном месту, јула 2005. године, завршио је и средњошколски Лицеј у Ловереу, односно Класичну гимназију „Децио Ћелери“ (Liceo Decio Celeri), где је показао запажене резултате из наставних предмета: уметност, друштвене и хуманистичке науке, те спорт. На описани начин стекао је матуралну диплому поменутог лицеја, чиме је успешно окончао средњошколски образовни процес.

У периоду од 2005. године до 2008. године, студије је наставио у оквиру академског ангажмана на престижном Пословном универзитету „Луиђи Бокони“ (Luigi Bocconi) у Милану, где је из програмског наставног домена економије, као своје изборне студијске сфере, стекао диплому из области пословног управљања. Заправо, у описаном периоду Зани се у потпуности посветио студијским истраживањима из области економских наука.

Након завршениих основних студија на Бокони универзитету у Милану, Зани је крајем 2008. године уписао постдипломске студије на чувеном Образовном институту ЕСАДЕ (ESADE – Escola Superior d’Administració i Direcció d’Empreses) у Барселони, чија професионална делатност функционише у оквиру стратешког партнерства са Универзитетом Рамон Лул (Universitat Ramon Llull). Институт ЕСАДЕ је, заправо приватна римокатоличка језуитска образовно-просветна установа, у којој је Зани у наредне две године похађао дипломске академске студије у оквиру њене Пословне школе. Управо, у датој установи стекао је академску диплому мастера из области међународног менаџмента у новембру 2010. године.
У току студија на Бокони универзитету, као и на Институту ЕСАДЕ, Марко Зани објавио је неколико запажених чланака, научних радова и научно-истраживачких студија из области макроекономских теорија и банкарског система у савременом добу и то у веома истакнутим дневним и периодичним часописима и порталима на Интернету, попут „Њујорк тајмса“ (The New York Times), „Макрополиса“ (MacroPolis), „Ајриш економи“ (The Irish Economy), и других. Управо, из датих разлога, Марко Зани одликован је Бронзаном медаљом за заслуге Италијанској републици, 2006. године.


Професионална делатност Марка Занија


Одмах након стицања дипломе мастера из економске научне области међународног менаџмента, дакле у новембру 2010. године, Зани је засновао радни однос у банкарском систему, тачније у банци Интеза Санпаоло ЦИБ (Intesa Sanpaolo CIB), у статусу финансијског аналитичара.

У фебруару 2012. године добио је нови професионално-пословни ангажман, поново у оквиру банкарског система Интеза банке Санпаоло, али у статусу финансијског аналитичара у банкарском Одељењу за заједничка улагања Банке ИМИ (Intesa Sanpaolo’s investment bank), која је, заправо супсидијарни сегмент банкарског конгломерата Интеза, специјализован за инвестиционо банкарство и тржиште капитала, односно хартија од вредности, чији је рок доспећа преко годину дана.

У датом периоду Зани је објавио неколико чланака из области истраживања макроекономских пројекција кретања тржишта капитала у условима светске економске кризе на глобалном нивоу. Ипак, у свом аналитичком и научно-истраживачком раду, Зани је остварио запажен успех у области банкарског система, који је на својеврстан начин „крунисан“ публиковањем чланка „Лажна и опасна мантра независности централне банке“, 2013. године на веб-сајту новинског медија на Интернету „The Economic Collapse“.


Политичка делатност Марка Занија


ПЕТ ЗВЕЗДИЦА

Као што је познато, у времену првих годину дана Занијевих студија на Институту ЕСАДЕ у Барселони, у октобру 2009. године италијанска „политичка позорница“ „оплемењена“ је појавом „новине“ у виду оснивања и покретања активности нове политичке снаге, односно политичке партије, под именом „Покрет 5 звездица“ (Movimento 5 Stelle). Оснивање и активности Покрета 5 звездица биле су инспирисане од стране италијанског комичара и Интернет-блогера Беле Грилоа, а програм и политичко опредељење ове партије карактерише залагање за политички систем непосредне демократије у Италији, заштите еколошке и животне средине, као и изражени евроскептицизам и отпор према ангажману Италије у Североатланском савезу-НАТО. У претходним годинама, наведени покрет залагао се за излазак Италије из еврозоне. Није било много политичких аналитичара који су пре десетак година веровали у велики политички успех ове партије, која је и без опредељеног идеолошког програма 2018. године постала владајућа партија у Италији и то у коалиционој влади премијера Ђузепе Контеа.

Од самог почетка деловања „Покрета 5 звездица“, Марко Зани био је заинтересован, боље да кажемо заинтригиран појавом овог занимљивог политичког феномена, односно политичке снаге која у „борбе“ за наклоност бирачког тела „улази“ без било које политичке идеологије, због чега у политичком животу и наступа са одсуством хијерархијске структуре устројства своје организације (примењује принципе тзв. „flat structure“). Такође, у систему функционисања организације и наступа у политичком животу, посебно у различитим изборним циклусима, Покрет је први од италијанских политичких партија (што је за тамошњи „политички живот“ било крајње атипично), „лансирао“ доктрину представљања и подршке кандидатима на изборима, „који нису препоручени од утицаја било којег политичког субјекта“ (привредних трустова, академско-културолошке интелигенције, политичке елите, Римокатоличке цркве, итд).

Управо, описане чињенице извршиле су пресудан утицај на опредељење Марка Занија да се у политичком смислу ангажује у оквиру снага Покрета 5 звездица. Као кандидат Покрета 5 звездица, Марко Зани победио је на изборима за Европски парламент 2014. године у оквиру италијанске европске изборне јединице Северозапад Италије (Circoscrizione Italia nord-occidentale) , на основу чега је 1. јула исте године постао посланик у овом европском законодавно-представничком телу и члан Клуба посланика, односно посланичке групе „Европе слободе и демократије“, где је његова тадашња странка била колективни члан.

Од избора на место „европарламентарца“, па све донедавно, Занијева политичка каријера била је у потпуности усмерена на парламентарну делатност у „европским пословима“ у Стразбуру и Бриселу. У складу са програмом Покрета 5 звездица, управо у датом периоду, Зани је фокус своје политичке делатности усмерио на снажан отпор политици проширења Европске уније, а посебно на указивање узрочно-последичне везе између економско-политичке кризе у Европској унији и платформе коју пружа Пакт о стабилности и развоју, који је требало додатно да изгради и одржи стабилност Економске и монетарне уније (ЕМУ). Марко Зани је аргументовано доказивао да поменути Пакт врши инхибиторску улогу у економском развоју европских земаља, те да исти функционише само у корист Немачке и Француске. Такође, указивао је на опасност да механизми Пакта врше негативан утицај на буџетске системе држава чланица Европске уније, којима онемогућава капацитете смањења јавног дуга (посебно у Италији), услед политике „штедње“, те да ти механизми заправо отклањају могућност раста БДП за велики део земаља у ЕУ.

Од времена Брегзита 2016. године, Зани је озбиљно упозоравао „бриселску администрацију“ да се Европска унија из оправданих разлога суочава са растом „блока евроскептицистичких агенди“ унутар својих „ентитета“, због тога што европске политичке елите одбијају да се суоче са изазовима у њеном функционисању, те на тај начин не успевају да делују на проблеме Старог континента. Тада је предвидео раст тензија у Европи, из разлога што су планови и послови политичких елита из бриселске администрације доживели потпуни крах у домену односа Уније према проблемима економије, имиграција и унутрашње безбедности.

Према Занијевим светоназорима, политичке елите и популације тзв. сектора „нове Европе“ (Пољска, Чешка, Мађарска), са правом критикују делатност ЕУ, из разлога што иста низ година своје интересе претпоставља вољи и потребама искључиво својих „већих чланица“, попут Немачке и Италије, док од дате политике штету имају државе, као што су Грчка и Италија. Још тада, Зани је предвидео могућност да државе „нове Европе“ у будућности оформе блок унутар институција „бриселске администрације“, који би онда опонирао свим заједничким вредностима, али и политици Европске уније, посебно у сфери питања имиграције. Према Занију, описане чињенице представљале су главне разлоге због којих се становништво европских земаља и њихови бирачи на изборима опредељују за десничарске и евроскептичне политичке опције.

Уверење да су Покрет 5 звездица и његов оснивач и лидер Грило напустили основне постулате своје политике, те „издали“ интересе бирача, навели су Марка Занија да 11. јануара 2017. године напусти странку чији је представник био у Европском парламенту, да би седам дана касније напустио и партијски посланички клуб у поменутом телу ЕУ. Дан касније, тачније 18. јануара исте године почео је да наступа као независни посланик, који се истог дана када је напустио Покрет 5 звездица придружио Клубу посланика Европе нација и слобода, чиме је напустио дотадашњи Клуб Европе слободе и демократије.

Оптужио је Покрет 5 звездица да је напустио заступање начела непосредне демократије, те да су његови лидери постали „инструментализовани“ сегменти италијанског политичког естабилишмента. Уз поменуто, тврдио је да је Покрет напустио „демократичну ноту“ у свом деловању, где је свака и добронамерна критика, једноставно „утихнула“. Са друге стране, Зани је изјавио да је за њега неприхватљив компромис о „благонаклоности“ Покрета према евру и еврозони, као и извесно идеолошко-програмско „окретање према апокалиптичним духовним доктринама Каносе“. Такође, заузео је становиште према коме је Грило, заправо политичар хипокритичног карактера, који не уме да формира јасно опредељење према круцијалним изазовима са којима се суочава савремени свет и његово друштво, као што су: абортус, цивилни бракови, истополне заједнице, улога и функционисање Европске уније, позиција евра, „мигрантска криза“, итд. Уствари, Зани је тврдио да је Грило задржао свој „драмско-комедијашки“ манифестациони карактер наступа у јавности, док је у професионалном и политичком погледу, Покрет 5 звездица „отуђио од бирача и народа“.

ЛИГА

У датом периоду, Зани је подржао Најџела Фаража и његове политичке светоназоре, посебно у домену исправности „пута“ Велике Британије у њеном односу према Европској унији. Свакако, незадовољство због одређеног курса и дискурса у политици Покрета 5 звездица, определило је Занија да напусти наведену политичку организацију, али је незадовољство политичким стањем и процесима у Европској унији, овог „европарламентарца“ навело да своје политичке циљеве и идеале потражи у чувеној Северној лиги за независност Паданије (Lega Nord per l’Indipendenza della Padania) или скраћено Северној лиги, односно Lega Nord, у чије редове је приступио 15. маја 2018. године.

Већ у 2016. години постало је јасно да се политички ставови Марка Занија увелико приближавају платформама деловања Северне Лиге, којом практично руководи актуелни вицепремијер Италије Матео Салвини (Matteo Salvini), генерални секретар наведене политичке асоцијације. У наредне две године, Зани је неколико пута (не само у наступима у оквиру рада Европског парламента) изразио уверење да се „приближава“ тренутак потпуног урушавања Европске уније, па је чак и оправдао тај суморни и потенцијални сценарио краха ове наднационалне континенталне политичке и привредне творевине „Старе даме“.

Уз констатацију да европска јавност у наредној декади може да очекује пропаст Уније, као и раније, Зани је дату могућност образложио чињеницама да се бриселска администрација апсолутно не сналази у суочавању са „три кризе одједном“: економском кризом, која је Грчку, па и земље јужне Европе довела готово до „ивице амбиса“; имиграционом кризом, која је изазвала фактичко укидање „Шенгенског споразума и његовог прекограничног система“; и безбедносном кризом, односно неадекватним изналажењем одговора на страховите терористичке нападе исламских фундаменталиста у познатим и великим градовима на Континенту (Париз, Берлин, Брисел, Ница, и други). Зани је тада јавно изјавио: „…У сваком случају, ЕУ показује да не може решити ове проблеме. Она једноставно нема решења, те се онда поставља питање, због чега уопште постоји?!…“ Истовремено, објавио је и став да је референдум о изласку Уједињеног краљевства из Европске уније пружио „наду“ италијанском народу да исто право задржи или затражи за себе, посебно у контексту фактицитета да је тада близу 50 процената грађана Италије изражавало изузетно висок интензитет скептицизма према питању опстанка Уније.

Од формирања „Контијевог кабинета“ 1. јуна ове године, односно „владе промена“, када је Северна лига, као чланица коалиционе изборне листе Италијанског десног центра на националним изборима 4. марта 2018. године, ступила у партнерске односе са Покретом 5 звездица, Марко Зани заступа мишљење да ће Италија представљати „неопходан мост сарадње“ између Велике Британије и Европске уније у наредном периоду, посебно у домену постизања „споразума о пријатељском разлазу“ између ова два политичка субјекта. Такође, Зани има чврста уверења да и поред Брегзита, Велика Британија и Европска унија морају да наставе са тесном сарадњом, не само у погледу трговинске политике, већ и у сфери одбране и опште безбедности европског континента.

Уз критику политике „отворених граница“ према илегалним имигрантима и захтев да „национална контрола прекограничног кретања“ буде окосница функционисања тог осетљивог механизма заштите држава Европске уније, која би према њему требало да добије и „бриселску подршку“, Марко Зани снажно подржава идеју о потреби да званични Брисел обнови дијалог и сарадњу са Руском федерацијом, јер према мишљењу европског посланика, антируске санкције изгубиле су сваки логични и „економски смисао, при чему су се претвориле у пуки политички инструмент, који далеко више штете наноси привредама и економијама чланица ЕУ, него Русији. Из датог разлога, Зани тврди: „…Европске земље суочавају се сада са изазовима слабог економског раста, а санкције утичу на велики део фундаменталних сектора економије чланица Европске уније, посебно у оним државама које су имале на обострану корист развијену сарадњу са Русијом, као што је то случај са Италијом…“. Такође, Зани се залаже за свеобухватну сарадњу и формирање заједничког плана одбране између Европе и Русије од међународног тероризма, али и за стварање „заједничког фронта“ усмереног према борби против илегалне имиграције.


Посланик у Европском парламенту


На листи Покрета 5 звездица и у европској изборној јединици Северозапад Италије, Марко Зани победио је на изборима за Европски парламент, који су одржани од 22. до 25. маја 2014. године, када је освојио 16934 гласа у поментом изборном округу. На основу поменутих изборних резултата, у статусу једног од 73 представника Италије у ЕП, а у заједници са Тицијаном Бегин, Марком Валијем и Елеонором Еви, постао је посланик у „стразбурском представништву“ испред листе 5 звездица, као и члан Клуба посланика Европе слободе и демократије. У неколико дана, од 16. до 19. октобра 2014. године, Зани је био члан Клуба Независни посланици, када је први пут и привремено напустио Европу слободе и демократије, да би се у исту ускоро вратио.

Као што смо раније нагласили, Зани је у ЕП био посланик Покрета 5 звездица и Европе слободе и демократије све до јануара 2017. године, када је напустио обе политичке заједнице, па је као члан Клуба посланика Европе нација и слобода, заправо био независни посланик све до 15. маја ове године, када је постао заступник Северне лиге.
Веома је активан и изузетно посвећен европски посланик са запаженим резултатима у раду, па је од 2014. године био или остао члан:

Од 1. јула 2014. године до 18. јануара 2017. године: Одбора за буџете
Од 1. јула 2014. године до 18. јануара 2017. године: Одбора за економску и монетарну политику
Од 14. јула 2014. године до 14. септембра 2014. године: Изасланства за односе са државама Машрека
Од 14. јула 2014. године до 4. априла 2017. године: Изасланства за односе са државама југоисточне Азије и Заједницом народа југоисточне Азије (АСЕАН)
Од 14. јула 2014. године: Изасланства за односе са Ираном
Од 15. септембра 2014. године: Изасланства у Одбору за стабилизацију и придруживање Србије Европској унији
Од 12. фебруара 2015. године до 30. новембра 2015. године: Посебног одбора за одлуке о порезима и остале мере сличне природе
Од 2. децембра 2015. године до 2. августа 2016. године: Посебног одбора за одлуке о порезима и остале мере сличне природе или учинка (ТАXЕ 2)
Од 24. јуна 2016. године до 13. децембра 2017. године: Истражног одбора за испитивање наводних кршења и неправилности у примени права Уније у подручју прања новца, избегавања плаћања пореза и утаје пореза
Од 19. јануара 2017. године: Одбора за буџете
Од 19. јануара 2017. године: Одбора за економску и монетарну политику

Истовремено био је или остао Заменик члана:

Од 1. јула 2014. године до 10. јануара 2017. године: Одбора за буџетски надзор
Од 14. јула 2014. године до 15. новембра 2014. године: Изасланства у одборима за парламентарну сарадњу између ЕУ и Казахстана, ЕУ и Киргистана, ЕУ и Узбекистана, ЕУ и Таџикистана, те за односе са Туркменистаном и Монголијом
Од 1. јула 2014. године до 10. јануара 2017. године: Изасланства у Парламентарној скупштини Уније за Медитеран
Од 5. априла 2017. године: Изасланства за односе са државама југоисточне Азије и Заједницом народа југоисточне Азије (АСЕАН)

Марко Зани до сада је имао 269 излагања у парламентарним расправама на пленарним седницама у оквиру ЕП, затим неколико стотина извештаја у својству главног извештача и неколико десетина извештаја у својству извештача у сенци. Такође, Европском парламенту поднео је до сада 17 мишљења у својству извештача у сенци, као и 30 предлога и резолуција, потом 3 писане изјаве до јануара 2017. године и десетине образложења гласања и питања у писменој форми. Европској комисији, као и званичницима из „бриселске администрације“ поставио је око 500 посланичких питања.

Остале су знамените Занијеве расправе и резолуције, било да су поднете „инокосно“ или „колективно“, посебно Резолуција о стању у Мађарској из 2015. године, где један „евроскептик“ критикује владу Виктора Орбана, због нарушавања система европских вредности и норми Европске уније у поменутој држави, као и расправа Уговору из Лисабона, где овај европарламентарац износи снажне критике „на рачун“ структуралне функције и телеолошке вредности Европске уније.

Почетком јула 2018. године, Марко Зани, у својству посланика у Европском парламенту посетио је Србију, где је био гост Скупштине Аутономне Покрајине Војводине и потпредседника наведеног покрајинског тела, господина Дамира Зобеница и његових сарадника. Тада је Марко Зани оценио да је Србија један од најважнијих партнера Италије, не само у области привреде, него и као „мост“ према источној Европи и Средњем Истоку.

„…Оно што сам има прилику да видим у Војводини када је реч о инвестицијама је заиста импресивно, ситуација је боља него у неким регијама у Италији. Војводина има веома велик инвестициони потенцијал и надам се да ћемо градећи партнерске везе допринети још већем броју инвестиција на овом простору…“, биле су речи Марка Занија. Такође, изјавио је и да је спреман да пружи снажну подршку сарадњи са италијанским регијама у области културе, са обзиром на то да Војводина има веома богато културно наслеђе и да је Нови Сад понео титулу Европске престонице културе за 2021. годину. Предложио је успостављање сарадње између академија уметности из Војводине и Италије, са посебним акцентом на Ломбардију из које долази, те позвао делегацију Скупштине АП Војводине да у скоријем периоду посети ову регију.

Озбиљни и компетентни политичари и политички аналитичари изнели су процену да ће Марко Зани после избора за Европски парламент 2019. године имати снажну и веома значајну улогу у политици Европске уније.