fbpx

ЦЗДС ИЗ ЛОНДОНА: СВИ ДАТУМИ „ДИЛЕМЕ БРЕГЗИТ“.

05/04/2019
Аутор :
Анализе/Геополитика

Осам дана пре него што ће Доњи дом британског парламента, по трећи пут гласати о Нацрту споразума о изласку Уједињеног Краљевства (УК) из Европске Уније (ЕУ), који је премијерка Тереза Меј постигла са челницима ЕУ, у Лондону је са чувеног ”Биг Бена” који се већ годину дана рестаурира, скинута скела са великог сата а заинтересовани пролазници су се одушевили рестаурираним казаљкама у краљевско плавој боји. Крајње симболично, овај заштитни знак британске престонице, али и украс уз зграду Парламента Уједињеног Краљевства (Велике Британије и Северне Ирске), неумољиво подсећа да је времена све мање. Престоница некада највеће империје на свету, која је описана као ”царство у којем сунце никада не залази” данас се налази у врло деликатној ситуацији своје демократске, политичке, а у крајњем и економске историје.

Насловна страна, Дејли Мејл (Фото: Ђ. Цицовић)

Сходно томе, овај текст ће понудити главне датуме важне за будућност УК у ЕУ, почев од последњег обавезујућег гласања у Британском Парламенту, па до оних датума који су пред нама, у циљу аналитичког, а пре свега критичког осврта на ”дилему Брегзит”. Свесно, овај текст инсистира на изразу ”дилема Брегзит” (Brexit dilemma), јер је од референдума (23. јун 2016) па до данас, Брегзит заиста постао ситуација у којој треба направити тежак избор између више алтернатива, посебно што је свака од њих, она мање пожељна. Такође, треба напоменути да су динамична дешавања у политичком Лондону, а пре свега Парламенту и Влади УК, више пута мењала редове овог текста и датуме у њему, што вишеструко потврђује тезу да се ради о врло деликатном моменту који је условљен временским ограничењима и моралним дилемама за свакодневно доношење исправних одлука.

29. март 2019. – ”11 часова вечерас, треба да буде моменат у којем ће Британија још једном постати суверена нација. Супротно томе, парламент је паралисан. Сваком члану парламента, Мејл поручује: Ставите вашу земљу на прво место. Одржите демократију. Подржите договор о Брегзиту данас. Имате….. ПОСЛЕДЊУ ШАНСУ”(видети слику), је био натпис на насловној страни британског дневног листа ”Дејли мејл” (Daily Mail), али и само један у низу сличних насловних страна које је аутор овог текста то јутро могао видети у Лондону. Иако Дејли Мејл важи за таблоидну новину, ипак ради се о другом најчитанијем дневном листу на острву, а њихова насловна страна то јутро итекако описује ”дилему Брегзит”, односно ситуацију у којој 17,4 милиона људи који су гласали на референдуму 2016. године за излазак УК из ЕУ данас захтева резултат свог демократског избора. У наредним часовима тог дана, на лондонским улицама у околини Вестминстера, исти ти гласачи предвођени УКИП-ом, партијом која је највећи заговорник Брегзита, почели су се окупљати како би извршили (коначни) притисак на посланике Доњег дома да изгласају договор о изласку. Ипак, у предвечерје тог дана, британска а и светска јавност сведочила је да је Парламент са разликом од 58 гласова (334 ”против” наспрам 286 ”за”) одбацио предлог споразума о иступању. Окупљени народ на лондонским улицама испред Вестминстера се разишао, али питање ”Шта ће бити даље?” никада није било актуелније.

Ипак за разумевање ”дилеме Брегзит” треба се вратити у раније године. У осврту на партије које су заговарале референдум, треба подсетити да је тадашња влада Дејвида Камерона, која је расписала референдум, уједно предводила и кампању ”Остати”. Из тога проистиче још један закључак значајан за разумевање настанка данашње ”дилеме Брегзит”, а то јесте чињеница да је тада актуелна влада конзервативаца имала за циљ референдумско изјашњавање које би ојачало њихову унутрашњу позицију, посебно у односу на најтврдокорније торијевце (конзервативце). Свакако, да у том моменту сам Камерон није прижељкивао овако замршену демократску дилему у Уједињеном Краљевству, а и торијевци који су га наследили, пре свих актуелна премијерка Тереза Меј се није надала резултату у којем у ситуацији ванредних избора истраживања показују да би лабуристи добили више гласова.[1] Ипак, за разумевање је важно и то да у случају ванредних парламентарних избора који су врло извесни, очекивано је да и наредна влада буде предвођена из редова торијеваца, односно чланова Конзервативне партије. Пре свега, то би био резултат већинског изборног система у УК. Додатно, зарад разумевања Брегзита, важно је имати на уму и да су главне политичке партије у Парламенту опредељене искључиво за Брегзит, однсоно залажу се за иступање УК из ЕУ.

Колико је треће обавезујуће гласање, тог 29. марта, било важно за актуелну владу показује и чињеница да је Тереза Меј на гласање изнела само Нацрт споразума, а не и политичку декларацију (необавезујућа), те понудила своју директну оставку по ступању на снагу Споразума о иступању у случају његовог изгласавања. Све то ипак није било довољно за парламентарну већину у корист две године преговараног Споразума. Тако је прошао 29. март 2019, дан у којем је било планирано да по први пут у историји, по слову члана 50. Уговора о Европској унији, једна чланица иступи из уније. У недостатку тог догађаја, челници у Бриселу су Влади Уједињеног Краљевства поставили други датум.

3. април 2019. – Од 29. марта до датума закључења овог текста, у Парламенту су готово свакодневно организовања гласања, једно необавезно, тзв. ”индикативно” гласање и гласање од 3. априла које је обавезало владу Уједињеног Краљевства, али не и ЕУ, да се Брегзит не може догодити без споразума о иступању. Такав став заправо даје велики аргумент који би премијерка Меј требало да искористи у Бриселу током заседања Европског савета следеће недеље, о чему ће детаљније бити речи у наредним редовима овог текста. Занимљиво је такође, да иако овај закон о обавезности Брегзита уз споразум мора добити потврду Горњег дома (врло извесно), за њега је у Доњем дому гласало 313 посланика, а 312 је било против, што сведочи о великој неизвесности коју носи ”дилема Брегзит”.[2]

12. април 2019. – је (други датум) рок који је ЕУ поставила УК да се одлучи у корист преговараног споразума о изласку. Заправо, два дана пре 12. априла (10. април 2019.) у Бриселу ће заседати Европски савет, на нивоу шефова држава чланица, а британска премијерка Меј је већ најавила да ће од Савета тражити ”краће” одлагање Брегзита, тачније до 22. маја 2019. како би пробала нађи заједнички договор са лидером лабуриста Џеремијем Корбином, посебно након што је идикативно гласање од 1. априла показало да би предлог царинске уније између УК и ЕУ могао задовољити до сада непремостиву разлику од 58 посланика. Оваква најава само употпуњује главну тезу овог текста о ”дилеми Брегзит” у којој премијерка Меј очигледно бира између више алтернатива, не би ли преживела и као премијер, а индиректно и као преговарач. Ипак, европски званичници су става да премијерка Меј мора у Брисел донети јако добар разлог који би оправдао њен нови захтев о одлагању Брегзита, а то је недвосмислено потврдио и француски председник Емануел Макрон, рекавши да ”Европа неће бити талац Велике Британије.”[3] Тиме ”дилема Брегзит” достиже врхунац свог заплета, те се ствара више потенцијалних решења којима би прибегла Тереза Меј али и Европски савет.

Пре свега, тешко је за очекивати да би Тереза Меј имала бољи аргумент/разлог за одлагање Брегзита, од аргумента ванредних избора. Обзиром да је за изборни процес потребно више времена од преосталих дана, очекивано је да се премијерка позове на гласање од 3. априла, односно закон који обавезује УК, да се Брегзит не може догодити без споразума. То свакако премијерки Меј даје одличан аргумент да замоли политички Брисел за нови датум. Заправо, тесна одлука Британског Парламента од 3. априла одговара и Лондону и Бриселу, из простог разлога што би прекидање дубоких економски односа без споразума довело у кризу читав европски економски систем. У том контексту треба имати на уму да 44% извоза из УК завршава на територији ЕУ, посебно имајући у виду да и 40% услуга које УК продаје завршава у оквирима ЕУ.[4] Ако томе придодамо и чињеницу да је УК други светски извозник услуга, онда је јасно зашто би Брегзит без споразума био потпуно немогућ. Актуелни сукоб ЕУ и САД у оквиру Светске трговинске организације, додаје још једну трговинску дилему коју би питање Брегзита могло да отвори, а то је пре свега на чију се то страну УК сврстава и којим то политикама планира заштитити сопствени интерес и не постати олака жртва овог економски занимљивог трансатланског трговинског сукоба. Гласањем од 3. априла, са којим ће се Брисел вероватно усагласити, су дефинитивно избегнуте енормне негативне консеквенце ”слепог” Брегзита, односно изласка без договора.

Ово недвосмислено доказује да је посизање Споразума о иступању од суштинске важности. Очигледно је данас свима јасно да економски односи, посебно у овако великом обиму, не могу бити остављени мимо правила, односно регулације. Таква ситуација би довела до великих економских губитака. То нам даље показује да у ”дилеми Брегзит” демократија остварена референдумом просто није довољна, јер се пре свега мора омогућити неометано функционисање државе, односно правила заједничког јединственог тржишта. Такође, може се поставити и питање да ли ће ”дубока држава” (енг. deep state), израз који се користи да опише ситуацију у којој у демократијама управљају администрације и други дубоко укорењени интереси, довести до потпуног обесмишљења референдумске одлуке, а у крајњем и другог референдума на којем би британским грађанима поново било постављено исто питање. Овај сценарио свакако не треба искључити јер је очигледно да за исправно решење више нема времена, а у новом времену и новим постављеним датумима, биће довољно времена и за ново изјашњавање. У том контексту долазимо до апсолутно најважнијег датума за будућност УК у ЕУ.

22. мај 2019. – је дан до када се Брегзит ”мора” или ”неће” догодити. То су можда и две кључне речи ”дилеме Брегзит”. Од 23. до 26. маја у државама чланицама биће спроведени избори за Европски парламент, а Брисел је тврдог и јединственог става да УК или ће као пуноправни члан учествовати на изборима или до 22. маја неће више бити члан. Занимљиво је поставити и питање, да уколико не дође до Брегзита, а самим тим британци буду учествовали на изборима за Европски парламент, ко ће онда бити њихови канидати? Које су то британске политичке партије које су спремне кандидовати своје представнике на европским изборима, и какав би то био њихов изборни програм?

Од тога важније је ипак питање да ли ће Тереза Меј до 22. маја бити победник или губитник? Наравно у односу на унутрашње политичке снаге. Брегзит се може догодити 22. маја, под условом да се до тада одржи четврто обавезујуће гласање Британског Парламента о Нацрту споразума о иступању и превазиђе разлика од 58 посланика. То је заправо ”гамбит” Терезе Меј, њена друга преговарачка улога у којој мора обезбедити подрушку лабуриста, и/или мада мање вероватно, некога из редова северноирског ДУП-а, Шкотске националне партије, Либералних демократа и других за споразум о иступању. Пак, уколико би то и било могуће до 22. маја, врло је исвесно да би се то односило искључиво на Споразум, како би се обезбедила трговинска, односно привредна стабилност, али и стабилност политичког питања ”меке” границе Северне Ирске. У таквој ситуацији, политичка декларација би остала за нека даља времена.

Такође, врло вероватно, да би у неопходним преговорима са лабуристом Корбином, премијерка још једном обећала своју оставку и тиме обезбедила политичко одмеравање снага на острву. Важно је и рећи да идикативно гласање од 1. априла, које је бар мало фаворизовало царинску унију са ЕУ ипак није фаворит торијеваца и тешко је очекивати да би се на тај начин Мејова одрекла Споразума о иступању у корист царинске уније. Овакав исход изласка Уједињеног Краљевства, јесте могућ, али би у корист ове анализе било вредно и рећи да се разлика од 58 гласова, у једној истинској парламентарној демократији каква је британска, чини непремостивом. У демократским вредностима, он лајн петицију на веб страници Парламента за останак у ЕУ до сада је електронски потписало више од 6 милиона грађана УК[5], а највише до сада у историји било које он лајн петиције коју је објавио Парламент, што такође обавезује бар некога од тих непремостивих 58 посланика.

У таквом случају, шта ће се догодити уколико премијерка не обезбеди парламентарну већину за Споразум? Онда вероватно долазимо у ситуацију у којој се тражи ”дуже” одлагање Брегзита. Аутор текста верује како је ово и најизгледнија ситуација, у којој ће УК учествовати на европским изборима и обављати дужности свог пуноправног чланства у унији, док би уз ванредне парламентарне изборе на острву нека нова влада поново преузела тему Брегзита. У том новом моменту, тешко је аналитички закључити да ли би та нова влада заузела став да је актуелна влада лоше испреговарала сам Споразум, те отворила неке нове преговоре, или би пак истакла да је за вољу о Брегзиту неопходан нови референдум. У таквом сценарију, можда бисмо могли и сведочити потпуном одустајању од Брегзита, на шта упућују и угледни европски аналитичари. Наравно, у свему томе остаје и питање колико ће политички Брисел имати стрпљења и тактичности, иако, стиче се утисак да је Брисел спреман опростити Уједињеном Краљевству ове потрошене године и заборавити све што је било. Наравно, уз услов да нека нова Британска влада одлучи да одустане од свог захтева за активирање процедуре изласка по члану 50. Уговора о Европској унији.

30. јун 2019 – представља потенцијално нови датум, који се појавио по објављивању овог текста, а званично је затражен у писму које је Тереза Меј упутила председавајућем Европског савета Доналду Туску, 5. априла 2019. У том писму, премијерка тражи од Савета „дуже“ одлагање Брегзита, односно одлагање до 30. јуна. Премијерка у писму ипак истиче уверење да би могла неопходну подршкуи да добије и пре 22. маја како би се Брегзит могао десити до избора за Европски парламент. Фактички, она овим писмом унапред припрема Савет за сценарио у којем она не успева да обезбеди другачији глас перосталих 58 посланика у Доњем дому. Практично, у смислу овог датума све је у рукама Брисела. Тереза Меј на неки начин овим „ослушкује“ расположење у Бриселу за евенутални „дужи“ Брегзит, у којем се она пита дал би то нужно било везано и за европски изборни процес. Важно је имати на уму, да је за позитиван став Брисела, неопходна једногласна одлука 27 држава чланица.

С обзиром на то да наслов овог текста упућује на датуме, у осврту на ову анализу произилази закључак да је за позицију британске владе, али и Европске уније, постављање датума само отежало долазак до суштински одрживог унутар политичког договора јер је то додатно отежавало преговоре и обезбеђивање парламентарне подршке, а у крајњем ти датуми су целу Европу довели у нелагодну позицију да се овакве историјске одлуке још увек могу описати као ”дилема”.

Такође, током преговора вођених у Бриселу, некако је пронађено решење за ”меку” границу између de facto Републике Ирске и Северне Ирске, али у случају Брегзита de jure Европске уније и Уједињеног Краљевства, ипак уколико до Брегзита и дође остаје питање Шкотске, која недвосмислено жели остати унутар граница ЕУ, можда чак и по цену напуштања Велике Британије. У том контексту, да ли би Брегзит довео и до неког другог ”егзита” унутар саме Велике Британије?

Да ли догађаји око ”дилеме Брегзит” у праскозорје европских избора дају ветар у леђа тзв. популисте и стварају неку нову политичку дилему на континенту? Да ли би Брегзит, уколико се догоди, био пример који би следили други? Да лу је у крајњем, Мејова водила преговоре како треба у очима својих политичких опонената, односно да ли је Брисел заузео јасан став у одбрани и заштити политичког пројекта Европске уније? Сва ова питања остају за даљу, односно дубљу академску анализу у неким будућим годинама и вероватно ће итекако бити тема многих мастер радова и докторских дисертација на студијама широм света.

Чињеница је, када су 2016. године британској и европској јавности саопштени резултати гласања на референдуму, да је тадашњи премијер Дејвид Камерон саопштио ”Ми смо изашли” (We are out!), ипак три године касније, и ко зна још колико, Уједињено Краљевство јесте и биће део Европске уније. Сходно томе, оно мора прихватати сва права и обавезе тог чланства, уз једино питање да ли ће то тако бити до 22. маја 2019. године или још ко зна колико.

  1. http://www.deltapoll.co.uk/polls/brexit-conservatives
  2. https://www.bbc.com/news/uk-politics-47809717
  3. https://www.bbc.com/news/world-europe-47781254
  4. https://researchbriefings.parliament.uk/ResearchBriefing/Summary/CBP-7851
  5. https://petition.parliament.uk/petitions/241584

Фото: standard.co.uk / Alex Lentati