АНАЛИЗА ОБРАЋАЊА НАЦИЈИ
ПРЕМИЈЕРА МАЂАРСКЕ ВИКТОРА ОРБАНА
ФЕБРУАРА 2018. ГОДИНЕ
САЖЕТАК
Дана 18. фебруара 2018. године, премијер Мађарске Виктор Орбан, обратио се нацији.
У свом говору премијер Орбан се дотакао више тема, које можемо поделити у две категорије. Прва категорија биле би теме којима се бавио конкретно, током само једног дела свог говора попут економских прилика у земљи, демографске слике, постигнутих резултата на спољнополитичком плану и имиграције.
Друга категорија јесте тема парламентарних избора који ће се одржати у Мађарској
08. априла 2018. године. Премијер Орбан се више пута враћао на ову тему током свог говора од навођења резултата Владе на чијем је челу, поређења са резултатима својих претходника, преко политичких ставова сопствених опонената, па све до прогнозе тока предизборне кампање.
Премијер Орбан је такође, ову прилику искористио како би нагласио значај „Мађарског модела“, његовог креирања и напора који се морају поднети како би овај модел заживео.
Мађарски модел почива на три стуба:
- Друштво засновано на раду, које тежи пуној запослености радно способног становништва.
- Решавање демографских проблема ослањањем на сопствене ресурсе, а не на имиграцију.
- Флексибилан став спрам креирања пореских прописа, као и прописа који уређују радно-правну материју, те увођење дуалног образовања.
У предметном обраћању, премијер Орбан је говорио и у нешто апстрактнијем виду о стубовима Мађарског модела и то: раду, породици и домовини.
„Обраћање нацији“ премијера Орбана представља традицију од 1999. године.
ПРИЛОГ:
Веза ка званичном преводу говора премијера Орбана на енглески језик, са интернет презентације Владе Мађарске.
https://index.hu/video/2018/02/19/orban_viktor_evertekeloje/
Веза ка видео запису „Обраћања нацији“ премијера Виктора Орбана.
У уводном делу свог обраћања премијер Орбан се након куртоазних поздрава усрередио на свођење претходних осам година своје и власти своје партије (ФИДЕС је вршио власт у Мађарској у периоду од 1998. до 2002. године и потом од 2010. године до данас. У наведеним периодима, Виктор Орбан је премијер у три мандата).
Свакако, не треба да чуди чињеница да се премијер Орбан у уводном делу дотакао оних достигнућа која он сматра важним у време сопствене власти у нешто дужем периоду него ли што је то обичај при годишњем обраћању нацији. Наиме, Мађарску у априлу месецу текуће године очекују редовни, парламентарни избори.
У кључна достигнућа актуелне и претходне владе Мађарске, Виктор Орбан убраја:
- Отварање 736.000 нових радних места и приближавање циљу од милиона нових радних места. Анализирајући ову тврдњу, можемо закључити да Мађарска заиста јесте у великој мери решила питање незапослености, с обзиром на чињеницу да је проценат незапослених износио у време поновног доласка Виткора Орбана на власт 2010. године 11.4%, док је данас она на нивоу од 3.8%.
- Реформу Националне банке Мађарске, где је посебну захвалност изразио Ђерђу Матолчију, гувернеру Националне банке.
- Исплату пензионих премија крајем 2017. године, по први пут у историји Мађарске, што по мишљењу премијер Орбана довољно говори о економском напретку Мађарске.
- Развој пољопривреде, наглашавајући раст броја малих и средњих пољопривредних газдинстава.
- Двоструко увећање броја студената ромске националности.
- Јачање туристичких, културних и спортских капацитета Мађарске. Тако премијер Орбан наводи да је број посетилаца позоришних представа увећан за 50%, лица која се баве спортом двоструко (истина овде премијер није прецизирао да ли је реч о спортским професионалцима, рекреативцима или о обе категорије укупно), док концерти броје 100% више посетилаца. Све ове проценте премијер Орбан наводи наводи у поређењу са 2010. годином.
- Премијер Орбан такође наводи како су негативни демографски трендови успорени, па би тако, да се наставило динамиком из 2010. године, данас разлика у броју умрлих и живорођених била мања за 50.000 лица у Мађарској. Ипак и на овом месту, премијер Орбан истиче како демографски трендови и даље нису повољни, те да је управо њихова промена кључни задатак мађарских власти у наредном периоду.
Након изношења побројаних достигнућа премијер Орбан је нагласио своју оданост и у наредном периоду, ономе што назива: „Мађарски модел“.
- https://www.kormany.hu/en/the-prime-minister/the-prime-minister
- https://tradingeconomics.com/hungary/unemployment-rate
Укратко, Мађарски модел је идеал који почива на три кључна постулата: раду, породици и домовини. Премијер Орбан сматра да Мађарска мора бити држава у којој ће свако ко ради више моћи више и да заради. Такође, мишљења је да породица мора бити темељ државе и да уз помоћ постизања пуне запослености и подизања зарада, као и јачања породичних вредности и омогућавања свима који желе да имају децу, да исту и одгајају лакше, уколико је потребно и уз асистенцију институција, те да само на тај начин држава може бити снажна и успешна.
Дакле, ова три елемента премијер Орбан не само да наслања један на други, него их у извесној мери и изводи један из другог и представља кумулативно, имплицитно износећи како остварење једног идеала није могуће без преостала два.
Премијер Орбан даље наводи да наведени елементи нису само апстрактни појмови, већ основа реалне политике. Тако, он поново наглашава да успех при драстичном смањењу незапослености није било могуће остварити без вере грађана у „Мађарски модел“. Ипак, премијер Орбан поново подвлачи да је предстојећи задатак који мађарска нација мора успешно да реши – питање демографске слике. Наиме, у односу на 2010. годину, стопа природног прираштаја, према речима премијера, јесте порасла са 1.23 на 1.49 али је и даље далеко од стопе 2.00 нови који премијер означава термином „магични број“.
Као кључни циљ не само сопственог политичког деловања, већ и мађарске државе, премијер Орбан сматра очување мађарског националног идентитета, културе, језика. Премијер Орбан подвлачи значај политике тежње ка независности за једну државу. Тако, износи да су владе Мађарске са њим на челу већ успеле у намери да додатно осамостале Мађарску и њену судбину препусте домаћем становништву а не „интернационалистима“.
Конкретно, премијер истиче три примера:
- Енергетски сектор. Мађарска се више не снабдева гасом и нафтом само из Руске Федерације, већ и из Румуније и Републике Пољске.
- Банкарски сектор. Данас, више од 50% банкарског система је у мађарском власништву.
- Медијски сектор. Данас, више од 50% медија је у мађарском власништву.
Ипак, премијер Орбан посебно наглашава да је независност нешто за шта се државе морају константно борити, те да је због тога важно „не предати власт у руке интернационалиста“, што је очита алузија на предстојеће парламентарне изборе (прим. аут.)
Тумачећи став премијера Орбана можемо доћи до закључка да је и актуелни мађарски лидер на трагу прихватања концепта „Државног разлога“, где одређени национални циљеви бивају постављени изнад идеолошких учења, али исто тако постају трајна категорија и основа деловања било ког политичког фактора на власти. Идеју „Државног разлога“ детаљно је обрадио Фридрих Мајнеке 1957. године у делу
„Idee der Statsreson in der neueren Geschichte“. Сличне тенденције могу се пронаћи и код председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана, премијера Словачке Роберта Фица, премијера Бугарске Бојка Борисова.
У наставку обраћања, премијер Орбан се поново вратио на питање предстојећих избора. Тако, премијер подвлачи да је од увођења вишестраначја ФИДЕС био у опозицији 16 година, док је на власти 12, те да су неопходне још четири године „како би се успоставио баланс“. Премијер наставља, да су за вршење власти поред храбрости и знања, неопходни искуство и посвећеност.
Даље, премијер наводи и како данас странци имају став не само спрам Мађарске као земље, већ и Мађарске у политичком смислу, те да је синоним за мађарску политику у Европи и свету данас управо коалиција ФИДЕС-КДНП која врши власт у овој земљи. Премијер подвлачи да није лако водити политику „Прво Мађарска“, поготово не у светлу борбе за „националну власт“, уместо само „грађанске власти“. Тако премијер појашњава, да је готово немогуће борити се за националне принципе, а да се не суочите са политичким етикетирањем и спочитавањем како су националне идеје заостале, део фолклора, носталгије, која са собом носи досаду. Ипак, премијер Орбан не одустаје од овог концепта.
Премијер покушава да у овом контексту дефинише и сопствену партију, дајући јој атрибуте „патриотизма и антикомунизма“, те закључио да се данас захваљујући тешком раду његове Владе глас Мађарске у инсотранству чује и озбиљно схвата, јер данас „сви знају да Мађари стоје иза оног што говоре и мисле то“.
Премијер Орбан се у обраћању нацији, посебно дотакао своје политичке конкуренције. Иако је избегавао да поименце наводи називе политичких странака и имена лидера, може се претпоставити на кога су се његове оцене односиле.
Тако, премијер помиње лидера који је „државу водио до банкротства а Мађарску социјалистичку партију (МСП) изван парламента“, очито мислећи на Ференца Ђурчања, премијера Мађарске од 2004. до 2009. године, данас лидера политичке партије Демократска коалиција и некадашњег лидера МСП (до 2009. године).
Затим индиректно помиње и МСП, коју оптужује да се враћа својим коренима (МСП је настала као политичка партија бивших комуниста који су након пада комунистичке диктатуре у Мађарској, прихватили социјал-демократски модел), наводећи како под враћањем коренима подразумева класичну комунистичку традицију национализације добара и права цркава на изражавање става.
Напослетку, премијер се индиректно обраћа и лидеру некада ултра десне политичке опције ЈОББИК, која се нарочито у последњих годину дана покушава приближити десном центру, Габору Вони. Наиме, премијер цитира његову давнашњу изјаву „о исламу, као последњој шанси за човечанство“, што свакако није став близак бирачком телу партије ЈОББИК.
У наставку свог обраћања премијер Орбан се нарочито посветио теми имиграције из земаља исламског света. Тако, премијер јасно изражава свој став како Мађарска припада хришћанској цивилизацији, хришћанској култури, коју је спремна да чува и брани. Премијер наводи да према истраживањима јавног мњења преко 78% Мађара жели да сачува хришћанску културу и традицију.
Премијер наглашава како је Европа данас на великом испиту и наглашава постојање два табора – западноевропског и централноевропског. Премијер истиче да су овим таборима заједнички концепти демократије, слободног тржишта и правне државе, али да се њихови погледи на питање нације и опстанка хришћанске културе драстично разликују. Премијер Орбан даље износи предвиђање како ће до 2050. године велики градови у западном делу ЕУ бити доминантно муслимански, те да у том смислу Лондон неће постати изузетак, него пионир процеса. Ипак, треба напоменути да Лондон ни данас није већински насељен муслиманским живљем, већ да већину становништва у њему чине небританци, међу којима су свакако и немуслимани, па тако и Мађари, чија је дијаспора у Уједињеном краљевству бројна.
- https://budapestbeacon.com/ferenc-gyurcsany-broke-hungarian-socialist-party/
- https://hungarianfreepress.com/2015/07/27/the-hungarian-far-right-and-islam/
Премијер Орбан даље истиче да нарочиту опасност по опстанак западне, европске и хришћанске цивилизације у Европи представљају демографски трендови у Африци, где ће до 2050. године број младих Африканаца толико порасти, да ће бити чак 10 пута већи од броја младих Европљана. Премијер Орбан износи своју бојазан да за разлику од Далеког истока, Африка неће постићи сличне економске резултате, те да ће млада муслиманска популација из Африке кренути пут Евопе, мењајући њену демографску слику, културу, начин живљења, спроводећи исламизацију. „Запад ће пасти, пошто је Европа окупирана и не схатајући то“, наглашава премијер Орбан.
Ипак, премијер Орбан даље наводи како и поред демографских трендова исламизације који су постали реалност у западној ЕУ, постоје и позитивни трендови. Премијер сматра како мађарски став чврсто деле и друге државе Вишеградске четворке (Пољска, Словачка, Чешка), те да је Мађарска последња брана западног хришћанства, те да је резолутним реакцијама успела да и физички обезбеди свој југ (подизање заштитне ограде на граници са Србијом прим. аут.).
Премијер Орбан у позитивне трендове сврстава и скору промену власти у Аустрији. Наиме, нову владу Себастијана Курца, Виктор Орбан сматра патриотском. Такође, Виктор Орбан савезника проналази у Баварској владајућој Хришћанско-социјалној унији, док је веома захвалан на ставу одбране заједничких вредности и „православним земљама Србији, Румунији и Бугарској“ чије ставове оцењује као чврсте.
Такође, премијер Орбан се нада наставку овог тренда нарочито након парламентарних избора у Италији, где јасно подржава политичку партију „Напред Италија“ Силвија Берлусконија. Још једна држава, коју Орбан сматра потенцијалним савезником у одбрани хришћанске Европе је Хрватска, поготово након одласка са власти Зорана Милановића.
Као главне опонентне политици коју заступа премијер Орбан апострофира како одређене политичаре у Берлину, Бриселу и Паризу (без навођења конкретних имена, изузев одлазећег лидера Социјалдемократске партије Немачке Мартина Шулца), тако и конкретно Џорџа Сороша, мултимилијардера и финансијера, како је премијер Орбан назива „мреже бирократа и НВО које воле мирис новца“.
Премијер Орбан је потом цитирао активисту једне НВО која припада мрежи организација, које су финансиране од стране Џорџа Сороша, а који је, судећи по премијеру изјавио: „Одакле год да долазе, они који долазе овде су бољи од наше домаће популације“. Поред тога што је истакао коренито неслагање са овом изјавом, премијер Орбан је нагласио да је након дужег размишљања и покушавања да схвати мотив за овакав став, да би потом парафразирао Комесара за људска права у Савету Европе, ког Орбан означава као једног од Сорошевих кључних идеолога не наводећи му име, који је наводно изјавио како се „Сорошева империја“ труди да произведе нову расу људи „сорошоиде – хомо сорошенус“, те да су за тај подухват далеко подеснији имигранти, него ли домицилно становништво утврђено у својој традицији и религији.
Такође, премијер Орбан је подвукао значај „Заустави Сороша“ иницијативе, која за циљ има стварање правног оквира на нивоу ЕУ, где би рад „псеудо НВО“, које злоупотребљавају правила и под велом борбе за људска права шире сопствену агенду.
Премијер Орбан је напослетку прокоментарисао и иницијативу УН, где се пред надлежним комитетима припрема решење питања имиграције, који би требао да промовише имиграцију као одличну прилику за развој привреде и поправљање економских прилика. Премијер Орбан истиче како ће се Мађарска трудити до последњег момента да изнесе свој став и заступати га јасно, што ће бити превасходни задатак шефа дипломатије Петера Сијарта. Даље, премијер напомиње и како УН нису основане да би уништиле оне који су их основали, те да Мађарска неће дозволити наметање било каквих штетних решења, чак и уколико долазе из УН. Премијер Орбан је подвукао како и у оваквом деловању УН треба тражити утицај Џорџа Сороша и његове мреже, за коју премијер сматра да сеже не само до Брисела већ и до Њујорка и бори се против сваког ко има другачији поглед на питање имиграције. У ову категорију поред Мађарске, премијер Орбан свртава и УК, Израел и председника САД Доналда Трампа.
Закључујући своје обраћање, премијер Орбан се поново вратио на питање предстојећих избора и кампање. Тако је нагласио како су опоненти ФИДЕС-а безнадежни, да нису схватили диктат времена нити су били ту да подрже Владу када је било најпотребније (подизање заштитне ограде на граници са Србијом, референдум о квотама за пријем имиграната, амандмани на Устав Мађарске), те да су на прагу новог пораза.
Ипак, премијер на овом месту цитира Де Гола и истиче како безнађе, рађа мржњу, те упозорава на наредне недеље које ће бити пуне увреда и „политичког блата“.
Премијер Виткор Орбан је своје Обраћање нацији завршио позивом на позитиван поглед напред у сусрет изазовима и традиционалним поздравом „Напред Мађарска, напред Мађари“.